"Svako leto za koje se ne pripremimo plaćamo ljudskim životima": SZO upozorava da je aktuelni vreli talas "samo proba"
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Svetska zdravstvena organizacija objavila je novo saopštenje povodom toplotnog talasa koji već danima otežava život stanovnicima Severne hemisfere, a koji zdravstvene sisteme mnogih država dovodi do ivice kolapsa.
Prema tekstu koji potpisuje regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu dr Hans Henri P. Kluge, "svako leto za koje se ne pripremimo plaćamo ljudskim životima".
"Širom Evrope ljudi ovih dana teško spavaju. Urgentni centri se pune. Službe hitne pomoći obaraju rekorde po broju intervencija. U Francuskoj je broj poziva hitnoj medicinskoj pomoći u pojedinim gradovima porastao i do 50 odsto. U Londonu je prošle nedelje zabeležen najveći broj poziva u jednom danu zbog stanja koja ugrožavaju život otkako se vodi evidencija. Španski sistem za praćenje smrtnosti već procenjuje da je u svega nekoliko dana zabeleženo više od 300 dodatnih smrtnih slučajeva povezanih s vrućinom. Italija je prijavila pet smrtnih slučajeva u roku od 24 sata", ukazuje dr Kluge.
Evropa se zagreva više nego dvostruko brže od svetskog proseka. Toplotni talasi više nisu izolovani i neuobičajeni događaji, postaju krize koje se ponavljaju i koje su sve češće, intenzivnije i dugotrajnije, ukazuje regionalni direktor SZO.
Sam PANTHAKY / AFP / Profimedia
"Ipak, postoji nešto što uliva nadu: prevencija daje rezultate. To znamo zato što možemo da je merimo. Procene pokazuju da bi broj smrtnih slučajeva povezanih s vrućinom u Evropi tokom 2023. godine bio oko 80 odsto veći da već nisu bile sprovedene postojeće mere prilagođavanja. Kod osoba starijih od 80 godina broj preminulih mogao je da bude čak dvostruko veći. Akcioni planovi za zaštitu zdravlja tokom toplotnih talasa, sistemi ranog upozoravanja, rashlađeni prostori i pomoć najugroženijim građanima nisu birokratske formalnosti. Oni upravo sada spasavaju živote i potrebno ih je primeniti u još većoj meri širom evropskog regiona", istakao je dr Kluge.
Šta možete da uradite već danas
U saopštenju se navode i preporuke za građane koji nemaju klima-uređaje, a koje mogu da ublaže osećaj vrućine.
Tokom dana držite spuštene roletne i navučene zavese kako biste sprečili ulazak toplote. Noću otvorite prozore kada temperatura opadne. Pijte vodu i pre nego što osetite žeđ, a izbegavajte zaslađena, alkoholna i pića koja sadrže kofein. Ne izlažite se suncu u najtoplijem delu dana.
Povezane vesti
"Obiđite starije komšije i rođake ili ih pozovite telefonom. Jedan telefonski poziv ništa ne košta, a može da spase život. Oko 60 odsto hospitalizacija nakon intervencija hitne pomoći tokom ovog toplotnog talasa odnosi se na osobe starije od 75 godina. Mnogi od tih prijema u bolnicu mogli su da budu sprečeni", podseća dr Kluge.
Tanjug/AP/Ebrahim Noroozi
Šta rade gradovi i vlade i šta je još potrebno
Iz SZO navode pozitivne primere gradova koji su brzo reagovali na toplotni talas.
Barselona je, tako, ovog leta proširila mrežu klimatskih skloništa na više od 500 lokacija, uključujući biblioteke, društvene centre, parkove i apoteke. Pariz je aktivirao registar za proveru stanja starijih i posebno ugroženih građana, a ograničio je i javnu prodaju alkohola kako bi smanjio opterećenje službi hitne pomoći. Italija je u pojedinim regionima uvela ograničenja rada na otvorenom tokom najtoplijeg dela dana, uz sistem naknada kako radnici ne bi ostali bez prihoda.
Iz organizacije poručuju da bi "svaki grad u Evropi trebalo bi da ima svoju verziju ovakvih rešenja".
"Bolnice su takođe pod ogromnim pritiskom: ne samo zbog naglog priliva pacijenata, već i zbog same vrućine. Rashladni sistemi otkazuju. Medicinska oprema prestaje da funkcioniše kako treba. Zdravstveni radnici ne uspevaju da se odmore jer se ni noću temperature ne spuštaju dovoljno. Pojedina bolnička odeljenja ocenjuju se kao neadekvatna za rad u ovakvim uslovima", kaže dr Kluge.
Šta radi SZO za Evropu
Regionalni direktor SZO za Evropu najavio je da će u ponedeljak, 6. jula okupiti nacionalne kontakt tačke zadužene za vanredne situacije, životnu sredinu i klimatske promene iz svih država članica SZO u evropskom regionu na hitnom sastanku.
Povezane vesti
"Na dnevnom redu biće jedno pitanje: šta smo naučili iz ovog toplotnog talasa, da li smo spremni za sledeći i kako SZO za Evropu može dodatno da pomogne? Ovaj toplotni talas predstavlja generalnu probu. Leta koja dolaze biće još teža. Više od polovine evropskih zemalja i dalje nema sveobuhvatan akcioni plan za zaštitu zdravlja tokom toplotnih talasa. To mora da se promeni. Novo ažurirane smernice SZO za Evropu pružaju svakoj državi, regionu i gradu alate da odmah preduzmu konkretne korake", kaže dr Kluge.
U saopštenju se na preporuke SZO za uslove visokih vrućina: sklonite se od vrućine, održavajte dom rashlađenim, rashlađujte organizam i unosite dovoljno tečnosti, kao i da ostanete u kontaktu sa ljudima oko sebe.
"Vrućine su već stigle. Rešenja postoje. Vreme za delovanje je sada", zaključuje dr Hans Henri P. Kluge.
Komentari (0)