Gde diplomci imaju najviše poteškoća da pronađu posao?

Univerzitetske diplome bi trebalo da daju diplomcima prednost na tržištu rada. Ali u sve konkurentnijoj ekonomiji, to često nije ni blizu zagarantovano.

U Evropi, poboljšanje koje diploma osnovnih ili master studija daje vašem životopisu može u velikoj meri zavisiti od toga gde živite.

Analiza podataka o zaposlenosti Evrostata pokazala je da je nezaposlenost diplomiranih studenata blizu nule u većem delu centralne i istočne Evrope, piše Euronews.

U Rumuniji, Češkoj, Poljskoj i Bugarskoj, manje od 1,5% ljudi starosti od 25 do 54 godine sa visokom stručnom spremom je nezaposleno.

Ali stvari su veoma drugačije u mestima poput Severne Makedonije, Turske i Bosne i Hercegovine, gde je nezaposlenost diplomiranih studenata oko 7%. Unutar EU, Grčka ima najvišu stopu, otprilike 6%.

Nedavni diplomci se ne snalaze mnogo bolje ni u Francuskoj (4,7%) i Španiji (5,7%), gde je nezaposlenost znatno iznad proseka EU od 3,6%, dok se u Italiji i Nemačkoj nalazi oko 3%.

Kolike su ukupne stope nezaposlenosti širom EU?

Iako je Španija jedna od najbrže rastućih ekonomija EU, ona takođe ima najveću stopu nezaposlenosti u bloku, sa više od 9% među ljudima starosti od 25 do 54 godine.

To je čak i više nego u zemljama koje nisu članice, poput Srbije (8,7%) i Turske (7,5%), dok je prosek EU u ovoj starosnoj grupi 5,4%, a Italija (6,6%) i Francuska (6,1%) su takođe iznad te granice.

Na drugom kraju spektra, Češka (2,4%), Malta (2,5%), Poljska (2,7%) i Holandija (2,9%) drže nezaposlenost ispod 3%, dok Nemačka ne zaostaje previše sa ispod 4%.

Koliko je mladih Evropljana potpuno neaktivno?
 

Više od jednog od deset mladih građana EU starosti od 15 do 29 godina su NEET-ovi, što znači da nisu u obrazovanju, niti su zaposleni ili na obuci.

Ponovo, postoje značajne razlike širom Evrope, koje se kreću od 5% u Holandiji do zapanjujućih 19% u Rumuniji.

Stope iznad proseka EU od 11% zabeležene su u 10 zemalja članica. Osim Rumunije, Italija, Bugarska i Grčka zabeležile su najveće procente sa više od 13% mladih zaglavljenih u karijernom ili obrazovnom limbu.

Pozitivna je činjenica da je prosek u bloku opao za više od 4% tokom poslednje decenije, pri čemu je najveći pad broja NEET zabeležen u Italiji (-12 pp) i Grčkoj (-10 pp), dok je blagi rast neaktivne omladine prijavila grupa zemalja nemačkog govornog područja, naime Nemačka (+1,0 pp), Luksemburg (+1,2 pp) i Austrija (+1,6 pp).

Osim jakih geografskih razlika, ne postoji jak jedinstveni sociodemografski profil NEET-ova; procenti su slični kod muškaraca i žena, pri čemu je malo verovatnije da će mlade devojke biti neaktivne (12% naspram 10%).

Slika je takođe prilično dosledna u predgrađima, gradovima i ruralnim područjima, pri čemu je kod stanovnika ruralnih područja (12%) neznatno veća verovatnoća da budu NEETs (neradnici koji nisu zaposleni u radu i ne učiteljstvu).