Ekonomski paradoks evropske države: Papir kaže recesija, a posao se nalazi za samo tri dana - šta se dešava?

Ekonomisti često tvrde da indeks BDP-a ne otkriva punu istinu o ekonomiji jedne zemlje, ali Irska je postala oličenje jaza između makroekonomskih pokazatelja i stvarnog života.

U prvom kvartalu ove godine, zvanični podaci su pokazali da se irska ekonomija smanjila za neverovatnih 12 odsto. Prema podacima Centralne banke Irske, ovo je bio najgori pad od kada se beleže statistike u toj zemlji. Recesija u državi od samo pet miliona stanovnika bila je toliko snažna da je opteretila čitavu Evrozonu. Prvobitni podaci za zonu evra predviđali su anemičan rast od 0,1 odsto, ali kada je Irska revidirala svoje brojke naniže, ukupna ekonomija Evrozone skliznula je u minus, sa padom BDP-a od 0,2 odsto.

Međutim, ovi podaci se nimalo ne uklapaju u sliku koju vidite na ulicama: prodavnice, restorani i autobusi su krcati. Razlog je jednostavan - Irska je u stanju pune zaposlenosti, sa stopom nezaposlenosti ispod 5 odsto. U ovoj zemlji, svako ko želi da radi može naći posao za svega nekoliko dana.

Svedočanstvo o tome daje Agustin Lopez (25), somelijer iz Argentine, koji je pre par meseci stigao u Dablin kako bi učio o tajnama viskija. Iako nije imao radno iskustvo niti je govorio engleski, posao u čuvenom baru našao je za samo tri dana.

"Plata je 2.500 dolara, ali bakšiš prelazi 115 dolara dnevno, a u dobrim danima dostiže i 230 dolara", izjavio je Lopez za El Pais.

"Ekonomija vilenjaka" i uticaj multinacionalnih giganata

Pexels

Stvarna priča iza brojeva krije se u činjenici da irski BDP dramatično varira zbog velikih stranih multinacionalnih kompanija koje tamo imaju svoja sedišta. Više od 1.000 stranih firmi, većinom američkih (poput kompanija Meta, Apple, Microsoft i Pfizer), izabralo je Irsku zbog kvalitetne radne snage, ali i izuzetno povoljnog poreskog tretmana.

Ovaj fenomen je nobelovac Pol Krugman još 2016. godine nazvao "ekonomijom vilenjaka", kada je Irska zabeležila nerealan rast BDP-a od 25 odsto. Danas, nakon Bregzita, pandemije i energetske krize, "vilenjaci" su se ponovo vratili na posao.

"Imamo malu, ali duboko globalizovanu ekonomiju. Strane kompanije čine 50 odsto BDP-a, a najveći deo njihovog profita zapravo napušta zemlju. Zato BDP nije verna slika irske ekonomije", objašnjava Kijeran Kulhejn iz Centralne statističke službe Irske.

Tamna strana uspeha: Skupoća i stambena kriza

Pexels

Iako je domaća ekonomija u dobrom stanju, njeni problemi su direktno povezani sa sopstvenim uspehom. Tržište rada je toliko zategnuto da kompanije jedva pronalaze i zadržavaju radnike. Uz to, troškovi života su ogromni. Prema podacima Eurostata, Irska je druga najskuplja zemlja u EU (odmah iza Danske), sa cenama koje su 36 odsto iznad proseka. Istovremeno, stambena kriza koja potresa evropske gradove u Dablinu dostiže vrhunac.

Irska, nekada jedna od najmanje dinamičnih zemalja Evrope, postala je simbol globalizacije. Iskoristila je američki interes za evropsko tržište i doživela preporod devedesetih, stekavši nadimak Keltski tigar. Čuveni Silicon Docks, oblast oko kanala u Dablinu, danas je dom brojnim tehnološkim gigantima i startapima.

Čuvena poreska stopa od 12,5 odsto bila je temelj ove veze, ali razlozi za vernost američkih kompanija su dublji. Iako su poreski manevri poput Double Irish (Dizvodni irski sendvič) sada onemogućeni, Irska ostaje privlačna. Zajednički jezik, geografska blizina Americi (let kraći sat vremena nego do ostatka Evrope) i 40 miliona Amerikanaca irskog porekla koji su ponosni na svoje korene, čine Irsku neraskidivim partnerom SAD-a, bez obzira na to šta statistika BDP-a kaže u određenom trenutku.