Solarni bum se pretvorio u propast: Evropska zemlja ima najjeftiniju struju, ali investitori ostaju bez profita

Svako ko planira letovanje na Mediteranu zna da je Španija zemlja s obiljem sunca. Tokom godine ima više od 3.000 sunčanih sati, što je gotovo dvostruko više nego u Ujedinjenom Kraljevstvu. Zato nije nikakvo iznenađenje što je Španija snažno prihvatila solarnu energiju. Od gotovo nepostojeće proizvodnje pre dve decenije, solarna energija je prošle godine postala najveći pojedinačni izvor električne energije u zemlji, nadmašivši energiju vetra, prirodni gas i nuklearnu energiju.

Ovu promenu u početku su podstakli klimatski ciljevi, a poslednjih godina i potreba da se nadoknadi gubitak ruskog gasa nakon početka rata u Ukrajini. Zahvaljujući tome, Španija je lakše podnela poremećaje u snabdevanju energentima izazvane ratom između Irana i Izraela.

Međutim, sada se pokazuje da i dobre stvari mogu imati svoju manu, prenosi britanski Telegraf.

Prava investiciona groznica, podstaknuta ulaganjima većim od 80 milijardi dolara od strane investitora i banaka, dovela je do izgradnje solarnih elektrana koje se prostiru na oko 25.000 hektara i godišnje proizvode gotovo 60 teravat-sati električne energije.

Kada sunce sija, Španija se suočava sa viškom proizvedene solarne energije. A kao i kod svakog viška ponude, to dovodi do naglog pada cena, koje ponekad odlaze čak i u negativnu zonu i naglog smanjenja zarade.

Za potrošače to znači niže račune za struju. Međutim, za investitore i banke to je znak da bi period procvata mogao da preraste u ozbiljan pad.

Sve se to dešava u trenutku kada Donald Tramp preti da će ograničiti trgovinu sa Španijom, što bi moglo da ugrozi uvoz američkog prirodnog gasa.

Investitori žele da se povuku iz posla

Kako se očekuje da će veleprodajne cene električne energije iz solarnih izvora nastaviti da padaju, pojedini investitori, prema navodima iz industrije, pokušavaju da se povuku iz posla i prodaju svoje projekte i elektrane.

"Pokušavaju da ograniče gubitke i prodaju ono što imaju ili traže nekog kanadskog penzijskog fonda ili kinesku kompaniju koja bi bila zainteresovana da kupi udeo na španskom tržištu obnovljivih izvora energije", kaže jedan dobro upućeni sagovornik iz energetskog sektora.

Međutim, mnogi od njih teško uspevaju da pronađu kupce koji su spremni da ponude prihvatljivu cenu.

"Da li će prodavci dobiti iznos koji očekuju zavisi od toga da li su banke spremne da refinansiraju postojeće projekte", kaže jedan izvor iz industrije.

Banke su, međutim, postale znatno opreznije kada je reč o novom kreditiranju ovog sektora, koji je prekomerno razvijen i u kojem ponuda daleko nadmašuje tražnju.

Kriza u sektoru solarne energije dovela je Španiju do prelomne tačke na njenom putu ka ostvarivanju cilja klimatske neutralnosti.

Socijalistička vlada Pedra Sančeza planira da zemlja dostigne neto nultu emisiju gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine, uz smanjenje emisija za 23 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine do kraja ove decenije.

Sančezova vlada želi brzu tranziciju

Da bi ostvarila taj cilj, Španija će do 2030. godine morati da čak 70 odsto svojih energetskih potreba podmiruje iz obnovljivih izvora, u odnosu na sadašnjih gotovo 60 procenata. To podrazumeva dodatna ulaganja u solarnu energiju, vetroelektrane i hidroelektrane, budući da Sančezova vlada postepeno gasi nuklearne elektrane.

Međutim, katastrofalan nestanak struje u aprilu prošle godine, koji je paralisao saobraćaj i telekomunikacije i ostavio 47 miliona stanovnika Španije bez električne energije, značajno je promenio politički odnos prema politici klimatske neutralnosti.

Rasprava u Španiji više se ne vodi samo o ekologiji, već i o ekonomiji i politici: desnica želi sporiji tempo prelaska na obnovljive izvore i veće oslanjanje na nuklearnu i drugu stabilnu proizvodnju.

Sančezova vlada želi još bržu tranziciju, ali za to su potrebne ogromne privatne investicije, a ako investitori procene da solarni projekti više nisu dovoljno profitabilni zbog preniskih cena struje, mogli bi da prestanu da ulažu.