Putinov Vaterlo - Puca li štit odbrane Moskve? Kremlj sprema novu taktiku, povlači PVO sistem sa fronta

Talasi ukrajinskih napada bespilotnim letelicama sve češće dopiru do ruske prestonice, razotkrivajući da navodno neprobojni protivvazdušni štit Kremlja nije ni približno onoliko pouzdan koliko se tvrdi. Snimci požara koji bukte širom Moskve brzo su se proširili internetom, prizivajući sećanja na nemačko bombardovanje Londona 1940. godine.

Ove godine navršava se 85 godina od Operacije "Barbarosa“, Hitlerove invazije na Sovjetski Savez. Ruski državni mediji tvrde da Evropa i Zapad pripremaju savremenu verziju "Barbarose“, s ciljem da ponovo ugroze Rusiju.

Rusija je 2014. godine anektirala Krim, a 2022. pokrenula invaziju punog obima na Ukrajinu. Stvarnost je jasna: države članice NATO-a ponovo jačaju svoje vojne kapacitete ne zato da bi napale Rusiju, već da bi odvratile dalju rusku agresiju.

Sve su učestalije glasine da Rusija više nije u stanju da svojim građanima garantuje bezbednost. Sve intenzivnija ukrajinska kampanja napada bespilotnim letelicama prenosi rat u samo srce urbanih centara Rusije, prenosi britanski Telegraf. 

Za Kremlj je možda još pogubnija sve raširenija percepcija da je Ukrajina uspešnija u zaštiti svojih gradova od ruskih raketnih i napada dronovima nego što je Rusija u odbrani sopstvene prestonice. Takva poređenja gotovo je nemoguće prikriti, a sve više ih uočavaju i obični građani Rusije.

I ove sedmice zabeleženo je premeštanje vrednih i savremenih sistema protivvazdušne odbrane, uključujući raketne sisteme "Pancir“, sa fronta u odbranu Moskve. Da je reč o sredstvima prebačenim sa prve linije borbe vidi se i po zaštitnim kavezima protiv dronova kojima su opremljeni. To šalje snažnu poruku: čini se da je prioritet zaštita političkog vrha i glavnog grada, a ne vojnika koji se bore na frontu. Nije stoga iznenađenje što i dalje pristižu izveštaji o slabom moralu među ruskim snagama.

Istovremeno, ukrajinska kampanja usmerena na ruske logističke pravce daje opipljive rezultate. Rute snabdevanja preko takozvanog "kopnenog mosta“ kroz okupiranu teritoriju koja povezuje Rusiju i Krim nalaze se pod neprekidnim pritiskom, zbog čega ruske snage pribegavaju sve očajnijim merama kako bi prikrile vojni transport. Dopremanje municije, goriva i hrane na prve linije fronta postaje sve teže i manje efikasno.

FoNeT/AP/Alexander Zemlianichenko

Situacija na Krimu sve nestabilnija

Situacija na samom Krimu postaje sve nestabilnija. Ukrajinski udari poremetili su snabdevanje gorivom i nametnuli značajne ekonomske troškove. Ono što je nekada predstavljano kao ruska biserna rivijera na Crnom moru sada se suočava sa sve većom neizvesnošću. Vrednost nekretnina naglo je opala, a mnogi stanovnici koji žele da se isele teško pronalaze kupce.

Putin sada rizikuje da se pridruži dugom nizu lidera čije su strateške ambicije prevazišle njihove logističke mogućnosti.

Danas je Moskva postala ključno bojno polje u širem sukobu između Putina i Zelenskog. Svaki napad dronom koji prodre u ruski vazdušni prostor proizvodi psihološki efekat daleko veći od same fizičke štete koju nanese. Kremlj se suočava sa gotovo nerešivom dilemom. Svaki sistem protivvazdušne odbrane premešten radi zaštite Moskve znači jedan sistem manje na raspolaganju za podršku operacijama u Ukrajini. Svaki ustupak u korist odbrane sopstvene teritorije slabi linije fronta.

Čak i u Vašingtonu strpljenje, čini se, počinje da se iscrpljuje. Frustracija predsednika Trampa zbog izostanka napretka ka okončanju rata postaje sve vidljivija, čime se podrivaju pretpostavke u Moskvi da će američki pritisak neminovno ići u korist ruskih interesa.

Na kraju, svi žele da vide pravedan i trajan mir za Ukrajinu. Tragedija je u tome što takav mir i dalje izmiče dok Kremlj nastavlja da vodi rat koji ne može odlučujuće da dobije. Ipak, sve izraženije kritike unutar same Rusije, zajedno sa rastućim vojnim i ekonomskim pritiscima, ukazuju na to da je Putinov položaj postao ranjiviji nego u bilo kom trenutku od početka invazije.

Pitanje sada nije da li se pritisak na Kremlj povećava, već da li će Putin prepoznati stvarnost situacije pre nego što ga događaji preteknu, piše britanski list.