Evropa na raskrsnici: U kojim državama je najveći natalitet, a ko strahuje od "demografskog ambisa"

Broj Evropljana je u porastu, ali iza pozitivnih brojki kriju se duboki demografski izazovi. Prema najnovijim podacima Eurostata, populacija Evropske unije je u januaru 2026. godine procenjena na 452 miliona, što je rast od 706.000 stanovnika u odnosu na prošlu godinu.

Ovo je peta uzastopna godina rasta nakon pada zabeleženog 2021. tokom pandemije kovida 19. Iako je populacija za osam miliona veća nego pre deset godina, stručnjaci primećuju da se tempo rasta značajno usporio: dok se šezdesetih godina prošlog veka broj stanovnika povećavao za tri miliona godišnje, u poslednjoj deceniji taj rast je spao na svega 600.000 godišnje.

Migracije kao "pojas za spasavanje"

Eurostat ističe ključnu promenu koja se dogodila od 2012. godine: prirodni priraštaj u EU je negativan, što znači da je broj umrlih veći od broja rođenih. Rast populacije održava se isključivo zahvaljujući pozitivnoj neto migraciji.

Interesantno je da su najmanje države članice zabeležile najveće stope rasta. Malta (sa stopom od 24 na 1.000 ljudi), Kipar i Luksemburg predvode listu zemalja sa najbržim porastom broja stanovnika. S druge strane, najoštriji pad zabeležen je u Letoniji, Estoniji i Mađarskoj.

Pixabay

Kada je reč o apsolutnim brojkama, dve trećine ukupne populacije EU i dalje živi u pet najvećih država: Nemačkoj (83,5 miliona), Francuskoj (69,1 milion), Italiji (58,9 miliona), Španiji (49,6 miliona) i Poljskoj (36,3 miliona).

Gubitak 53 miliona ljudi do kraja veka

Uprkos trenutnom rastu, dugoročne projekcije su alarmantne. Eurostat predviđa da će se do 2100. godine populacija EU smanjiti za 11,7 odsto, što znači gubitak od oko 53 miliona ljudi. Glavni uzrok je dramatičan pad stope nataliteta.

Neke države su već proglasile uzbunu. Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je na "demografsko naoružavanje" nakon što je Francuska 2025. godine, prvi put od Drugog svetskog rata, zabeležila više umrlih nego rođenih. Francuska vlada je uvela dodatna roditeljska odsustva kako bi podstakla građane na proširenje porodice.

Stručnjaci upozoravaju da će, ukoliko se ovaj trend ne preokrene, Evropa ostati sa premalo radnika i previše penzionera, što će dovesti do neodrživog pritiska na penzione i zdravstvene sisteme. Sudbina evropske ekonomije i socijalne stabilnosti direktno će zavisiti od uspeha država da podstaknu natalitet ili efikasno integrišu radnu snagu iz inostranstva.