Norveška otvorila novi memorijalni centar posvećen žrtvama masakra iz 2011. godine
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Norveška je otvorila novi memorijalni centar posvećen žrtavama najsmrtonosnijeg terorističkog napada u mirnodopskoj istoriji zemlje, nekoliko dana uoči 15. godišnjice tog zločina.
Dana 22. jula 2011. godine neonacista Anders Brejvik ubio je osam ljudi aktiviranjem automobila-bombe u Oslu, a potom je na ostrvu Utoja iz vatrenog oružja usmrtio još 69 osoba, uglavnom tinejdžera, koji su učestvovali u omladinskom kampu, prenosi BBC.
U napadu je povređeno još nekoliko stotina ljudi.
Na svečanosti otkrivanja memorijalnog centra u Oslu, juče su se okupili preživeli i članovi porodica žrtava. Centralni deo spomenika čini veliko umetničko delo koje prikazuje pticu karakterističnu za ostrvo Utoja.
Autor spomenika rekao je da delo ima dvostruku svrhu - da sačuva sećanje na žrtve i podstakne javnost na odbranu demokratskih vrednosti od krajnje desničarskih ideologija koje su inspirisale napad.
Jan Langhaug / AFP / Profimedia
Savremena umetnička instalacija sastoji se od velikog plavog čeličnog okvira koji nosi kameni mozaik visok 12 metara, na kojem je prikazana mala močvarna ptica, kao i slama i grančice koje se ogledaju u vodi.
Memorijalni centar, nazvan "Upholding" ("Čuvanje"), nalazi se u obnovljenoj četvrti u Oslu, u blizini mesta gde je eksplodirala bomba kojom je započeo napad 2011. godine.
Povezane vesti
Umetnik Matijas Faldbaken rekao je da je pticu prikazanu na mozaiku video na ostrvu Utoja.
Mnogi od poginulih bili su tinejdžeri, članovi omladinske organizacije norveške Laburističke partije (AUF). Na memorijalnom centru su uklesana imena svih 77 žrtava.
Svečanom otkrivanju memorijalnog centra prisustvovali su i norveški prestolonaslednik Hokon, kao i članovi vlade. Hokon je tom prilikom posetio i novi Centar 22. jul, nacionalni memorijalni i obrazovni centar posvećen napadima iz 2011. godine.
Brejvik je 2012. osuđen na 21 godinu zatvora, što je maksimalna zatvorska kazna prema norveškom zakonodavstvu, ali može da bude produžavana sve dok vlasti procenjuju da predstavlja opasnost po društvo. Tokom godina Brejvik je u više navrata osporavao uslove izdržavanja kazne. Godine 2016. delimično je dobio spor protiv Norveške zbog navodnog kršenja ljudskih prava, ali je ta presuda naredne godine poništena.
Sud je 2022. odbio njegov zahtev za uslovni otpust, ocenivši da se nije promenio i da i dalje predstavlja rizik za društvo. Dve godine kasnije bezuspešno je tužio državu tvrdeći da je izložen izolaciji, pošto je iz bezbednosnih razloga smešten odvojeno od ostalih zatvorenika.
Komentari (0)