Ko odlučuje o evropskom putu Balkana? Komšijske blokade usporavaju integracije

Srbija i Crna Gora, Crna Gora i Bosna i Hercegovina su u različitim fazama pristupanja Evropske unije, ali ono što im je zajedničko jeste bojazan da će se na tom putu preprečiti sused koji ima moć da odlučuje o prijemu. Kako navode evropski zvaničnici, evrointegracije su proces koji se temelji na zaslugama, ali stvarnost je pokazala da važnu ulogu u procesu pridruživanja Uniji imaju prošlost, ali i politički odnosi komšijskih država.

Među zemljama koje su blokirale dugo očekivano otvaranje klastera tri Srbiji nalaze se dve komšijske, Bugarska i Hrvatska. To je šesti put da Bugarska stopira evrointegracije, a poznato je da takav sud donosi zbog nezadovoljstva položajem bugarske nacionalne manjine. Hrvatski razlozi vuku repove iz prošlosti, pitanja granice na Dunavu i nestalih lica.

"Pozicija gde vi kada treba da postanete ovaj član i kako se približavate članstvu ovaj doživljavate nekog toplog zeca i sve ono što neke države imaju u prošlosti da, da vam zamere ili da žele da neku svoju poentu istaknu, oni u, u ovoj fazi to iskoriste priliku da iznesu", rekao je Nenad Vuković iz Društva lobista Srbije.

Iz hrvatskog državnog vrha stižu poruke podrške pristupanju Bosni i Hercegovini, ali tačka sporenja je promena zakona koju zahteva Hrvatska, a koja bi osigurala način izbora legitimnog Hrvata za člana Predstavništva BiH. Dok Zagreb na to gleda kao na osiguranje jednakopravnosti, odnosno zaštitu konstitutivnosti Hrvata u susednoj zemlji, Sarajevo zahteve smatra mešanjem unutrašnjih pitanja.

Politički predstavnici Bošnjaka Hrvatima i Zagrebu zameraju i jednostrane odluke, ali kažu da treba učestvovati u dijalogu i pametno pregovarati.

Ni Crna Gora nije zaobišla hrvatsku rampu

"Ne možete biti prijatelj Bosne i Hercegovine na evropskom putu i istovremeno zagovarati esencijalno principe koji nisu sadržani u presudama Evropskog suda za ljudska prava, pa između ostalog, naravno, i presuda na koju evo čekamo dve, implementaciju čekamo od 2009.", rekla je Sabina Ćudić, poslanica "Naše stranke" u Predstavničkom domu Parlamentarne Skupštine BiH.

Albin Muslić, poslanik SDP-a u predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH rekao je da sva pitanja koja su otvorena treba da imaju rešenje kroz dogovor.

"A ne kroz unilateralne aktivnosti poput ove najave izgradnje ovog privremenog migrantskog centra na državnoj granici Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine", dodao je on.

Ni Crna Gora nije zaobišla hrvatsku rampu. Prilikom poslednjeg zatvaranja pregovaračkih poglavlja tri su bila spremna, ali je na jedan koji se odnosi na saobraćajnu politiku stavljen veto. To je ponovljeni scenario iz prošle godine kada su glavni problem bile neutvrđene granice na Prevlaci i pitanje nestalih osoba.

Tanjug/Anthony Pizzoferrato

Hrvatska upozorava Crnu Goru da ta pitanja moraju da budu rešena da ne bi opterećivala završnu fazu pristupnog procesa. Hrvatski premijer Andrej Plenković je na samitu u Tirani početkom juna izlistao osam zahteva Zagreba, ističući da bez njihovog ispunjenja nema napretka Podgorice na evropskom putu.

"To i nije neki veliki problem. Ono, najvažnije odluke se ipak donose u Briselu i bez obzira što se misli na to da su sve članice ravnopravne, ipak se zna ko se pita, a mislim da je on u ovom trenutku onima koji se pitaju, najvažnije je to da Crna Gora što pre bude članica", rekao je politički analitičar Dževdet Pepić.

Negativan stav samo jedne članice Unije može napraviti problem pristupajućoj državi. Najviše iskustva sa blokadama komšija ima Skoplje, koje je nakon zahteva iz Grčke promene Ustava i imena ponovo u ćorsokaku.

Ovaj put zbog zahteva Sofije. Bugarska od Severne Makedonije, uz ostalo, traži promenu Ustava i status nacionalne manjine za Bugare.

 Za svaki napredak u pregovorima od otvaranja klastera do zatvaranja poglavlja nužna je podrška svih članica, jer se o tome odlučuje jednoglasno u Savetu Evropske unije.