EU ukida pravo veta? 11 zemalja uputilo zahtev za uklanjanje "opstrukcije" u spoljnoj politici

Grupa od 11 zemalja Evropske unije udružila se kako bi zahtevala prestanak "opstruktivnih" veta koji su poslednjih godina paralizovali spoljnu akciju Unije, ističući da načelo iskrene saradnje mora imati prednost, piše Euronews.

"Kultura konsenzusa Unije važan je izvor njene legitimnosti. Zato i dalje težimo konsenzusu gde god je to moguće", navode zemlje u pismu upućenom visokoj predstavnici Kaji Kalas, koje je Euronews imao uvid.

"Ali moramo i da osiguramo da ta kultura konsenzusa podstiče zajedničko delovanje, a ne da ga sprečava – inače ćemo imati legitimnost, ali ne i snagu", navode oni.

Pismo su potpisale Austrija, Danska, Belgija, Finska, Francuska, Nemačka, Luksemburg, Holandija, Rumunija, Španija i Švedska. Nemačka, najveća članica, predvodi pozive za reformu spoljne politike Unije.

"Spoljna akcija Unije suočava se sa suštinski promenjenim okruženjem, oblikovanim strateškim nadmetanjem, rastućom nestabilnošću i pokušajima podrivanja međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima", pišu u dokumentu, koji je poslat i onim članicama koje nisu potpisale.

"U takvom okruženju sposobnost Unije da brani svoje vrednosti i interese zavisi od toga da li može brzo i delotvorno da mobilizuje svoju kolektivnu političku, ekonomsku i diplomatsku težinu".

Po pravilima EU, spoljna politika strogo podleže jednoglasnosti, što znači da jedna jedina zemlja u svakom trenutku može da veže ruke ostalih 26 članica.

Taj obrazac se više puta ponavljao tokom 16-godišnje vladavine mađarskog premijera Viktora Orbana. Pre nego što je izgubio vlast u aprilu, Orban je redovno izazivao ogorčenje kolega koristeći veto da izvuče ustupke i unapredi svoje interese.

Početkom ove godine izazvao je neviđenu krizu kada je iznenada blokirao zajam od 90 milijardi evra za Ukrajinu, koji su lično dogovorili lideri EU, zbog nesrodnog spora sa Kijevom oko naftovoda Družba.

Put napred

Na osnovu pouka iz Orbanovih godina, potpisnice izlažu pet načela koja bi, po njihovom mišljenju, trebalo da usmere i unaprede zajedničku spoljnu politiku Unije:

• poštovati načela iskrene saradnje i uzajamne solidarnosti
• češće koristiti konstruktivno uzdržavanje umesto veta
• uzdržati se od povezivanja odluka iz spoljne politike sa "suštinski nesrodnim" pitanjima
• istražiti mogućnosti u ugovorima EU za prelazak sa jednoglasnosti na kvalifikovanu većinu
• navesti "obrazložene vitalne razloge" ako se takav prelazak blokira

"Pravni okvir za svih pet načela već postoji. Samo od nas zavisi da ih primenimo i time unapredimo našu spoljnu politiku", stoji u pismu.

Ideja o aktiviranju takozvane "passerelle klauzule" iz člana 31. radi prelaska sa jednoglasnosti na glasanje kvalifikovanom većinom već dugo se raspravlja u Briselu i dobila je na značaju nakon ruske agresije na Ukrajinu.

Prelazak bi mogao da se radi od slučaja do slučaja, a ne odjednom.

Zagovornici kažu da bi to ubrzalo donošenje odluka i sprečilo nepotrebne vete, dok protivnici tvrde da bi narušilo demokratsku legitimnost. Manje članice veto vide kao korisno sredstvo poslednje instance da odbrane svoje stavove i interese pred težinom većih država.

"Passerelle klauzula" opisuje se kao klasična kvaka 22, jer bi i sam prelazak sa jednoglasnosti na kvalifikovanu većinu zahtevao jednoglasnost, što znači da bi protivnici gotovo sigurno pobedili.

Zajedničko pismo poziva na "ozbiljne" konsultacije kako bi se eventualni spor rešio i pronašao kompromis.

Pritisak za preuređenje spoljne politike EU dobio je na zamahu nakon Orbanovog poraza, što mnogi vide kao dragoceni prozor prilike koji bi mogao da se zatvori ako Marin Le Pen, izrazita evroskeptičarka, pobedi na predsedničkim izborima u Francuskoj naredne godine.

Nemačka i Francuska već su iznele plan koji bi ojačao ulogu visoke predstavnice Kaje Kalas, ali je stavio pod neposredni nadzor predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.