Oluje, grad, bujične poplave: U narednim danima veliki deo Evrope na udaru ogromnog temperaturnog šoka

Evropu ove sedmice očekuje dramatična promena vremena koju sa sobom donosi takozvani "ubica leta" i stavlja tačku na dugotrajnu toplotnu kupolu s početka septembra. Snažna visinska dolina, koja se razvija nad Severnim Atlantikom, poguraće izražen hladni front preko zapadne i centralne Evrope sredinom nedelje. Ovaj front će se direktno sudariti sa izuzetno toplom, rekordno vrelom vazdušnom masom koja je nedeljama zarobljena nad kontinentom, piše Severe Weather.

Burni susret različitih vazdušnih masa pokrenuće talas jakih nepogoda od Alpa pa sve do zapadnog Balkana. Oluje će hraniti izuzetno nestabilna atmosfera i izraženi udari vetra, a odmah iza fronta uslediće nagli pad temperature uz prodor neuobičajeno hladnog vazduha.

Tranzicija počinje između srede i četvrtka, kada će se snažan greben potisnut jakim visinskim strujanjima konačno urušiti. Kako se front bude pomerao ka istoku, ekstremna nestabilnost u atmosferi, visoka vlažnost podstaknuta istorijskim toplotnim talasom u Sredozemnom moru i jako vertikalno pomeranje vetra udružiće snage i usloviti žestoke grmljavinske oluje širom istočne Francuske, Švajcarske, Balearskih ostrva, severne Italije, Austrije, Slovenije i Hrvatske.

Glavne opasnosti od ovih oluja biće srednje i veoma krupna gradonosna zrna, olujni i orkanski vetrovi, obilni pljuskovi sa bujicama i lokalna opasnost od pojave tornada. U ponedeljak uveče, front je lociran na prilazu zapadnoj Evropi, pružajući se od dubokog ciklona iznad Skandinavije sve do Azurne obale.

Iza samog fronta, vazdušna masa polarnog porekla preplaviće centralnu Evropu i doneti pravi temperaturni kolaps. Dnevne maksimalne temperature, koje su se do skoro kretale između 35 i 40 °C, strmoglaviće se za 15 do 20 °C za manje od 24 sata. Ovo naglo zahlađenje doneće i prvi obilniji sneg u višim predelima Alpa, dok će hladni kontinentalni vetrovi spustiti snežnu granicu na visokim planinskim prevojima i pred predstojeći vikend doneti pravu osvežavajuću, jesenju atmosferu širom zapadne i centralne Evrope.

Tanjug/AP/Pavel Bednyakov

Projekcije modela prognoza jasno ilustruju napredovanje duboke visinske doline i hladnog fronta u prizemlju, ističući jak temperaturni kontrast i potencijal za razorne oluje dok se sistem pomera od Alpa ka zapadnom Balkanu.

Opšta vremenska slika nad Severnim Atlantikom i Evropom ukazuje na to da jak visinski greben konačno lomi dugotrajnu toplotnu kupolu, čime se završava talas ekstremnih vrućina. Veliki visinski talas stiže nad zapadnu Evropu u utorak, a zatim se u sredu i četvrtak širi ka istoku, sa centrom iznad severa kontinenta.

Sporedni talas odvojiće se ka severnom Sredozemlju, gde će formirati ciklon koji će se preko Italije premeštati ka zapadnom Balkanu, dodajući gorivo široko rasprostranjenim olujnim nepogodama.

Vrela vazdušna masa, koja je bila zarobljena u samom jezgru toplotne kupole, konačno se potiskuje sa dolaskom talasa sa zapada, pa se od srede hladan vazduh brzo širi ka centralnoj Evropi. Najtopliji vazduh biće potisnut ispred ovog sistema dalje na istok, ka istočnoj Evropi i zapadnoj Rusiji, gde će se zadržati do petka. Reč je o klasičnom "ubici leta" – obrascu koji označava potpunu promenu režima, gde dugotrajne i žestoke vrućine bivaju izduvane znatno hladnijim vazduhom, menjajući stil vremena iz toplog u hladni.

Meteorološki dijagrami (meteogrami) jasno pokazuju koliko će brz i oštar biti ovaj hladni front. Iako prvi dani septembra donose izrazito toplo vreme za ovo doba godine, sredinom nedelje sledi drastičan pad. Na visini od oko 850 hPa (oko 1500 m n.v.), gde su temperature bile 18–20 °C (što je oko 10 stepeni iznad proseka), očekuje se pad za oko 15 °C u roku od samo 24 sata. Odlike vazdušne mase potpuno će se promeniti. Donji deo dijagrama – u ovom slučaju prognoziran za Ljubljanu – nagoveštava i veoma obilne padavine tokom srede i četvrtka na severu Sredozemlja.

Tomasz Trybus / Alamy / Profimedia

Dolazak znatno hladnijeg vazduha nad već ugrejano Sredozemno more, čija se toplota ne gubi tako lako, stvoriće veoma nestabilne i prave jesenje uslove početkom druge polovine sedmice. Dugo čekana kiša i značajno osveženje proširiće se na veliki deo Evrope i potrajati sve do početka naredne nedelje.

Kada visinski talas izbije nad centralnu Evropu, velika razlika u pritisku i temperaturi u odnosu na potisnutu toplotnu kupolu pojačaće vetrove u mlaznoj struji, koji će se proširiti preko centralnih delova kontinenta ka zapadnom Sredozemlju. To će uspostaviti umereno jako do jako smicanje vetra duž toplog sektora i samog hladnog fronta.

Zahvaljujući rekordno toplom Sredozemnom moru, u regionu je zarobljena velika količina vlage. To stvara izuzetno nestabilnu atmosferu sa konvektivnom energijom (CAPE) koja prelazi 3000–4000 J/kg, a sve je potkrepljeno izuzetno visokim temperaturama tačke rose. Ovakve okolnosti dovešće do ekstremnih vremenskih nepogoda: superćelijske i višećelijske oluje donosiće krupnu i gigantsku grad, bujične pljuskove, kao i opasnost od tornada i razornih olujnih vetrova.

Kako hladni front bude zahvatao alpski region, nad severnim Sredozemljem formiraće se sekundarni ciklon, što će usporiti i dodatno pojačati čitav frontovski sistem. Ekstremna nestabilnost i jako smicanje vetra delovaće udruženo od srede pa sve do kasno u četvrtak. Široko rasprostranjene oluje najpre se očekuju od Alpa do zapadnog Sredozemlja, da bi se u sredu poslepodne i uveče postepeno premeštale ka jugoistoku, zahvatajući centralnu Italiju, Jadran i zapadni Balkan u četvrtak.

Marc Asensio/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

Očekuje se razvoj jakih višećelijskih i superćelijskih sistema sa izraženo visokim rizikom od štete. U sredu oko podneva žestoke oluje pogodiće područje Balearskih ostrva, dok se tokom popodneva i noći ka četvrtku intenzivni olujni sistemi očekuju nad severnom Italijom i severnim Jadranom. Nepogode će se nastaviti i u četvrtak, kada se front uz izuzetnu nestabilnost bude premeštao preko Balkana.

Velika vlažnost, ekstremna energija u atmosferi i sporo pokretne olujne ćelije doneće ogromne količine kiše. Na području Đenovskog zaliva, severnog Jadrana i severozapadnog Balkana lokalno može pasti i od 150 do 200 mm kiše za samo dva dana, što stvara visok rizik od bujičnih poplava.

Dodatnu opasnost predstavljaće i efekat "obnavljajućih oluja" (training-cells), gde će se olujne ćelije iznova formirati i prelaziti preko istih područja duž obalskih linija Jadranskog i Ligurskog mora, kao i duž obale Toskane. Nastavićemo da pratimo razvoj ove sinoptičke situacije i redovno ažuriramo prognozu. Dugoročni trendovi ukazuju na to da nas dinamika i promenljivo vreme očekuju sve do sredine septembra.