Surovo otrežnjenje posle Bregzita: Zbog čega Britanci sve glasnije traže ponovni ulazak u Evropsku uniju?

Deset godina nakon istorijskog referenduma koji je uzdrmao temelje Starog kontinenta i doveo do izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, politička klima na Ostrvu prolazi kroz dramatičnu transformaciju. U godini u kojoj se obeležava decenija od odluke o Bregzitu, a šest godina od formalnog razlaza Londona i Brisela, javno mnjenje u Velikoj Britaniji pokazuje oštar i evidentan zaokret. Više se ne postavlja samo pitanje kako sanirati ekonomske posledice, već se na pregovaračkom stolu našla i opcija ponovnog razmatranja odnosa sa Evropskom unijom, pa čak i mogućnost povratka u evropsku porodicu. Ovu temu nedavno je aktuelizovao britanski političar Endi Barnam, ukazujući na to da je revizija dosadašnjeg kursa neophodna.

Novinar Milan Dinić, koji iz Londona pomno prati razvoj situacije, u razgovoru za Euronews Srbija analizira šta je zapravo Bregzit pokazao u praksi, koje su pretpostavke pale u vodu i šta nekadašnji partneri danas misle o eventualnom pomirenju. Kako on ističe, mnogo toga se pokazalo pogrešnim od trenutka kada su britanski građani zaokružili opciju za izlazak.

"Ideja Bregzita je bila da Britanija može samostalno mnogo bolje da funkcioniše, ekonomski i politički, nego Evropska unija. Ključna tačka sporenja sa Evropom bilo je pravo slobodnog kretanja ljudi, jer je imigracija za Britance uvek predstavljala jedno od najvećih pitanja", objašnjava Dinić. On dodaje da britansko društvo tradicionalno percipira imigraciju kao neodrživ proces koji stavlja opterećenje na ekonomski i socijalni sistem. Prema njegovim rečima, uprkos Bregzitu, pitanje kontrole granica ostalo je jedna od dominantnih tema.

Jedno od glavnih obećanja zagovornika Bregzita bilo je uspostavljanje nezavisne politike koja će doneti ekonomski prosperitet, uverenjem da će zemlja moći da sklapa ugovore po sopstvenom nahođenju. Međutim, Evropska unija, kao najveći spoljnotrgovinski partner Ujedinjenog Kraljevstva, reagovala je promptno i oštro.

Dinić podseća na specifičan politički trenutak iz 2016. godine. "Tada je Donald Tramp postao predsednik, Marin Le Pen je bila na pragu pobede u Francuskoj, u Italiji su bila velika trvenja, a u Holandiji je jačala antievropska struja. Bila je to najveća kriza Evropske unije, a njeno preživljavanje bilo je dovedeno u pitanje". U takvom geopolitičkom okruženju, pod snažnim pritiskom vrha u Briselu i Francuske, evropska administracija je zauzela oštar stav. Cilj je bio de fakto kazniti Veliku Britaniju kako bi se obeshrabrile druge članice koje su se lomile oko napuštanja Unije. Brisel je želeo da pokaže da izlazak ne prolazi bez ozbiljnih posledica.

Suočeni sa takvim stavom, britanski pregovarači su ubrzo spoznali surovu istinu.

"Britanci, koji su smatrali da će na ravnoj nozi raspravljati sa Briselom, brzo su shvatili da to nije moguće. To je na kraju krajeva i ekonomski potpuno logično. Britanija ima 70 miliona stanovnika, a Evropska unija 450 miliona. Britanska ekonomija je šest puta manja od evropske, iako je Britanija i dalje velika i važna država", precizira Dinić, naglašavajući disproporciju moći u kojoj je jasno ko postavlja uslove.

Credit: bilalulker / Alamy / Profimedia

Neispunjena očekivanja predstavljaju samo jedan deo slagalice. Dublji razlog krije se u nezaustavljivim demografskim promenama. Dinić naglašava da je u Britaniji na delu duboka generacijska podela koja se od referenduma do danas nije suštinski promenila, ali se promenila struktura birača. Starija populacija prirodnim procesom polako odlazi, dok na političku scenu stupaju mlađi glasači. To su generacije koje su pre deset godina glasale za ostanak, kao i oni koji tada nisu imali pravo glasa. Dinić napominje da su mladi danas bez izuzetka proevropski orijentisani i raspoloženi za ulazak u Uniju, što bitno menja krvnu sliku celokupnog britanskog društva.

Kada je reč o budućnosti i rešavanju ove kompleksne situacije, zvanična Britanija se trenutno nalazi pred ukupno četiri moguća i ostvariva institucionalna scenarija. Prvi i najjednostavniji jeste zadržavanje trenutnog statusa kvo. Drugi konkretan predlog podrazumeva zvanično pristupanje uspostavljenoj evropskoj carinskoj uniji. Treća sasvim realna politička opcija je povratak na jedinstveno evropsko tržište. Četvrti i ubedljivo najradikalniji predloženi pravac podrazumeva podnošenje potpuno novog zahteva za punopravno britansko članstvo u Evropskoj uniji. Debata o ovome ostavljena je za sledeći izborni ciklus 2030. godine.

Što se tiče Evropske unije, Brisel sa dozom opreza, ali i optimizma osluškuje britanske predloge. Zvaničnici diplomatski poručuju da je na samoj britanskoj vladi da definiše format željenih odnosa, uz napomenu da su otvoreni za nastavak iskrenog dijaloga. Ipak, pozitivne signale već su javno poslali francuski predsednik Emanuel Makron i španski premijer Pedro Sančez, naglašavajući da bi Britanija bila ponovo dobrodošla. Predstojeći evropski samit u novembru biće prvi test novih odnosa i prilika da London dokaže kontinentu da može biti pouzdan partner uniji, bez traženja izuzetaka kao u prošlosti.