Protestna "nacionalna mobilizacija" u Francuskoj: Demonstrantima se pridružili i sindikati
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Srednjoškolci u Francuskoj ponovo izlaze na ulice, blokiraju škole i postavljaju barikade, tražeći više ulaganja u obrazovanje, bolje uslove za nastavu i promene sistema upisa na fakultete. Njima su se pridružili studenti, prosvetni sindikati i zaposleni iz drugih sektora, dok vlast upozorava da su protesti u pojedinim slučajevima prerasli u urbano nasilje. Tokom višenedeljnih demonstracija blokirane su stotine škola, više hiljada ljudi je uhapšeno, a bilo je i povređenih učenika i napada na prosvetne radnike.
Nezadovoljstvo mladih, međutim, nije samo pitanje uslova u školama, već otvara i šire pitanje društvenih nejednakosti i položaja mladih u Francuskoj. O tome šta je pokrenulo novi talas protesta, koliko je on organizovan i politički značajan, ali i da li bi mogao da preraste u širi društveni pokret, razgovaramo sa Aleksandrom Kolaković iz Instituta za političke studije.
"Danas će biti veliki protest u Francuskoj, takozvana nacionalna mobilizacija. To znači da se studentskom i učeničkom, srednjoškolskom pokretu priključuju i veliki sindikati. Oni su se delom već priključili prethodnih dana, pojedini delovi, pojedini ogranci, vatrogasci i tako dalje, određene službe. Ali ovoga puta u pitanju je veliki sindikat CGT, koji je jasno stao na stranu srednjoškolaca i posebno istakao brutalnost policije, odnosno pitanje prekoračenja sile i korišćenja sile", rekla je naša sagovornica.
Euronews Srbija
Kako ocenjuje naša sagovornica, ono što je veoma nezgodno u ovom trenutku jeste što se ovi protesti događaju u periodu koji je dosta blizu predsedničkim izborima.
"U pitanju je nekih sedam, odnosno osam meseci intenzivne kampanje. Naravno, još dosta toga može da se dogodi u narednom periodu, ali svakako, ako imamo u vidu da su oni počeli 17. septembra u jednom predgrađu u Sen Deniju, da su se vrlo brzo proširili na druge škole, da su neke škole zatvorene, i tu imamo razlike: neke su zatvorene iz bezbednosnih razloga, neke zbog nereda i paljenja o kojima smo imali prilike da čujemo i u ovom prilogu", dodala je Aleksandra Kolaković.
Ono što treba imati u vidu, tvrdi Aleksandra Kolaković, jeste i da ovde postoji jedan dublji problem koji je vezan za reforme u sektoru obrazovanja, koje su sprovođene u prethodnom periodu, i za nedostatak novca, odnosno mere štednje koje se predlažu u novom budžetu koji treba da bude usvojen.
"Tako da to sve dodatno komplikuje i usložnjava ovu situaciju i čini je potencijalno veoma rizičnom, ne samo za bezbednost, već i generalno za političku budućnost Francuske", ocenila je savetnica u Institutu za političke studije.
Euronews Srbija
Povezane vesti
"Kada govorimo o protestima u Francuskoj, mi uvek možemo govoriti o jednoj zaista dugoj istoriji protesta i jednom načinu da su protesti legitiman način političke borbe, odnosno ostvarivanja određenih ciljeva onda kada institucije ne mogu da pruže određene odgovore i onda kada politički predstavnici, dakle stranke, kroz parlamentarnu borbu nisu uspele da odgovore na one probleme o kojima studenti sada govore, odnosno pre svega počev od srednjoškolaca. Kada govorimo o srednjoškolcima, treba imati u vidu da su izvršene velike reforme u proteklih 10 godina mandata francuskog predsednika Emanuela Makrona. Izvršena je velika reforma BAK-a, odnosno pristupa upisu na fakultete, koja je znatno onemogućila učenicima koji se školuju u nekim školama koje su manje popularne i koje se nalaze u francuskim predgrađima, recimo, ili u unutrašnjosti Francuske, bolju, odnosno lakšu i konkretnu jednaku dostupnost određenim fakultetima ili univerzitetima, a samim tim to utiče i na njihovu budućnost i na njihov položaj u budućnosti u društvu", ocenjuje naša sagovornica.
Aleksandra Kolaković navodi da se problem dodatno produbljuje zbog ulaganja u obrazovanje i smanjenja broja nastavnika. Kako kaže, Francuska je nakon protesta 2023. godine uložila značajna sredstva, ali je istovremeno došlo do smanjenja broja zaposlenih u obrazovnom sistemu. Prema podacima na koje se poziva, broj nastavnika je smanjen za oko 10.000, dok bi novim merama štednje trebalo da bude ukinuto još 1.500 radnih mesta. Upravo je to, ocenjuje, jedan od razloga zbog kojih su srednjoškolci ponovo izašli na ulice.
"Sada, sa druge strane, vi imate određene anarhističke grupe, različite grupe koje koriste ovu situaciju i onda u ovakvim situacijama, kada su veliki protesti, može doći do velikog bezbednosnog rizika i samim tim dolazi do toga da su određene škole zapaljene, odnosno ulazi obično ili ispred škola. I imate situaciju da se budući studenti plaše da neće moći upisati određene fakultete, jer negde prema ovom sistemu koji sada postoji i koji oni smatraju da nije dovoljno transparentan i da nije dovoljno u duhu francuske jednakosti, dakle, negde prema podacima 80.000 mladih ljudi ostaje neupisano, odnosno nema mogućnost da se upiše na željene fakultete, upravo i ne iz razloga što njihov uspeh nije odgovarajući, već što se gledaju neki drugi momenti", dodala je savetnica u Institutu za političke studije.
Kompletnu analizu trenutne situacije u Francuskoj savetnice u Institutu za političke studije Aleksandre Kolaković možete pogledati u videu pri vrhu ovog teksta.
Bonus video:
Komentari (0)