Od stautsa kandidata do zastoja: Kako su bilateralni sporovi zaledili evropski put Severne Makedonije?

Komentari

Od stautsa kandidata do zastoja: Kako su bilateralni sporovi zaledili evropski put Severne Makedonije? - Copyright profimedia

Autor: Euronews Srbija

11/10/2026

12:32

Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u

veličina teksta

Aa Aa

Kada ljudi imaju poteškoće sa ostvarivanjem životnih ciljeva i neodlučni su da konačno počnu da sprovode, za početak makar i male korake na ličnom planu, koji ih vode ka proklamovanom cilju, jedno od čuvenih motivacionih načela u tim situacijama glasi da "i put od hiljadu milja počinje jednim korakom".

U slučaju proklamovanih državnih ciljeva, naročito kada zemlje pokušavaju da sprovode određene reforme, naprave iskorake, uslovno rečeno važi sličan princip, ali su potencijalna ograničenja znatno brojnija. Najpre iz razloga što se u praksi pokazuje da u politici i državnim poslovima često nije moguće sprovesti baš sve ciljeve do kraja, pa se oni u hodu modifikuju, a i ne zavisi sve na tom putu samo od aktera koji su te ciljeve zacrtali.

Ovo je posebno osetljivo ukoliko reforme i određeni ciljevi imaju veze sa međunarodnim interakcijama države, ili sa tokovima integracija, a o kojima se nužno pregovara sa ino partnerima. U takvim slučajevima pitaju se i druge strane, a ne samo akter koji je ciljeve proklamovao.

Dve decenije čekanja i evrointegracijski lavirint Severne Makedonije

Evropske integracije Severne Makedonije odavno su proklamovane kao važan cilj te države, a prvi korak na tom "putu od hiljadu milja" je napraljen još 2005. godine, kada je ova zemlja dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji (EU). U tom trenutku je Severna Makedonija nominalno bila gotovo rame uz rame sa Hrvatskom na EU putu, ali je Hrvatska vrlo brzo odmakla, najpre otvaranjem pristupnih pregovora, a čitav proces je dovršila 2013. godine kada je postala punopravna članica EU i zasad poslednja koja je pristupila.

S obzirom na to da su u međuvremenu na putu EU integracija od Severne Makedonije dalje odmakle Crna Gora i Albanija, a usled novog geopolitičkog momenta, moguće je da to učine i Ukrajina i Moldavija, deo političara i javnosti u Severnoj Makedoniji se pita da li je put koji je zvanično otpočeo sada već daleke 2005. godine zaista put za koji se zna koliko je dugačak, pa makar bio i "od hiljadu milja" ili se poput pokretne mete i horizonta konstantno izmiče. Jedina država čiji formalni put ka EU deluje trnovitije od makedonskog jeste Turska, koja je aplicirala za članstvo daleke 1987. godine, a kandidat za članstvo postala 1999. godine.

Izazov grčkog veta, koji joj je bio prepreka za članstvo u NATO, Makedonija je zaobišla promenom ustavnog imena zemlje u Severna Makedonija. Bilateralni spor sa Grčkom oko imena rešavan je potpisivanjem Prespanskog sporazuma 2018. godine, što je zahtevalo kasniji referendum i ustavne promene. Na referendum koji je održan u septembru 2018. godine, a ticao se (ne)prihvatanja Prespanskog sporazuma, većina upisanih birača (preko 73 odsto) nije izašla, a od te manjine izašlih, većina izjašnjenih je podržala promene.

Referendum je tumačen kao savetodavni, a ne obavezujući, te nije smatran neuspešnim, uprkos izlaznosti manjoj od 50 odsto. Nedugo zatim su dvotrećinskom većinom u parlamentu usvojene ustavne promene, a proklamovani strateški cilj zemlje za ćlanstvo u NATO je ispunjen nekoliko godina kasnije. Sadašnja vladajuća partija VMRO-DPMNE bila je protiv ustavnih promena koje su podrazumevale promenu ustavnog imena zemlje, a sedam poslanika stranke, koji su se oglušili o partijski stav je, isključeno. Po povratku na vlast ova stranka nije poništila postignute sporazume, ali se u praksi nekoliko puta dešavalo da njeni lideri i najviši zvaničnici zemlje koriste u komunikaciji naziv Makedonija, a ne Severna, na šta je grčka strana nekoliko puta protestovala.

Istorijski sporazumi i novi uslovi na evropskom putu

Tadašnji makedonski premijer Zoran Zaev i tadašnji bugarski premijer Bojko Borisov potpisali su avgusta 2017. godine u Skoplju bugarsko-makedonski Sporazum o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji. Potpisivanje ovog sporazuma mediji i politički analitičari širom regiona opisivali su kao "istorijski". Proklamovani cilj ovog dokumenta bio je da se ostave po strani različitosti, a da se prizna zajednička istorija, ali i pravo da ugovorne strane zadrže različite stavove o određenim temama i da se potvrdi bugarska podrška makedonskom putu ka EU.

Iako se činilo da ovim sporazumom nastaje pozitivan momentum u odnosima dve države, naročito u kontekstu evrointegrativnog puta Makedonije, Bugarska je 2020. godine stavila veto na početak pristupnih pregovora Severne Makedonije sa EU. Činilo se da je rešenje ovog spora pronađeno u julu 2022. godine, kada je Bugarska prihvatila tzv. francuski predlog koji predviđa obaveze koje je Severna Makedonija prihvatila prema bugarskoj manjini, a odnose se i na njeno uključivanje u preambulu ustava. Sofija smatra da su ovo zapravo obaveze i prema EU, a ne samo prema Bugarskoj, te Sofija danas u sporovima sa Skopljem uglavnom navodi da je francuski predlog evropska obaveza Severne Makedonije i da je to suštinski konsenzusni predlog čitave EU.

Skoplje je prihvatilo revidirani francuski predlog, prema kom ustavne promene nisu formalni uslov za otpočinjaanje pregovora, ali jesu za otvaranja poglavlja, čime de fakto (p)ostaju uslov za Skoplje u napretku na EU putu. I u Severnoj Makedoniji i u Bugarskoj je u međuvremenu došlo do promene vlasti. Iako je u Bugarskoj u prethodnim godinama nekoliko puta dolazilo do promene vlasti, a u Severnoj Makedoniji nakon Sporazuma o dobrosusedskim odnosima sa Bugarskom, Prespanskog sporazuma sa Grčkom i prihvatanja francuskog predloga iz 2022. godine, samo jednom, ključna razlika je u tome što je u Bugarskoj i pored češčih promena vlasti prethodnih godina, pitanje odnosa prema Severnoj Makedoniji ostalo pitanje kontinuiteta oko kog postoji konsenzus, dok je promena vlasti u Severnoj Makedoniji iz 2024. godine bila odraz relativnog diskontinuiteta po ovim pitanjima, a mnogi analitičari su tadašnju ubedljivu pobedu VMRO-DPMNE tumačili upravo u ključu negativnog odnosa makedonskih birača prema bolnim ustupcima koje je prethodno makedonska strana učinila prema Bugarskoj i Grčkoj, a koji ipak nisu doneli opipljivije pomake u EU integracijama.

Iako VMRO-DPMNE formalno nije promenio cilj rešavanja bilateralnog spora sa Bugarkom, a još manje cilj EU puta, retorika i viđenje redosleda poteza i načina rešavanja ovog pitanja su promenjeni u odnosu na postupanje prethodne vlasti pod vođstvom SDSM, kada su postignuti sporazumi sa Bugarskom i Grčkom, kao i prihvatanje francuskog plana. Poslanici VMRO-DPMNE koji su 2022. godine bili u opoziciji, tada su odbacili francuski predlog, a protivljenje su izrazili tako što su napustili skupštinsku salu, jer nisu želeli da daju legitimitet takvoj odluci. Danas sa pozicije vlasti povremeno optužuju prethodnu vlast za, kako navode, izdaju nacionalnih interesa, dok SDSM periodično uzvraća sa optužbama da je aktuelna vlast navodno odstupila od evropskog puta zemlje.

Zahtevi za garancijama i identitetska crvena linija

Stav aktuelnog premijera Severne Makedonije, Hristijana Mickoskog jeste da put u EU treba da bude zasnovan na ispunjavanju EU standarda i kriterijuma, a ne na, kako makedonska strana smatra, zloupotrebi bilateralnih pitanja i pozicije veto igrača na putu EU integracija, koje članice sprovode prema kandidatima.

Aktuelna makedonska vlast, kako često navode, u načelu ne odbacuje kompromis i rešavanje spora sa Bugarskom, ali više puta su izrazili stav da u bilateralnim odnosima i rešavanju manjinskih pitanja treba da postoji načelo reciprociteta, kao i da nisu spremni da čine bolne ustupke i kompromise po pitanju nacionalnog identiteta, bez pisanih garancija da će to zaista i dovesti do EU pintegracija i da će uslov poput uključivanja bugarske nacionalne manjine u makedosnki ustav biti i poslednji uslov tog tipa.

"Očekujemo da evrointegracije budu proces osnovan na zaslugama i merljivim kriterijumima, a ne proces u kome bilateralna pitanja mogu stalno da pomeraju cilj. Ne tražimo niže standarde. Tražimo da standardi ostanu standardi. To je podjednako važno za kredibilitet Evrope u vreme kada će njena geopolitička težina sve više zavisiti od njene sposobnosti da svoje obaveze pretvori u konkretne političke rezultate", rekao je makeodnski premijer Hristijan Mickoski na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN).

Analitičari upoređuju makedonsko-bugarski i hrvatsko-crnogorski spor, u kontekstu bilateralnih sporova kao prepreke EU integracijama. Stručna javnost smatra da u ovakvim analogijama postoje sličnosti, ali i razlike. Makedonsko-bugarski spor se ne posmatra samo kao klasičan bilateralni spor, već kao spor koji zadire duboko u istorijske i identitetske nesuglasice, pri čemu Sofija i Skoplje imaju dijametralno suprotna viđenja. Sofija insistira na, kako smatraju "bugarskim korenima Makedonije", pri čemu imaju u vidu kako istoriju i ličnosti sa tog prostora, tako i jezik, dok Skoplje ovo smatra neprihvatljivim atakom na sopstveni identitet i kao suštinsku negaciju makedonske nacije, sa čim u Skoplju otvoreno poručuju da ne žele da se pomire.

Da ovaj spor, koji suštinski drži evrointegracije Severne Makedonije u zastoju, možda neće biti toliko lako prevazići, pokazuje to što nakon Prve međuvladine konferencije, kojom su nominalno 2022. godine započeli pristupni pregovori Severne Makedonije sa EU, druga po redu međuvladina konferencija još uvek nije održana.

Albanija je 2022. godine bila u zajedničkom paketu evrointegracija sa Severnom Makedonijom. U međuvremenu je na tom putu u odnosu na Skoplje odmakla, dok Severna Makedonija ostaje i dalje na samom početku pristupnih pregovora, koji su de fakto u blokadi. Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske nedavno je saopštilo da je ta zemlja otvorena za konstruktivan dijalog sa Severnom Makedonijom, od koje "očekuju da ispuni svoju obavezu i unese bugarsku manjinu u preambulu Ustava"’.

Zvanično Skoplje odbija da usvoji te ustavne promene bez čvrstih garancija da će to biti poslednji bilateralni zahtev Sofije. Komesarka EU za proširenje Marta Kos izjavila je u ntervjuu za bugarski nacionalni servis BNT da vlada u Skoplju mora da ispuni obećanje i unese Bugare u Ustav da bi Severna Makedonija nastavila evropske integracije. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izrazila je prilikom nedavne posete Skoplju, uverenje da se makedonsko-bugarski spor može prevazići intenzivnim i svestranim sastancima i dijalogom, koji, prema njenim rečima, treba da počnu što pre. Čini se da put ka tom kompromisu neće biti lako dostići, ukoliko se analiziraju stavovi Skoplja i Sofije, koji i dalje deluju nepovratno udaljenim. Pozicija Sofije je utoliko komotnija, što je već član EU, sa pravom veta, dok je Severna Makedonija kandidat, koji mora da prevazilazi prepreke ili ispunjava različite uslove na EU putu.

Dva koloseka evrointegracija i neizvesna evropska budućnost

Evrointegracije su oduvek u praksi bile put sa dva paralelna koloseka, jedan je ispunjavanje standarda i tzv. kopenhagenških kriterijuma, a drugi je rešavanje bilateralnih sporova, ukoliko zemlja kandidat ima neki značajniji spor sa članicom EU. Da li će se ovaj makedonsko-bugarski spor razrešiti ili će ostati gordijev čvor regiona i Evrope, ostaje da se vidi. Dosta će zavisiti i od same atmosfere u Briselu, kao i od volje vodećih država unutar Unije da se Sofija i Skoplje podstaknu na nekakav dogovor. Izazovi pred EU su dvojaki, kako u kvalitativnom smislu po pitanju strukturnih reformi same zajednice, tako i kvantitativno po pitanju povećanja ukupnog broja članica i proširenja na nove države.

Ovi elementi se često (ne)vidljivo ukrštaju, pa tako strukturni problemi unutar EU mogu uticati nekada na trenutni manjak entuzijazma za proširenjem na nove članice, dok sa druge strane geopolitički momentum i interes proširenja, može ubrzati prijem novih članica. Tehnički standardi i rešavanje bilateralnih sporova, ostaju konstanta, a dinamiku procesa pristupanja, osim spomenutog, često diktiraju i procesi unutar same EU i vodećih članica, koje čine njeno jezgro. Nominalno se Sofija ne protivi članstvu Skoplja u EU, ali zahteva ispunjenje onoga što Sofija smatra preuzetom obavezom Skoplja i već dogovorenim.

Ni Skoplje se formalno ne protivi rešavanju bilateralnog spora sa Sofijom na putu sopstvenih evrointegracija, ali kako navodi makedonska strana, ne po cenu odricanja od osnovnih nacionalnih interesa i sopstvenog identiteta, kao i ne bez verodostojne i zagarantovane evropske perspektive u nekom konkretnom vremenskom okviru, a ono što Skoplje naročito ističe, ne po cenu nekih novih uslova, nakon potencijalnog ispunjenja sadašnjih.

Odgovor na pitanje da li je moguće uopšte približiti ove dve međusobno udaljene perspektive, daće i odgovor na pitanje da li je Ursula fon der Lajen bila u pravu sa nedavnom izjavom u Skoplju i pokazaće da li put koji je počeo jednim korakom davne 2005. godine, a nastavljen je blagim skokom 2022. godine, uopšte ima konačno definisanu dužinu, ili je nedostižan horizont.