Kijev u problemu, analitičar iz Helsinkija tvrdi: Tramp od Ukrajine traži da se odrekne glavne strategije zarad nafte
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Rusija je pogodila šest ukrajinskih energetskih objekata samo nekoliko sati nakon što je američki predsednik Donald Tramp objavio da su se dve zemlje dogovorile o energetskom primirju, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov tvrdi da Ukrajina ne zaslužuje predah koji bi primirje donelo.
Šefica finske diplomatije upozorava da kupovina ruske nafte od strane Sjedinjenih Država nije dobra ideja. Iako Donald Tramp tvrdi da je primirje stupilo na snagu, u Izjumu je došlo do nestanka struje pošto je energetska mreža uništena u ruskom udaru, dok su na meti bili i energetska i železnička infrastruktura u zapadnoj Ukrajini. Ruske snage izvele su napade i na Kijev, Lavov, Zaporožje i Harkov.
S druge strane, gradonačelnik Moskve saopštio je da je tokom noći i jutra neutralisano više od 400 dronova usmerenih ka Moskovskoj oblasti. Ukrajinski predsednik pozvao je zapadne partnere da izvrše pritisak na Rusiju kako bi poštovala stvarno energetsko primirje.
Za to vreme, u Nemačkoj počinje suđenje bivšem oficiru ukrajinske vojske zbog podvodnih eksplozija koje su pre četiri godine oštetile gasovod Severni tok, što predstavlja najveću sabotažu u Evropi od Drugog svetskog rata. Napad je ogolio zavisnost Evrope od ruskih energenata, ali je takođe pokrenuo osetljiva pitanja u vezi sa Ukrajinom i njenim zapadnim saveznicima.
Međunarodni posmatrači u početku su za eksploziju na gasovodu okrivili Moskvu, ali posle četiri godine sve više pokazatelja ukazuje na moguću umešanost ukrajinskih državnih bezbednosnih službi, uprkos tome što Ukrajina smatra Nemačku jednim od svojih najbližih saveznika.
Trampovo ublažavanje sankcija Rusiji i posledice po Ukrajinu
O tome kako odluka američkog predsednika Donalda Trampa da ublaži sankcije povezane sa izvozom ruskog dizela utiče na sposobnost Moskve da finansira rat u Ukrajini, ali i na odnose Vašingtona i Kijeva, za Euronews Srbija govori vojni komentator Joni Askola, koji se javlja iz Helsinkija.
"Što se tiče samog finansiranja Moskve, to nije neka velika razlika, jer je tržište dizela trka sa nultim dobitkom. Rusija inače izvozi dizel, iako u poslednje vreme nije mogla da ga izvozi. Kad god ima tu priliku, ona ga već izvozi. To znači da bi veliki deo dizela koji će stići u Ameriku otišao negde drugde da ne ide u Ameriku. Tako da možda će Moskva dobiti neki mali dodatni prihod, ali taj prihod neće praviti razliku u ratu i na ratištu", rekao je Askola.
Veliki problem za Ukrajinu, prema rečima našeg sagovornika, jeste to što je ovo na neki način "simbolični" problem za Ukrajinu.
Tanjug/AP/Altaf Qadri
"To će uticati na odnose između SAD i Ukrajine, jer smo pre nekoliko nedelja čuli da će biti sankcionisane države koje kupuju naftu od Rusije, a sada sama Amerika uvozi naftu iz Rusije, jer znamo da je Ormuski moreuz dugo vremena zatvoren i da će to takođe uticati na izvoz. Dakle, simbolično gledano, to je dosta veliki problem, ali na kratke staze to neće biti velika razlika i nisu to velike količine, već manje količine dizela, ali to svakako utiče na situaciju pred izbore u novembru", dodao je vojni analitičar iz Helsinkija.
Vašington traži od Kijeva da obustavi napade na ruske rafinerije
Ukrajina je napadima na ruske rafinerije nastojala da oslabi ratnu mašineriju Moskve, ali Vašington sada traži od Kijeva da obustavi takve udare, čime se od Ukrajine zahteva da ograniči ekonomski pritisak na Rusiju, dok se istovremeno ne postavlja isti zahtev Moskvi.
"Moskva ne daje nikakve koncesije i ustupke tokom ovog drugog Trampovog mandata. Svaki prekid vatre i svaku koncesiju je iskoristila, a Tramp zahteva od Ukrajine da se odrekne jedne od glavnih strategija u ratu – da više ne gađa rafinerije i time nanosi štetu ratnoj mašineriji i sposobnosti Rusije da finansira rat u Ukrajini. U tom smislu, Tramp od Ukrajine traži da se odrekne glavne strategije zarad nafte, odnosno goriva u SAD, kako bi se cena goriva u Americi smanjila za nekoliko centi", smatra je Askola.
Kako ocenjuje naš sagovornik, ova odluka neće imati veliki uticaj na međuizbore u novembru. Ukrajina, međutim, teško može da pristane na obustavu napada dok Rusija nastavlja da gađa ukrajinsku infrastrukturu, a Moskva nije najavila da će od takvih napada odustati.
"Postoji nekoliko poluga pomoću kojih Amerika može da pritiska Ukrajinu, a jedna od njih je mogućnost Evropljana da kupuju američko oružje koje se potom koristi u Ukrajini. Vašington može da zaustavi takve isporuke, što bi negativno uticalo na sposobnost Ukrajinaca da obaraju projektile koji idu prema njima", ocenjuje vojni komentator iz Helsinkija.
Euronews Srbija
Amerika bi, tvrdi naš sagovornik, mogla i da ograniči razmenu obaveštajnih podataka sa Ukrajinom.
"I na kraju, poslednja poluga je Starlink, koji je veoma važan jer Ukrajina u velikoj meri zavisi od njega, a Amerika može i to da zabrani. Videli smo komentare Ilona Maska u kojima pominje tu mogućnost. Do sada se ništa od ovoga nije desilo: razmena obaveštajnih podataka se nastavlja i oni i dalje stižu do Ukrajinaca, a Starlink se i dalje koristi. Dakle, takva vrsta pritiska još nije primenjena, ali moguće je da će biti, jer Ukrajina nema nikakav podsticaj da prestane sa takvim napadima. Nastaviće da ih izvodi jer su efikasni", rekao je Askola.
Kompletnu analizu Jonija Askole, vojnog komentatora iz Helsinkija, pogledajte u video-prilogu pri vrhu teksta.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)