Evropska generacija podstanara: Zašto je mladima u Evropi sve teže da dođu do svog stana
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Rast cena nekretnina, skuplje finansiranje kupovine i nedovoljna ponuda pristupačnih stanova menjaju način na koji mladi u Evropi započinju samostalan život. Dok jedni sve duže ostaju kod roditelja, drugi veliki deo prihoda izdvajaju za kiriju. Ipak, stambeni problemi nisu isti u svim evropskim zemljama, a razlike u dostupnosti stanova pokazuju koliko su važni i tržišni uslovi i stambena politika.
Za sve veći broj mladih u Evropi završetak školovanja i pronalazak posla ne znače nužno i početak samostalnog života. Između prve plate i sopstvenog stana često stoje visoke kirije, cene nekretnina koje su rasle brže od prihoda i potreba da se godinama štedi za učešće za stambeni kredit. Za one koji nemaju finansijsku podršku porodice, put do nezavisnog stanovanja može biti posebno težak.
Problem nije samo u tome što je kupovina stana postala nedostižna za deo mladih. U mnogim gradovima teško je pronaći i pristupačan stan za iznajmljivanje, naročito u blizini univerziteta, poslovnih centara i saobraćajnih čvorišta.
Zbog toga se mladi suočavaju sa izborom između života sa roditeljima, deljenja stana sa cimerima, preseljenja na periferiju ili izdvajanja velikog dela zarade za stanovanje.
Podaci evropskih institucija ukazuju na to da je reč o širem problemu koji prevazilazi pojedinačna tržišta nekretnina. Ipak, ne postoji jedan obrazac koji važi za čitav kontinent. U nekim zemljama mladi se ranije odvajaju od roditelja, ali se suočavaju sa visokim troškovima stanovanja. U drugima duže ostaju u porodičnom domu, što može da bude posledica visokih cena, ali i drugačijih porodičnih i društvenih običaja.
Cene stanova rasle brže od prihoda
Jedan od ključnih razloga zbog kojih je kupovina nekretnine postala teža jeste dugoročni raskorak između rasta cena stanova i rasta prihoda domaćinstava.
Prema podacima Eurostata, cene stambenih nekretnina u Evropskoj uniji porasle su za 60,5 odsto između 2010. godine i drugog tromesečja 2025. godine. U istom periodu kirije su porasle za 28,8 odsto. Reč je o nominalnom rastu, odnosno o promeni cena bez prilagođavanja za inflaciju. Podaci se odnose na EU u celini, pa ne znače da su cene u svakoj zemlji rasle istim tempom.
Razlike među državama su velike. U Mađarskoj su cene stambenih nekretnina u posmatranom periodu porasle za 277 odsto, a u Estoniji za 250 odsto. Više nego udvostručene cene zabeležene su i u Litvaniji, Letoniji, Češkoj, Portugalu, Bugarskoj, Austriji, Luksemburgu, Slovačkoj, Poljskoj i Hrvatskoj.
Italija je bila jedina zemlja EU u kojoj su cene u drugom tromesečju 2025. bile neznatno niže nego 2010. godine.
Euronstat dalje navodi i da su kirije takođe rasle, ali drugačijim tempom. Najveći porast u posmatranom periodu zabeležen je u Estoniji, Litvaniji, Mađarskoj i Irskoj.
Ovi podaci pokazuju da problem nije ograničen na nekoliko najskupljih evropskih prestonica. U pojedinim zemljama srednje i istočne Evrope, gde su cene nekretnina ranije bile znatno niže, dugoročan rast cena promenio je odnos između zarada i troškova kupovine stana.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Za mlade koji tek ulaze na tržište rada to ima posebnu težinu. Osoba koja nema ušteđevinu, nasleđenu nekretninu ili pomoć roditelja mora istovremeno da plaća tekuće troškove života i da pokušava da sakupi novac za učešće za kredit.
Zašto ni posao više nije dovoljan?
Zaposlenje je važan preduslov za samostalno stanovanje, ali samo po sebi ne garantuje da će mlada osoba moći da kupi ili iznajmi stan. Važni su visina i stabilnost prihoda, cena nekretnine, troškovi života i uslovi pod kojima banke odobravaju kredite.
U analizi "Housing in the European Union: Market Developments, Underlying Drivers, and Policies“, objavljenoj u oktobru 2025. godine, stručnjaci Generalnog direktorata Evropske komisije za ekonomske i finansijske poslove ukazuju na to da su cene stanova tokom prethodne decenije rasle brže od prihoda, čime je smanjena mogućnost kupovine. Rast kamatnih stopa dodatno je povećao troškove finansiranja nekretnina.
Evropska komisija u istom izveštaju navodi da su kirije za postojeće ugovore rasle sporije od cena nekretnina, dok su cene novih zakupa znatno porasle. Ta razlika je važna: osoba koja već dugo iznajmljuje stan pod starijim ugovorom može imati drugačije troškove od nekoga ko tek pokušava da pronađe stan na istom tržištu.
Drugim rečima, mladi koji ulaze na tržište zakupa ne suočavaju se nužno sa istim uslovima kao dugogodišnji zakupci. Oni često moraju da prihvate trenutno važeće cene, depozite i druge početne troškove, što dodatno otežava osamostaljivanje.
Unsplash/Israel Andrade
Analiza takođe pokazuje da rast cena se ne može objasniti samo većom potražnjom ili skupljim kreditima. Važan deo problema predstavlja i ponuda stanova, naročito u područjima u kojima se koncentrišu radna mesta, obrazovne ustanove i druge mogućnosti za mlade.
U gradovima u kojima veliki broj ljudi želi da živi, radi ili studira, potražnja može da raste brže od ponude odgovarajućih stanova. Ako se izgradnja ne prilagođava dovoljno brzo, pritisak na cene i zakup postaje veći. Takav odnos posebno pogađa ljude koji prvi put traže stan i nemaju mogućnost da zadrže postojeći povoljniji zakup.
Evropska komisija među faktorima koji ograničavaju ponudu navodi rast troškova građevinskog materijala i zemljišta, nedostatak kvalifikovanih radnika, administrativne prepreke i neefikasnosti u građevinskom sektoru. Na strani potražnje, osim prihoda i uslova kreditiranja, uticaj imaju urbanizacija, demografske promene, promene u strukturi domaćinstava, interesovanje institucionalnih investitora i širenje kratkoročnog turističkog zakupa.
Takođe, prema analizi, kratkoročno izdavanje stanova turistima može biti jedan od dodatnih pritisaka u pojedinim gradovima i kvartovima, posebno tamo gde je turizam razvijen.
Mladi u Evropi sve kasnije napuštaju roditeljski dom
Teškoće u pronalaženju pristupačnog stana vide se i u podacima o tome kada mladi napuštaju roditeljski dom. Ipak, taj pokazatelj ne treba posmatrati kao direktnu meru stambene krize, jer na njega utiču i porodične navike, obrazovanje, zaposlenost i društvene norme.
Prema podacima Eurostata objavljenim u septembru 2025. godine, mladi u Evropskoj uniji su 2024. napuštali roditeljski dom u proseku sa 26,2 godine. Taj prosek malo se promenio u odnosu na 2023, kada je iznosio 26,3 godine.
Razlike među zemljama su velike. U Hrvatskoj je prosečna starost napuštanja roditeljskog doma iznosila 31,3 godine, u Slovačkoj 30,9, u Grčkoj 30,7, u Italiji 30,1, a u Španiji 30 godina. Nasuprot tome, mladi su se najranije osamostaljivali u Finskoj, sa prosekom od 21,4 godine, Danskoj, sa 21,7, i Švedskoj, sa 21,9 godina.
Ove razlike ukazuju na različite obrasce osamostaljivanja. U pojedinim zemljama raniji odlazak iz roditeljskog doma povezan je sa većom samostalnošću mladih, ali ne znači nužno da je stanovanje jeftino. U drugim zemljama duži boravak u porodičnom domu može predstavljati način da se izbegnu visoki troškovi samostalnog života.
Podaci o troškovima stanovanja pokazuju upravo tu složenost. U 2024. godini 9,7 odsto mladih uzrasta od 15 do 29 godina u EU živelo je u domaćinstvima koja su za stanovanje izdvajala najmanje 40 odsto raspoloživog dohotka. Za ukupnu populaciju taj udeo bio je 8,2 odsto.
Najviši udeo mladih opterećenih troškovima stanovanja zabeležen je u Grčkoj, gde je iznosio 30,3 odsto, i Danskoj, sa 28,9 odsto. U Nemačkoj je iznosio 14,8 odsto, a u Švedskoj 13,5 odsto. Najniže vrednosti zabeležene su u Hrvatskoj, na Kipru i u Sloveniji.
Ovaj pokazatelj obuhvata mlade koji žive u domaćinstvima čiji troškovi stanovanja dostižu ili prelaze 40 odsto raspoloživog dohotka. Ne znači da svaki mladi pojedinac u tim domaćinstvima samostalno plaća taj iznos, niti govori samo o kiriji. U troškove stanovanja ulaze i druge stavke, uključujući određene troškove povezane sa stanovanjem i komunalnim uslugama, u skladu sa metodologijom Eurostata.
Kakva je situacija u Srbiji?
Podaci Republičkog zavoda za statistiku o životu mladih 2025. godine takođe je otrkrila zabrinjavajuće trendove koji ukazuju na sve kasnije osamostaljivanje mlađih generacija. Podaci pokazuju da većina mladih u Srbiji i dalje živi sa roditeljima, dok značajan procenat nema decu ni u četvrtoj deceniji života. Čak 67 odsto osoba između 15 i 34 godine nikada se nije selilo iz mesta rođenja.
Sociološkinja Hristina Cvetičanin Knežević tumačila je tada za Euronews Srbija ove podatke u širem kontekstu, ističući da oni prate globalni trend kasnijeg osamostaljivanja mladih, koji je usko povezan sa finansijskom stabilnošću.
"Mi jesmo u jednoj ekonomskoj krizi u poslednjih par godina i to se vidi po mladima koji treba da se osamostale i započnu samostalan život", objasnila je tada Cvetičanin Knežević.
Položaj mladih u Srbiji je, prema njenom mišljenju, izuzetno nestabilan. Društvo vrši pritisak na mlade da što pre počnu da žive svoje živote, ali ne obezbeđuje neophodne uslove za to.
TANJUG/OLIVER BUNIĆ
"Ono što je karakteristično sada za mlade da čak i kada jesu u nekoj vrsti radnog odnosa, to su nestalni ugovori, neizvesnost i nemogućnost da se digne kredit i reši stambeno pitanje, ali u većini slučajeva da mesečna primanja budu dovoljno stabilna da mogu čak da iznajme stan", rekla je ona.
Profesor sociologije doc. Dragan Stanojević sa Filozofskog fakulteta u Beogradu rekao je u ranijem razogovru za Euronews Srbija da su takođe, što se Srbije tiče, roditelji važan faktor u odluci mladih da se odvoje od njih. Kako je tada objasnio, za razliku od skandinavskih zemalja gde to nije slučaj, u našem regionu ovo je jako važan deo priče.
"Na Blakanu se inače ne favorizuje se autonomija niti se ona gaji u bilo kom smislu. Imamo i te slučajeve da deca dosta dugo žive sa roditeljima i da tim povodom ne preduzimaju bilo šta", rekao je on.
Na pitanje kako se definiše mlada osoba, prof. Stanojević je u tom razgovoru naveo da u ovom slučaju postoje različite percepcije.
"Zavisi šta uzmemo kao parametar. UNICEF i EU za mladu osobu kažu da je to neko starosti između 15 i 30 godina. U najvećem broju istraživanja se uzima upravo ta granica. Međutim, mi smo u sociološkim istraživanjima tu granicu malo proširili. Prema našim podacima, mlade osobe tek sa okvirno 35 godina završe školu, zaposle se i pronađu posao, pa zbog toga su naša gledišta malo drugačija od ovih svetskih", rekao je on tada i dodao da je zapravo simbol odraslosti u Srbiji drugačiji nego u drugim zemjama.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)