Mogućnost da nastavnici "fizički intervenišu" u školama: Novi "sporni" zakon pred parlamentom u Danskoj
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ministar prosvete Danske Magnus Heunike podneo je Parlamentu Predlog zakona o izmeni zakona o nastavnom okruženju učenika i studenata uključujući prošireno ovlašćenje za primenu sile. Kako je objašnjeno, cilj je da se jasnije urede pravila o tome kada osoblje osnovnih škola i povezanih produženih boravaka sme fizički da interveniše prema učenicima.
Prema obrazloženju koje prati predlog, vlada smatra da školsko osoblje mora imati "stvarnu mogućnost" da uspostavi mir i red u odeljenju i zaštiti ostale učenike, osoblje ili druge osobe. Predlog predviđa da zakon, ako bude usvojen, stupi na snagu 1. avgusta 2027. godine. Dok sindikati, kao i Vlada, podržavaju predlog, roditelji i đaci su protiv, što ga čini spornim pred raspravu u Parlamentu koja sledi.
Šta tačno predlog dozvoljava
Tekst predloga razlikuje tri nivoa delovanja. Prvi je fizičko usmeravanje, gde nastavnik može da vodi učenika iz situacije kada učenik ne pruža otpor. To se ne mora posebno prijavljivati.
Drugi nivo je kratkotrajno zadržavanje radi sprečavanja značajnije štete na stvarima ili imovini. Treći nivo, označen kao fizička primena sile, dozvoljava da se učenik zadrži ili odvede iz situacije kada se fizički opire, a njegovo ponašanje predstavlja svesnu ili nesvesnu fizičku opasnost za njega samog, druge učenike, osoblje ili treća lica, ili kada u nezanemarljivoj meri uznemirava ili vređa, ili kada bitno remeti nastavu za ostale.
Zakonodavac navodi da intervencija sme biti samo izuzetna, mora biti proporcionalna cilju, što kraća i što blaža, i nikada ne sme zameniti pedagošku podršku i brigu o detetu.
profimedia
Pre primene sile osoblje je dužno da iscrpi manje invazivne mogućnosti, osim u slučajevima neposredne opasnosti. Svaki slučaj primene sile mora se dokumentovati i prijaviti roditeljima i opštinskom veću.
Ministar Heunike je u saopštenju ministarstva rekao: "Nastavnici ne smeju da budu u sumnji šta smeju da urade kada situacija eskalira. I nijedan nastavnik ne sme da se plaši otkaza zato što je intervenisao kada je to bilo neophodno u nasilnoj situaciji. Radi se o tome da se stvori škola sa mirom, okvirom i redom. Zato moraju da postoje jasna pravila kada nastavnik sme fizički da interveniše. To dugujemo njima. I to dugujemo učenicima. Ali škole imaju istovremeno odgovornost da preveniraju, tako da što je više moguće izbegnemo da situacije uopšte dođu do te tačke", naveo je on.
Predlog se odnosi na osnovne škole i povezane produžene boravke, uključujući privatne i slobodne škole u odgovarajućem obimu. Važno je napomenuti da se ovaj predlog ne odnosi na fizičko kažnjavanje, koje je u Danskoj zabranjeno od 1967. godine.
Nasilje među učenicima zabeleženo u više od pola razreda
Ministarstvo prosvete objavilo je 1. oktobra rezultate istraživanja koje su za njega uradili Epinion i Als Research. Prema izveštaju, nasilje među učenicima zabeleženo je u 55 odsto razreda tokom 2025. godine, a do trećeg razreda to je bilo 75 odsto. Fizičko nasilje usmereno na osoblje prijavljeno je u 20 odsto razreda.
Više od četvrtine nastavnika procenjuje da je obim nasilnog i izazovnog ponašanja porastao. Podaci Inspekcije rada takođe pokazuju porast broja nastavnika izloženih nasilju ili pretnjama u prethodnih 12 meseci.
profimedia
Predlog se eksplicitno poziva i na analizu Sindikata nastavnika Danske iz avgusta 2023. godine, koja je kao najveći problem u osnovnim školama identifikovala nemir i buku.
Sindikati podržali predlog, roditelji i učenici protiv
Gordon Erskov Madsen, predsednik Sindikata nastavnika Danske, pozdravio je predlog i naveo: "Dugo se na to čekalo, ali drago nam je što sada dolaze jasnija pravila. Radi se i o jačanju pravne sigurnosti nastavnika i u velikoj meri o obezbeđivanju prava svih učenika na dobru nastavu. Znamo da je svaki treći nastavnik u protekloj godini izbegavao da koristi fizički dodir da bi uspostavio mir u razredu iz straha od negativnih posledica", naveo je on u saopštenju.
Sindikat je ranije, u oktobru 2025. godine, naveo da je 29 odsto nastavnika izbegavalo fizički kontakt radi uspostavljanja reda, a 16 odsto je oklevalo čak i da uteši učenika zbog straha od posledica.
Tomas Andreasen iz sindikata je u vezi sa podacima Inspekcije rada rekao da predlog može da reši probleme pravne nesigurnosti na koje su dugo ukazivali i da omogući ranije presecanje konflikata.
profimedia
S druge strane, udruženje Danski školarci je ranije, u vezi sa sličnim nacrtom, izrazilo zabrinutost. Njihov predstavnik Magnus Herman je u majskom saopštenju naveo da škole moraju da budu bezbedno mesto, a da se to ne postiže većim brojem fizičkih intervencija, već ulaganjima u zajednicu. Organizacija je u maju organizovala protestni marš protiv sličnog predloga prethodne vlade.
Roditeljska organizacija Škola i roditelji je u ranijim odgovorima na nacrt izrazila stav da prošireno pravo na fizičku intervenciju nije pravi put i da treba staviti naglasak na pedagoške i preventivne mere.
Opštinska asocijacija KL je u mišljenju na nacrt tražila preciznije formulacije da se izbegne opasnost po nastavnike oko dokazivanja toga da su sve druge opcije osim intervencije zaista iscrpljene.
Prva rasprava u Parlamentu o ovom predlogu je zakazana za 10. novembar ove godine.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)