Ukrajina planira da parališe ruske aerodrome: U pripremi napadi novim AI dronovima uprkos tenzijama sa SAD
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ukrajina se priprema da intenzivira svoju kampanju protiv ruskih aerodroma koristeći dronove sa veštačkom inteligencijom, koji su sposobni da izbegnu protivvazdušnu odbranu, preneo je "Atlantik". Ovaj plan dolazi u trenutku pojačanih tenzija sa Vašingtonom, nakon što je Kijev obnovio napade na ruske rafinerije, potez koji je Donald Tramp nazvao "sramotom", uprkos tome što Rusija nastavlja sa napadima na ukrajinsku energetsku infrastrukturu.
Ukrajina se priprema da intenzivira svoju kampanju usmerenu na ometanje rada ruskih aerodroma, koristeći dronove sa veštačkom inteligencijom koji su sposobni da izbegnu protivvazdušnu odbranu i direktno pogode avijacionu infrastrukturu.
Operacija, kodnog naziva "M&Ms", osmišljena je u vreme kada je na čelu resora odbrane bio Mihailo Fedorov, a predviđa upotrebu malih, jeftinih dronova koji mogu da se kreću i identifikuju ciljeve bez ljudskih operatera, navode dva izvora upoznata sa planom.
AP Photo/Efrem Lukatsky
Dronovi bi nosili detaljne mape i snimke određenih ciljeva, omogućavajući njihovim ugrađenim računarima da porede snimke sa kamera u realnom vremenu sa sačuvanim podacima. Kada bi cilj bio identifikovan, dron bi se obrušio na njega i eksplodirao, bez potrebe za dodatnom potvrdom od strane operatera, navodi se u izveštaju.
Očekuje se da će predstojeća operacija biti znatno agresivnija, uz upotrebu dronova koji ne zavise od američkih obaveštajnih podataka, a koji bi uskoro mogli ući u masovnu proizvodnju, izjavili su ukrajinski zvaničnici za "Atlantik" (The Atlantic). Ukrajinski zvaničnik je takođe naveo da je prototip drona već korišćen u borbenim dejstvima u Donbasu, iako je razvoj još uvek u toku. Ovi dronovi do sada nisu korišćeni za napade na ruske aerodrome.
Trenutna kampanja je već poremetila vazdušni saobraćaj u Moskvi i okolini. U periodu od 3. do 9. oktobra, na ruskim aerodromima otkazano je 345 letova, dok je gotovo 4.000 letova kasnilo, pri čemu su pojedini putnici čekali 10 ili više sati. Dana 10. oktobra, još 692 leta su kasnila, a 93 su otkazana. Dana 14. oktobra, 238 letova je kasnilo, a 124 su otkazana. Prema izveštaju, moskovska aerodromska mreža bila je zatvorena u proseku oko tri sata dnevno.
Макарова Алиса / Zuma Press / Profimedia
Kako se navodi, čak ni avion ruskog predsednika Vladimira Putina 9. oktobra nije mogao da sleti u Moskvu prilikom povratka iz Turkmenistana, budući da su dva od četiri aerodroma u glavnom gradu bila zatvorena tokom sedmočasovnog napada dronovima. Dugotrajna zatvaranja aerodroma mogla bi da navedu međunarodne avio-prevoznike, uključujući "Turkiš erlajns" (Turkish Airlines) i "Emirejts" (Emirates), da preispitaju letove ka ruskoj prestonici, čime bi se narušila ključna veza između ruske političke elite i spoljnog sveta.
AP/Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin
Plan je, prema navodima, predstavljen ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom početkom 2026. godine. Iako je izrazio zabrinutost zbog rizika po civilne avione, putnike i radnike na aerodromima, dozvolio je nastavak priprema, navodi se u ranijem izveštaju magazina "Atlantik" (The Atlantic).
Trampovo "energetsko primirje" ne uspeva da zaustavi ruske napade
Do planirane eskalacije dolazi u trenutku rastućih tenzija između Kijeva i Vašingtona povodom ukrajinskih napada na rusku naftnu infrastrukturu. Prošle nedelje, 9. oktobra, Tramp je objavio postizanje dogovora prema kojem će Rusija isporučivati dizel na tržište SAD i globalno tržište, što je naišlo na kritike američkih zakonodavca i evropskih saveznika.
U intervjuu koji je u sredu dao britanskom novinaru Pirsu Morganu, Zelenski je taj dogovor okarakterisao kao"laku pobedu" za Kremlj.
"Šteta je što gubimo snažnog partnera", rekao je Zelenski.
Takođe je optužio Trampa da u ratu zauzima stranu Rusije, ističući da bi Vašington trebalo da ostane neutralan, umesto što favorizuje Moskvu.
"Ovo je naša zemlja, naše telo, naš dom, naša deca. Zato boli kada Tramp izabere jednu stranu. Tramp je pozvao na obustavu napada na energetsku infrastrukturu i najavio ono što je nazvao obostranim energetskim primirjem", zaključio je Zelenski.
Tanjug AP/Dan Bashakov
Međutim, Rusija je nastavila sa napadima na ukrajinske gradove i energetske objekte, pri čemu su udari raketama i dronovima ostavili stotine hiljada ljudi bez struje. Ukrajina je, na zahtev Vašingtona, privremeno obustavila napade na ruske rafinerije.
Kijev je tvrdio da bi se svako primirje u sferi energetike moralo odnositi na obe strane, umesto da ograničava sposobnost Ukrajine da uzvrati udarac dok Moskva nastavlja da napada njenu elektroenergetsku mrežu. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je 14. oktobra za "Fajnenšel tajms" (Financial Times) da Kijev više neće poštovati pauzu u napadima na rafinerije.
"Zabrana (napada na rafinerije) više ne važi. Završili smo s tim", rekao je Zelenski.
Rano ujutru 15. oktobra, Ukrajina je izvela napad na naftnu rafineriju u ruskoj Rjazanjskoj oblasti, što je izazvalo požar u postrojenju koje se nalazi oko 300 kilometara jugoistočno od Moskve. Kasnije tog dana, u intervjuu za "Njuzmeks" (Newsmax), Tramp je odluku Ukrajine da nastavi sa napadima na rafinerije nazvao "sramotom", optužujući Kijev da doprinosi rastu cena energenata na svetskom tržištu.
"Pa, mislim da je to sramota", rekao je Tramp odgovarajući na pitanje o ponovljenim napadima.
Tanjug/AP/Jacquelyn Martin
Energetski analitičari, međutim, smatraju da je malo verovatno da će Trampov dogovor o obnavljanju ruskog izvoza dizela značajnije sniziti cene goriva.
Glavni uzrok naglog rasta cena na globalnom nivou bio je rat SAD i Izraela protiv Irana, koji je ometao isporuke nafte kroz Ormuski moreuz. Tramp je takođe predstavio Zelenskog kao veću prepreku za okončanje ruskog rata protiv Ukrajine, čak veću i od samog Putina.
"To bi trebalo uskoro da se završi. Mislim da bi i jedni i drugi zapravo voleli da se to okonča. Ali, čini mi se da je sa Zelenskim teže postići dogovor nego sa Putinom", rekao je Tramp.
Zelenski se 15. oktobra u Briselu sastao sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, a uoči samita EU razgovarao je i sa evropskim liderima, tražeći nastavak vojne i političke podrške za Ukrajinu.
Tanjug/AP/Olivier Matthys
"Ne napadajte nas. Ne ubijajte našu decu. Mi ćemo prestati da napadamo vaš dizel", izjavio je Zelenski 11. oktobra u intervjuu za Ej-Bi-Si njuz (ABC News), iznoseći stav Kijeva o mogućem uzajamnom "energetskom primirju".
Kijev se priprema za intenziviranje napada na aerodrome
Međutim, prema pisanju magazina "Atlantik" (The Atlantic), Tramp se nije javno usprotivio ukrajinskim napadima na ruske aerodrome ili centre za obradu podataka, koje su ukrajinske snage gađale prošle nedelje.
Kada je prošlog meseca prvi put razgovarao sa Zelenskim, Tramp je, navodno, sugerisao da bi Kijev mogao da gađa i druge ciljeve, a ne samo naftne rafinerije.
"Postoji mnogo drugih meta", rekao je Tramp.
Predsednik SAD pokazuje sve manje interesovanja za posredovanje između Moskve i Kijeva, a sve više deluje kao da radi na postizanju dogovora koji bi išao u prilog Kremlju.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)