Prazni brodovi na meti, Crno more sve bliže velikoj krizi: Stručnjak objašnjava šta Rusija želi da postigne napadima
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Od početka oktobra u Crnom moru zabeleženo je više napada na komercijalne i trgovačke brodove u blizini obala Bugarske i Rumunije, zbog čega vlasti tih zemalja upozoravaju na sve veće bezbednosne rizike. Napadi otvaraju pitanja o zaštiti međunarodnog pomorskog saobraćaja, mogućim posledicama po trgovinu i riziku da se rat u Ukrajini dodatno prelije na širi crnomorski region.
O tome koliko je teško utvrditi odgovornost za napade, kakav je njihov značaj u širem kontekstu rata i šta bi mogli da znače za pomorsku trgovinu razgovarali smo sa Nikolom Vujinovićem, istraživačem studija bezbednosti, koji ocenjuje da postoje razlozi da se sumnje u umešanost Rusije shvate ozbiljno, ali ukazuje i na pravni i bezbednosni kontekst u kojem se incidenti događaju.
"Poslednja dva meseca Rusija je najavila da će voditi ovakve akcije. Ona želi da zaustavi luke Ukrajine da funkcionišu, i želi da zaustavi trgovačke rute da funkcionišu. I oni su veoma jasno rekli da će to da urade i sa vojnim i sa civilnim brodovima", rekao je naš sagovornik.
Vujinović smatra da je, nakon intenziviranja napada tokom poslednjih desetak dana, verovatnije da su u incidente umešani ruski dronovi nego što je to bilo ranije. Ipak, naglašava da se napadi odvijaju u međunarodnim vodama, zbog čega se, prema njegovoj oceni, ne može govoriti o povredi teritorijalnog suvereniteta Rumunije i Bugarske niti o osnovu za aktiviranje člana 5 NATO ugovora. Dodatnu zabrinutost, kaže Vujinović, izaziva činjenica da su poslednja dva napadnuta broda na ušću Dunava bila prazna, a ne natovarena robom namenjenom Ukrajini.
Gde se završavaju teritorijalne, a počinju međunarodne vode?
Govoreći o pravnom okviru i mogućnosti da se precizno utvrdi gde su se napadi dogodili, Vujinović objašnjava da je važno razlikovati teritorijalne vode od međunarodnih voda, kao i da se ne može celo Crno more posmatrati kao prostor izvan nacionalnih jurisdikcija.
"Ono što su informacije jeste da je jedan brod možda bio na samoj granici, dakle da nije izvesno da li je bio ili nije bio. Po međunarodnom pomorskom pravu, 12 nautičkih milja od obale je vaša teritorijalna voda", tvrdi Vujinović.
On podseća da države mogu da proglase i određene zone posebnog ekonomskog interesa, ali da to ne znači da one automatski postaju teritorijalne vode. Crno more, dodaje, ima specifičan ugovorni status zbog prolaza kroz Bosfor i Dardanele, kao i istorijskih sporazuma kojima je uređeno prisustvo vojnih i civilnih plovila.
Prema njegovoj oceni, dosadašnji napadi za koje se sumnja da ih izvode Rusija i njena mornarica nisu pogađali brodove izvan teritorijalnih voda Ukrajine ili međunarodnih voda. Sličan obrazac, navodi, važi i za ukrajinske napade, koji se odvijaju u teritorijalnim vodama Rusije i međunarodnim vodama.
Cilj je da se preseku logistički putevi Ukrajine
Vujinović ocenjuje da je ključni cilj napada na pomorski saobraćaj slabljenje ukrajinske logistike, odnosno otežavanje uvoza i izvoza robe preko crnomorskih luka i luka na Dunavu.
"Ključni cilj je uništavanje logističkih puteva. Prema procenama koje sam ja pročitao, oko 70% celokupne logistike Ukrajine ide morem, i preko luka na Dunavu i luka koje se nalaze na Crnom moru", objašnjava naš sagovornik.
Prema njegovom tumačenju, prekid ili ozbiljno ometanje pomorskih ruta teško bi mogao da se nadoknadi kopnenim transportom, koji je takođe izložen napadima. Time bi Ukrajini bilo znatno otežano da doprema robu i istovremeno izvozi svoje proizvode.
Euronews
Vujinović upozorava da posledice ne bi bile ograničene samo na Ukrajinu, jer bi rast rizika u Crnom moru mogao da poveća troškove transporta i osiguranja, ali i da odvrati brodarske kompanije od plovidbe ka ukrajinskim lukama i kroz širi region.
"Ali ono što je, da kažem, posredna i sekundarna posledica jeste: poskupiće se transport, poskupiće se osiguranje, i tako da brodske kompanije neće želeti da plove ka Ukrajini", smatra Vujinović.
Kako zaključuje, upravo takav scenario objašnjava zabrinutost Bugarske i Rumunije, čija bi trgovina i pomorski saobraćaj takođe mogli da trpe posledice sve većih bezbednosnih rizika u Crnom moru.
Ceo razgovor sa istraživačem studija bezbednosti Nikolom Vujinovićem na Euronews televiziji možete pogledati u video-prilogu pri vrhu teksta.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)