Kako su "Kiparski momci" ukrali 115 miliona evra na ajfonima: Evropsko tužilaštvo raskrinkalo prevaru decenije

Jedan iPhone menja vlasnika. Na papiru, međutim, njegov put može biti znatno duži od onog koji pređe dok ne stigne do krajnjeg kupca. Može proći kroz kompanije u različitim zemljama, biti praćen nizom faktura, pojaviti se kao deo složene komercijalne transakcije i na kraju za sobom ostaviti nešto mnogo vrednije za one koji kontrolišu proces: milione evra neplaćenog poreza.

Ovo je, ukratko, priča o međunarodnom finansijskom kriminalu koji trenutno istražuju evropski pravosudni organi.

Glavni akteri su četiri kiparska biznismena i mreža kompanija u različitim zemljama koje su prebacivale milione evra preko finansijskih platformi. Prema navodima Evropskog javnog tužilaštva (EPPO), ova mreža je organizovana sa jasnim ciljem - da iskoristi sistem oporezivanja prekograničnih transakcija.

Razmere ovog slučaja najbolje oslikava ukupna cifra: 115.529.455 evra, na koliko je procenjen PDV koji nikada nije uplaćen u Švedskoj i Nemačkoj. Od tog iznosa, 80.860.171 evro odnosi se na 33 transakcije u Švedskoj tokom 2019. i 2020. godine, dok preostalih 34.669.284 evra predstavlja izbegnuti PDV u Nemačkoj, piše Proto thema.

"Kiparski momci" i luksuzan život na Glifadi

Iza ovih ogromnih brojki kriju se konkretna lica sa jasno podeljenim ulogama, poslovnim vezama i nadimcima zabeleženim u sudskim spisima. Četiri Kipranina, za koje istražitelji veruju da su vođe grupe, navodno su kontrolisali ovaj složeni lavirint kompanija i finansijskih transakcija.

Poznati su kao "Kiparski momci" (Cyprus Boys), sa nadimcima Endi, Kris, Blondi i Mali Đorđe. Ova četvorka nije bila nepoznata u elitnim krugovima atinskog predgrađa Glifada. Bili su prepoznatljiva lica u skupim restoranima i popularnim klubovima južnog predgrađa, gde su uživali u životu punom luksuza i preterivanja.

Veliko društvo, atraktivne žene, papreno skupe noći i vrtoglavi računi bili su njihova svakodnevica. Trošili su ne pitajući za cenu, živeći život koji bi za većinu bio nedostižan. Ipak, prema navodima Evropskog tužilaštva, iza njihovih aktivnosti krio se mehanizam prevare vredan milione, a novac koji su prisvajali bio je zapravo PDV koji je trebalo da završi u državnim kasama.

Kako je funkcionisao mehanizam prevare?

Da bi se razumeo mehanizam koji opisuje EPPO, mora se znati osnovno pravilo: kada kompanija prodaje proizvod, PDV koji naplaćuje nije njen profit. To je porez koji, nakon propisanih odbitaka, mora biti uplaćen državi. U Švedskoj je opšta stopa PDV-a 25 odsto. To znači da na oporezivu prodaju od 1.000 evra, PDV iznosi 250 evra. Taj iznos naplaćuje prodavac, ali mu on ne pripada.

Ako kompanija kupi mobilne telefone i zatim ih preproda, naplati PDV od kupca, a onda nestane ili ne uplati dugovani porez, država trpi štetu. Kada se u isti trgovinski lanac uključi više preduzeća u različitim zemljama, sa uzastopnim kupovinama, prodajama i fiktivnim fakturama, praćenje stvarnog protoka robe i novca postaje izuzetno teško.

Upravo to je iskoristila ova mreža. Kako bi prikrili poresku prevaru, osumnjičeni su navodno stvorili lanac faktura koji je uključivao čak i Voice-over-IP usluge (telefoniranje preko interneta) i poklon-vaučere. Prema istražiteljima, te usluge i vaučeri nisu bili stvarni predmet trgovine, već su korišćeni za prikrivanje prave prirode posla u računovodstvenim knjigama.

U lancu se pojavljuje nemačka kompanija iz Berlina kao "paravan", dok su ajfoni kružili preko drugih nemačkih firmi. Dve firme iz Albanije funkcionisale su kao posrednici, dok je u švedskom delu posla učestvovalo čak sedam preduzeća.

Put prljavog novca i zaplena u Grčkoj

Gde su završili milioni evra od ukradenog PDV-a? Prema istrazi, novac se prvo sakupljao na bankovnim računima kompanija u Švedskoj, a zatim se prebacivao na Kipar preko sumnjivih platformi za plaćanje. Odatle je kretalo pranje novca - neprestani transferi sa računa na račun, podizanje gotovine, investicije i kupovina nekretnina, kako bi se nelegalni milioni ubacili u legalne tokove. Zbog toga se "Kiparski momci" ne terete samo za utaju poreza, već i za pranje novca i organizovani kriminal.

Šest godina nakon spornih transakcija, istraga je dobila epilog i u Grčkoj. Nakon četiri odluke nemačkog suda iz marta 2026. godine, evropska delegirana tužiteljka Hariklija Tanu je 13. oktobra 2026. godine izdala nalog za zamrzavanje imovine u Grčkoj.

U centru pažnje je stan na trećem spratu na Glifadi, kao i dva automobila u Endijevom vlasništvu (DS 3 Crossback i Audi A3 45 TFSIe). Odluka se proširuje i na bankovne račune, investicione fondove i sefove osumnjičenih na teritoriji Grčke.

Priča o "Kiparskim momcima" otkriva tamnu stranu finansijskog kriminala – tamo gde su proizvodi stvarni, a kompanije izgledaju legitimno, zapravo se krije gigantska prevara. A u ovom slučaju, instrument višemilionske utaje bio je jedan od najpoželjnijih uređaja na svetu - pametni telefon koji svakodnevno držimo u rukama. Jedan ajfon.

Bonus video: