Manevri "koalicije voljnih" u Poljskoj: Odvraćanje Rusije ili priprema za novu bezbednosnu arhitekturu?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Najava velike vojne vežbe u Poljskoj pod okriljem takozvane "koalicije voljnih", u kojoj će pored poljskih trupa učestvovati vojnici iz Velike Britanije, Francuske i Nemačke, ponovo je otvorila pitanje bezbednosne budućnosti Evrope i potencijalnog raspoređivanja zapadnih snaga u Ukrajini nakon okončanja sukoba. Dok jedni u ovim manevrima vide jasnu politiku odvraćanja Moskve od daljih eskalacija, drugi ukazuju na sve izraženije hibridne pretnje i testiranje spremnosti članica Alijanse.
O ciljevima ovih vojnih vežbi, reakciji Kremlja, kao i o tome koliko su evropske države spremne da preuzmu veću odgovornost za sopstvenu odbranu bez direktnog učešća Sjedinjenih Američkih Država, za Euronews Srbija govorili su politikolog Vladimir Kljajić i politički analitičar Srbislav Filipović.
Komentarišući prirodu predstojećih manevara i novu bezbednosnu dinamiku u Evropi, sagovornici ističu da je u pitanju nastavak jasne politike odvraćanja Ruske Federacije, ali i odgovor na sve prisutnije hibridne pretnje.
Euronews Srbija
Kljajić objašnjava da Poljska izrasta u ključnog vojnog aktera na kontinentu, podsećajući da ta zemlja izdvaja preko 55 milijardi dolara za odbranu i ima oko 300.000 aktivnih vojnika uz savremene sisteme "Patriot".
"Svakako jeste u pitanju politika odvraćanja. Poljska je država koja preuzima vođstvo kada je u pitanju NATO u Evropi, izdvaja blizu pet odsto BDP-a i aktivno je radila tokom prethodnih godina da obnovi svoju vojsku i bude spremna u slučaju nastavka ruske agresije", ocenio je Kljajić.
Hibridno delovanje, uloga Vašingtona i nova preraspodela tereta
Pored klasičnih vojnih manevara, analitičari naglašavaju da je hibridni sukob već uveliko u toku, što se ogleda kroz sajber napade na evropsku privredu, sabotaže internet kablova u Baltičkom moru, kao i učestale upade dronova u vazdušni prostor Rumunije, Bugarske i baltičkih država.
Filipović podvlači da treba napraviti jasnu razliku između redovnih vojnih vežbi i direktne pripreme za rat, ali dodaje da su agresivni potezi Moskve opravdano upalili crveni alarm širom Evrope.
Euronews Srbija
"Ovde se niko ne priprema da uđe u rat, već se sprovodi klasična vojna vežba i provera pripremljenosti jedinica za različite situacije. Ruska agresija na Ukrajinu upalila je crveni alarm kod država članica NATO-a i Zapadne Evrope, posebno kod zemalja koje su bile deo Varšavskog ugovora i koje osećaju prirodnu zebnju od potencijalnog novog stupanja ruske čizme na njihovo tlo", naglasio je Filipović.
Formiranje posebne vojne komande od strane četiri evropske sile, bez direktnog učešća američkih vojnika na terenu, ukazuje i na promene unutar transatlantskog saveza.
Filipović ocenjuje da Vašington sve otvorenije podstiče evropske saveznike da preuzmu veći finansijski i operativni teret za odbranu sopstvenog kontinenta.
"Mislim da Vašington u tom smislu ide ka tome da gura Evropu da više ulaže i daje za svoju bezbednost, jer to jeste njihov kontinent i njihovo pitanje. Ne radi se o raspadu Alijanse, već o novoj rekompoziciji odnosa i podeli zadataka unutar saveza", ukazao je Filipović.
Izgledi za mirovne misije i scenario na linijama razdvajanja
Govoreći o eventualnom raspoređivanju mirovnih snaga nakon okončanja sukoba, Kljajić smatra da je evropska inicijativa važan signal, ali napominje da simbolično prisustvo od oko 1.500 vojnika nije dovoljna snaga za obezbeđivanje hiljada kilometara granice, gde bi prema procenama stručnjaka bilo potrebno od 60.000 do 90.000 ljudi.
Euronews Srbija
On takođe dodaje da je Kijev izričit u odbijanju kapitulacije i da izvođenjem napada pokazuje spremnost da se bori.
"Ova organizacija pokazuje da su određene evropske države spremne da preuzmu veću odgovornost u postratnoj arhitekturi, ali ona ne može biti potpuna alternativa NATO-u bez američke obaveštajne i logističke zaleđine. S druge strane, Moskva je kategorički protiv prisustva NATO trupa na tlu Ukrajine, pa je realnije očekivati eventualnu međunarodnu misiju u kojoj bi učestvovale i države koje Rusija smatra neutralnim ili prijateljskim", objasnio je Kljajić.
Govoreći o političkim uslovima za postizanje trajnog primirja ili mirovnog sporazuma, Filipović je zaključio da je ključno pitanje ko će garantovati bezbednost i ko će sa ruske strane staviti potpis na takav dokument.
"Vrlo je teško prognozirati mirovni scenario dok smo daleko od pregovora, jer uslove obično diktira pobednik. Pitanje je ko će sa ruske strane odlučivati i da li će doći do političkih promena u Kremlju koje bi drugačije predstavile sporazum sa Zapadom, ali je izvesno da se bez jasnih garancija i dogovora velikih sila sukob ne može trajno okončati", zaključio je Filipović.
Kompletan razgovor na ovu temu pogledajte u snimku na početku teksta
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)