Ukrajini potrebno još 70 milijardi evra: Ko će platiti račun za nastavak rata?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Evropska unija pokušava da pronađe dodatnih 70 milijardi evra za finansiranje Ukrajine u 2027. godini, dok rastući troškovi zaduživanja, neizvesnost oko budućih potreba Kijeva i nedovoljna realizacija obećane vojne pomoći otežavaju pronalaženje rešenja. Brisel računa na nove doprinose međunarodnih partnera, ali još nije jasno kako će biti obezbeđen čitav iznos.
Ukrajini će naredne godine biti potrebno znatno više novca nego što je Evropska unija prvobitno planirala, zbog čega Brisel pokušava da obezbedi dodatna sredstva i uključi druge međunarodne partnere u finansiranje ratnih napora Kijeva.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je lidere EU na samitu prošle nedelje da će rat naredne godine koštati 155 milijardi evra i da je njegovoj zemlji potrebno još najmanje 70 milijardi evra za odbranu, naoružanje i jačanje otpornosti.
Prema njegovim rečima, dodatni novac omogućio bi Ukrajini da poveća domaću proizvodnju savremenih dronova, zaustavi rusko napredovanje na frontu i ometa lance snabdevanja koji podržavaju ruske ratne napore.
Evropska komisija je nakon tog apela dobila zadatak da ispita mogućnosti za obezbeđivanje nedostajućeg novca. Međutim, pred Briselom je složen zadatak: potrebno je prikupiti veliku sumu u kratkom roku, u trenutku kada su troškovi zaduživanja porasli, a evropske zemlje nemaju isti stav o tome kako bi trebalo finansirati nastavak pomoći Ukrajini.
Postojeći plan više nije dovoljan
Dosadašnji plan Evropske unije zasnivao se na zajmu od 90 milijardi evra, koji su lideri odobrili u decembru. Njime je trebalo da budu pokrivene dve trećine finansijskih i vojnih potreba Ukrajine za 2026. i 2027. godinu, dok bi preostalu trećinu obezbedili drugi saveznici.
Međutim, taj plan je napravljen uz pretpostavku da bi rat mogao da se završi tokom 2026. godine. Umesto toga, Rusija je pojačala ofanzivu, dok su napadi dodatno opteretili ukrajinsku ekonomiju.
Tanjug/Yves Herman, Pool via AP
Kijev je, prema navodima, procenio da će mu u 2027. godini biti potrebno dodatnih 32,6 milijardi dolara za budžet i 45 milijardi dolara za oružane snage. Ukupna suma od 78 milijardi dolara odgovara iznosu od približno 70 milijardi evra.
Taj novac bio bi potreban povrh 45 milijardi evra koje EU planira da isplati Ukrajini tokom naredne godine u okviru postojećeg finansijskog aranžmana, kao i sredstava iz drugih programa.
Iako je finansiranje Ukrajine za 2026. godinu već obezbeđeno, deo novca još čeka na isplatu. Evropski komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis izjavio je za Rojters da je oko 31 milijarda evra iz EU spremna za isplatu čim Kijev usvoji dogovorene reforme.
EU računa na Norvešku, Kanadu, Japan i Britaniju
Brisel naglašava da dodatnih 70 milijardi evra ne bi trebalo da bude isključivo evropski teret. Evropska komisija želi da u finansiranje uključi i druge partnere, među kojima su Norveška, Švajcarska, Kanada, Japan i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Dombrovskis je o tome govorio tokom sastanaka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i ministara finansija Grupe sedam (G7) u Bangkoku, gde se razmatraju mogućnosti za mobilisanje dodatne podrške Ukrajini.
Tanjug/AP/Efrem Lukatsky
"Od samog početka ističemo da Evropska unija namerava da pokrije približno dve trećine finansijskih potreba Ukrajine, dok očekujemo da preostali deo obezbede drugi partneri", rekao je Dombrovskis za Rojters.
Kako bi ostavila više vremena drugim zemljama da obezbede svoj deo novca, EU razmatra da unapred isplati deo od 45 milijardi evra namenjenih Ukrajini za 2027. godinu. Ipak, konačan plan zavisiće i od preciznije procene ukupnih potreba Kijeva.
Kao primer zemlje koja pruža značajnu finansijsku podršku, Dombrovskis je izdvojio Norvešku, koja je za narednu godinu obećala devet milijardi evra, koliko je, prema njegovim rečima, izdvojila i ove godine. Na pitanje da li druge zemlje pomažu Ukrajini, ali ne u dovoljnoj meri, evropski komesar je odgovorio:
"Da budem potpuno otvoren - da."
Dombrovskis je ukazao i na razliku između vojne pomoći koju su članice NATO-a obećale Ukrajini i one koja je zaista isporučena. Prema njegovim rečima, smanjenje tog jaza značajno bi doprinelo pokrivanju ukrajinskih potreba za vojnim finansiranjem.
Novo zaduživanje EU kao jedno od mogućih rešenja
Jedna od opcija o kojoj se razmišlja jeste novo zajedničko zaduživanje Evropske unije na finansijskim tržištima. Brisel se već zadužuje kako bi obezbedio postojeći zajam od 90 milijardi evra, a Evropska komisija mogla bi da poveća postojeći kreditni okvir i tako proširi finansijski aranžman.
EU ima najviši kreditni rejting AAA, a nakon pandemije kovida 19 postala je značajan izdavalac obveznica, za koje potražnja na aukcijama često premašuje ponuđeni iznos. Ipak, okolnosti su sada nepovoljnije nego u vreme kada je prethodni zajam odobren.
Troškovi zaduživanja porasli su širom sveta zbog viših cena nafte, rasta javnog duga i velike potražnje za finansiranjem ulaganja u veštačku inteligenciju. To znači da bi novo zaduživanje moglo da bude skuplje, dok bi dogovor o načinu raspodele troškova među državama mogao da potraje.
Dodatni izazov predstavljaju pregovori o narednom dugoročnom budžetu EU i predstojeći predsednički izbori u Francuskoj. Marin le Pen, koja se smatra jednom od favoritkinja, obećala je da će obustaviti svu pomoć Ukrajini ukoliko dođe na vlast.
Koliko će zaista platiti evropski partneri?
Za sada nije poznato koliki će deo dodatnih 70 milijardi evra obezbediti EU, a koliko će pasti na teret drugih saveznika. Nije u potpunosti utvrđeno ni kada će Ukrajini pojedina sredstva biti potrebna, što dodatno otežava planiranje.
Evropska komisija insistira na zajedničkoj odgovornosti i očekuje da partneri ne ostanu samo na obećanjima, već da ih pretvore u konkretne isplate i isporuke vojne pomoći.
Za Ukrajinu će, međutim, presudno biti ne samo koliko novca saveznici obećaju, već i koliko brzo će ta sredstva postati dostupna. Dok Kijev traži dodatnu podršku za nastavak odbrane, Brisel mora da pronađe način da premosti finansijski jaz, a da pritom uskladi interese država članica i partnera od kojih očekuje pomoć.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)