DANA ponovo preti Španiji: Kako nastaju razorne oluje i da li ih klimatske promene čine opasnijim?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Smrtonosne poplave u Španiji ponovo su skrenule pažnju na fenomen DANA, koji može da donese razorne padavine za samo nekoliko sati. Nakon katastrofe u Valensiji 2024. godine, u kojoj je život izgubilo 200 ljudi, naučnici upozoravaju da klimatske promene mogu da pojačaju intenzitet ovakvih nepogoda. Šta je DANA, zašto posebno pogađa Španiju i koliko zagrevanje planete doprinosi razornim poplavama?
Oluja Adam odnela je pet života na istoku Španije, dok su automobili i ulice ostali pod vodom. Iza ove nepogode stoji meteorološki fenomen poznat kao DANA.
U pojedinim delovima regiona Valensije palo je čak 700 litara kiše po kvadratnom metru za samo 24 sata. Bujične poplave nosile su parkirane automobile, potopile puteve i odsekle stanovnike od ostatka područja, a neke od njih spasilačke ekipe morale su da evakuišu helikopterima.
Primorsko letovalište Oliva bilo je jedno od najteže pogođenih područja tokom oluje u nedelju uveče. U svojoj kući pronađena je mrtva žena stara 79 godina, dok je muškarac preminuo od srčanog udara u lokalnom kampu. Treća žrtva bio je muškarac koji se utopio dok je plivao na plaži u Saguntu. Vatrogasci u susednoj Kataloniji takođe su prijavili smrt žene koja je upala u potok nabujalog od obilnih padavina.
Poplave u Valensiji 2024. godine odnele 200 života
Oluja Adam podseća na iznenadne pljuskove koji su 2024. godine opustošili Valensiju, kada je u pojedinim područjima za samo 24 sata pala količina kiše koja inače padne tokom cele godine.
EPA/Manuel Bruque
Život je izgubilo 200 ljudi, što ovu katastrofu čini jednom od najtežih poplava u Evropi od kraja šezdesetih godina prošlog veka, kao i najtežom u Španiji u poslednjih nekoliko decenija.
Vlada se tada suočila sa oštrim kritikama zbog nedostatka upozorenja stanovništvu o nadolazećoj opasnosti. Pre nego što je oluja Adam pogodila region, građanima su na mobilne telefone stigla upozorenja u kojima im je savetovano da izbegavaju putovanja, drže se podalje od reka i klisura i potraže zaklon na višem terenu ili na gornjim spratovima zgrada.
Katastrofa iz 2024. godine upoznala je mnoge Evropljane sa meteorološkim fenomenom koji često pogađa Španiju – DANA. Šta je ovaj fenomen i da li postaje sve smrtonosniji kako se klima zagreva?
Šta je DANA?
DANA je skraćenica od španskog izraza "Depresión Aislada en Niveles Altos", koji označava izolovanu depresiju na velikim visinama. Ovaj fenomen povezuje se sa periodima obilnih padavina, olujnim vremenom i naglim padom temperature.
Što je temperaturna razlika veća, to oluja može da bude snažnija. Zbog toga se najintenzivnije DANA oluje obično javljaju krajem leta, tokom septembra i oktobra, a posebno su česte u delovima južne i istočne Španije.
Pojednostavljeno rečeno, DANA nastaje kada se deo hladnog vazduha na velikim visinama odvoji od polarnog mlaznog toka. Tako nastaje svojevrsni džep hladnog vazduha okružen toplijim vazduhom, koji može da se kreće nezavisno i izazove ekstremne vremenske prilike. Do intenzivnih padavina dolazi kada se susretnu hladne i tople vazdušne mase.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Jugoistočna Španija posebno je izložena ovom fenomenu jer se na tom području susreću uticaji Atlantskog okeana i Sredozemnog mora. U određenim periodima godine hladne vazdušne mase tako dolaze u dodir sa toplim i vlažnim vazduhom. Osim toga, planinski reljef pogoduje formiranju olujnih oblaka, a samim tim i obilnim padavinama.
Zašto se izraz DANA sve češće koristi u Španiji?
Pojedini Španci danas koriste izraz DANA kao sinonim za snažnu oluju, ali to nije oduvek bio slučaj.
Španci su godinama koristili izraz "gota fría", što u doslovnom prevodu znači "hladna kap", objašnjava portal The Local Spain. Međutim, sa razvojem tehnologije i sve boljim mogućnostima za predviđanje i razumevanje vremenskih prilika, meteorolozi smatraju da je termin DANA precizniji i korisniji.
Španska meteorološka agencija Aemet objašnjava da je izraz "hladna kap" relativno star pojam koji je vremenom zamenjen preciznijim terminima. Novi načini proučavanja procesa u troposferi i savremeni alati za posmatranje omogućili su stručnjacima da preispitaju i redefinišu pojmove povezane sa izolovanim džepovima hladnog vazduha na velikim visinama.
"Smatramo da je koncept DANA, koji povezujemo sa anglosaksonskim terminom izolovani ciklon na visini, precizniji i realističniji od pojma 'hladna kap'. Budući da je koncept 'hladna kap' nedovoljno precizan i nepotpun, smatra se da bi trebalo da bude zamenjen savremenijim terminom", navodi se u objašnjenju.
Da li klimatske promene čine DANA oluje intenzivnijim?
Poplave u Valensiji 2024. godine dospele su na naslovne strane medija širom sveta, a mnogi su bili šokirani razmerama ljudskih žrtava i razaranja u jednoj od najrazvijenijih evropskih zemalja. Usledile su brojne analize, a klimatski naučnici pokušali su da utvrde kakvu je ulogu globalno zagrevanje imalo u ovoj katastrofi.
Utvrđeno je da je poplave izazvao fenomen DANA, dok su naučnici ocenili da je globalno zagrevanje veoma verovatno doprinelo njihovom intenzitetu.
"Nema sumnje da su ove ekstremno obilne padavine bile intenzivirane klimatskim promenama", izjavila je 2024. godine dr Friderike Oto, rukovoditeljka inicijative World Weather Attribution pri Centru za ekološku politiku na londonskom Imperijal koledžu.
Poplave je izazvao izolovani ciklonski sistem niskog vazdušnog pritiska, koji se odvojio od neuobičajeno talasastog i gotovo nepokretnog mlaznog toka. Sistem se potom zadržao iznad ovog područja, donoseći za samo osam sati količinu kiše koja uobičajeno padne tokom cele godine.
Neuobičajeno visoke temperature površine mora, koje su zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim aktivnostima postale znatno verovatnije, kao i zagrevanje atmosfere, direktno utiču na količinu vlage koju ovakve oluje mogu da zadrže.
Osim toga, zemljište u mnogim delovima istočne i južne Španije, nakon dugotrajne suše, izgubilo je deo sposobnosti da efikasno upija kišnicu, što može dodatno da pogorša posledice obilnih padavina.
Brza, preliminarna analiza koju je sprovela međunarodna grupa naučnika predvođena dr Oto ukazala je na to da su klimatske promene izazvane ljudskim aktivnostima povećale količinu padavina u Španiji za oko 12 odsto. Analiza je takođe pokazala da je vremenska nepogoda kakva je pogodila ovaj region postala dvostruko verovatnija.
Iako nije reč o potpunoj i detaljnoj studiji koja utvrđuje uticaj klimatskih promena na konkretnu vremensku pojavu, naučnici su naveli da su klimatske promene najverovatnije objašnjenje za ekstremno obilne padavine.
"Sa svakim dodatnim delićem stepena zagrevanja izazvanog sagorevanjem fosilnih goriva, atmosfera može da zadrži više vlage, što dovodi do intenzivnijih pljuskova. Ove smrtonosne poplave još jednom nas podsećaju koliko su klimatske promene već postale opasne, čak i pri zagrevanju od samo 1,3 stepena Celzijusa“, dodala je Oto.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)