Nasilje na ulicama Francuske produbilo političku krizu: Ko stoji iza nereda i ko bi mogao da "profitira"?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Tokom višenedeljnih studentskih protesta, Francusku su potresli nasilje i masovne pljačke. Dok vlasti upiru prstom u krajnju levicu, politički protivnici prebacuju odgovornost jedni na druge, a sve više građana izražava nezadovoljstvo političkim sistemom.
"Ovo nije lice Francuske! Vi, mediji, usredsređujete se samo na nasilje i razaranje tokom subotnjih protesta. Ali to nije većina. To nismo mi. To nije Francuska!", tim rečima Elizabet je opisala svoje viđenje nereda u Parizu, piše BBC.
Razgovor je vođen ispred niza razbijenih izloga, dok su komadići stakla i dalje prekrivali trotoar ulice oivičene drvećem. Na zidovima su se nalazili grafiti uvredljivog sadržaja usmereni protiv francuske policije, uz datum nereda - 17. oktobar.
Elizabet je bila vidno uznemirena i jedva je zadržavala suze.
"Moja prijateljica misli da je ovo građanski rat u Francuskoj, ali ja ne mislim tako. U subotu se radilo o nečemu sasvim drugom", rekla je.
Šta se, međutim, zaista dogodilo? Ko je organizovao nerede i zašto su izbili upravo sada, nakon višenedeljnih studentskih protesta? Dok su brojne pljačke delovale kao prilika koju su pojedinci iskoristili, nasilje je ostavljalo utisak unapred planiranog delovanja. Ostaje i pitanje ko bi mogao politički da profitira od haosa na ulicama.
Odgovori nisu jednostavni. U Francuskoj i van nje kruže različite teorije, dok se političke optužbe nižu jedna za drugom.
Istraga o organizaciji nereda
Predsednica Narodne skupštine Francuske Jael Braun Pive predložila je parlamentarnu istragu o neredima i načinu na koji su organizovani.
Francuske obaveštajne službe ranije ovog meseca upozorile su predstavnike vlasti na umešanost levičarskih anarhističkih grupa u studentske proteste. Simbol tih grupa, veliko slovo A u crnom krugu, mogao se videti na brojnim zgradama širom zemlje tokom vikenda.
Tanjug/AP
Francuski mediji ponovo su emitovali snimke nastale u subotu, na kojima se vide grupe mladića obučenih u crno, sa maramama preko lica radi prikrivanja identiteta. Na snimcima se čini da napadaju policijske kombije predmetima koji podsećaju na velike čekiće ili mačete.
List "Le Figaro" objavio je izveštaj francuskih obaveštajnih službi od 29. septembra, u kojem se govori o "manipulaciji" studentskim demonstracijama od strane studentskih sindikata i političkih pokreta povezanih sa radikalnom levicom.
U izveštaju se navodi da pokret "Nepokorena Francuska" (LFI), koji pripada krajnjoj levici, koristi nasilje kao deo izborne strategije uoči predsedničkih izbora 2027. godine. Predstavnici pokreta odbacuju te optužbe.
Prema izveštajima francuskih medija, u subotu je opljačkano više od 3.000 prodavnica i poslovnih objekata, a veliki deo pljački bio je oportunističke prirode. Pojedini učesnici nereda odmah su pokušali da prodaju ukradenu robu putem interneta, uključujući patike poznatih dizajnerskih brendova. Neki od njih nisu ni skrivali lice, što otvara pitanje da li su verovali da će izbeći odgovornost.
Francuske vlasti poručuju da će odgovorni biti kažnjeni. Policija analizira snimke nadzornih kamera i objave na društvenim mrežama, dok platforme za internet prodaju najavljuju saradnju sa nadležnim organima u identifikovanju osumnjičenih.
Predsednik Emanuel Makron, čiji se mandat bliži kraju i čiji je politički uticaj, prema oceni brojnih građana, oslabljen, suočava se sa kritikama da njegova vlada nije uspela da zaštiti građane i spreči nasilje.
Društvene mreže kao okidač za nasilje
Sumnje da su objave na društvenim mrežama podsticale pojedince da se priključe nasilju navele su bivšeg premijera Gabrijela Atala, koji se pominje kao mogući kandidat na predstojećim predsedničkim izborima, da zatraži selektivno ograničavanje pristupa društvenim mrežama kako bi se sprečilo dalje nasilje.
Tanjug/AP
Slična upozorenja stižu i iz Belgije, gde su poslednjih dana takođe zabeleženi nasilni protesti.
Belgijski ministar unutrašnjih poslova Bernar Kintan upozorio je na pojavu koju je nazvao "tiktokizacijom" nasilja. Prema njegovim rečima, snimci nereda masovno se dele na društvenim mrežama i dopiru do velikog broja mladih ljudi podložnih uticaju takvog sadržaja. Za nasilje na ulicama Brisela i Liježa optužio je i poznate grupe krajnje levice.
U Francuskoj su premijer Sebastijen Lekorni i ministar unutrašnjih poslova Loran Nunez takođe ukazali na ulogu krajnje levice u subotnjim neredima.
Nunez je ocenio da je ona "dolivala ulje na vatru", dok je Lekorni u utorak govorio o "pobunama" koje su, prema njegovim rečima, planirale manje grupe krajnje levice i ultralevice. Premijer je ranije optužio krajnju levicu da koristi studentske demonstracije kao političko oružje.
Lider pokreta LFI Žan-Lik Melanšon, koji se takođe nada da će postati predsednik Francuske, odlučno odbacuje takve optužbe.
Melanšon je učestvovao u subotnjem protestu, a predstavnici njegovog pokreta prisutni su na studentskim demonstracijama od njihovog početka pre mesec dana. Protesti su počeli u socijalno ugroženim predgrađima Pariza, uz zahteve za kvalitetnije državno obrazovanje dostupno svima.
"Bes studenata dolazi odozdo"
Studenti odbacuju tvrdnje da političari upravljaju njihovim protestima.
Lisa Korda iz studentskog sindikata FSE rekla je da su se studenti u predgrađu Sen Deni organizovali putem grupnih poruka na društvenim mrežama i kroz studentske organizacije.
Tanjug/AP
Ona smatra da je uvredljivo sugerisati da političari manipulišu demonstrantima ili im određuju šta treba da rade.
"Bes studenata dolazi odozdo", poručila je Lisa.
Istovremeno, deo građana izražava nezadovoljstvo zbog, kako smatraju, pokušaja političara da subotnje nasilje iskoriste za međusobne obračune.
Lina (25) je ocenila da političari traže krivce, umesto da se bave uzrocima nezadovoljstva.
"Političari traže žrtvene jarce, ali ne pitaju zašto se sve dogodilo. Ne bave se uzrocima onoga što se desilo u subotu. Osećamo se uplašeno i napušteno", rekla je.
Od subote se francuska politička scena pretvorila u nadmetanje u prebacivanju odgovornosti. Predsednički izbori, koji se održavaju za šest meseci, dodatno zaoštravaju situaciju u zemlji čija je politička atmosfera već izrazito napeta.
Melanšon, koji je prema većini istraživanja javnog mnjenja na drugom mestu, ispred kandidata centra, optužio je premijera Lekornija da je "odgovoran za haos", bilo zbog nesposobnosti ili zbog strategije čiji bi ishod bio najgori mogući.
Lider LFI potom je nagovestio da je premijer možda dozvolio da se nasilje razvija kako bi se, nakon nereda, predstavio kao predstavnik "stranke reda" i skrenuo pažnju sa neuspeha u upravljanju javnim finansijama.
Francuska se, inače, suočava sa rastom javnog duga i troškova državnog zaduživanja.
Policija pod pritiskom, Le Pen u političkoj prednosti
Makron je zatražio objašnjenja zbog propusta obaveštajnih službi tokom subotnjih nereda, kao i novu strategiju policijskog delovanja.
Tanjug AP/Geert Vanden Wijngaert
Ministar unutrašnjih poslova priznao je da na ulicama nije bilo dovoljno policajaca, iako su protesti širom zemlje bili najavljeni unapred.
Nakon ranijih optužbi za prekomernu upotrebu sile tokom demonstracija, policija je ovog vikenda delovala kao da teško uspeva da kontroliše situaciju.
Politički bi, prema trenutnim procenama, najviše mogla da profitira Marin Le Pen, liderka stranke Nacionalno okupljanje, koja zagovara strogu kontrolu migracija i politiku javnog reda.
Le Pen već ubedljivo vodi u istraživanjima javnog mnjenja, a u nedelju je putem društvenih mreža objavila video-obraćanje naciji, osmišljeno u stilu predsedničkog obraćanja.
Formalno obučena, za velikim stolom i ispred francuske zastave, poimence je prozvala Melanšona i optužila njegove saradnike da žele da gurnu zemlju u haos.
Vlada Emanuela Makrona, prema njenim rečima, "gubi snagu", a Francuska je "uzeta za taoca između nasilja i nemoći".
Na kraju obraćanja podsetila je birače da će za šest meseci imati priliku da "izaberu drugačiji put".
Tanjug AP/Christian Hartmannn
Nacionalno okupljanje promoviše politiku strožeg održavanja javnog reda i zatvaranja granica. Poput američkog predsednika Donalda Trampa i potpredsednika SAD Džej Di Vensa, i predstavnici ove stranke pripisivali su migrantima, između ostalih, odgovornost za haos u Francuskoj. Francuske vlasti, međutim, nisu optužile migrante za učešće u nasilju.
Jedna nastavnica, koja se predstavila kao Mar, smatra da političari koriste nerede kako bi skrenuli pažnju sa zahteva demonstranata.
"Subotnje nasilje odgovara političarima. Ono skreće pažnju sa višenedeljnih opravdanih protesta za bolje javne usluge. Političari ne slušaju šta je potrebno studentima, nastavnicima ni šta žele građani Francuske. Koriste nasilje u predizbornoj kampanji kako bi došli na mesto predsednika i pokušali da svoje protivnike prikažu u lošem svetlu", rekla je.
Sve manje poverenja u politički sistem
Nezadovoljstvo političarima u Francuskoj sve je izraženije, naročito među mladima iz generacije Z, koji kažu da sve manje veruju u postojeći sistem.
Slični trendovi prisutni su i u drugim evropskim zemljama. Protesti predvođeni uglavnom mladima izbili su ovog vikenda u Italiji, Portugalu i Albaniji, kao i u Francuskoj i Belgiji, a neki od njih prerasli su u nasilje.
Među najčešćim uzrocima nezadovoljstva su rast troškova života, pogoršanje javnih usluga i osećaj da građani nemaju kontrolu nad sopstvenom budućnošću.
Rastuće cene energije, delom povezane sa ratovima na Bliskom istoku i u Ukrajini, dodatno podstiču osećaj nemoći među građanima.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Birači sve češće izražavaju nepoverenje prema tradicionalnim političkim strankama i strankama na vlasti, smatrajući da ne slušaju njihove probleme niti nude odgovarajuća rešenja.
Mladi, između ostalog, ukazuju na klimatske promene, društvenu nejednakost, visoke cene stanovanja i mogućnost da veštačka inteligencija ugrozi njihova radna mesta.
Prema istraživanju koje je ove godine sproveo institut "Pew", 69 odsto građana Francuske nezadovoljno je demokratijom. U Španiji taj procenat iznosi 68 odsto, a u Italiji 62. Sličan nivo nezadovoljstva zabeležen je i u Sjedinjenim Američkim Državama, gde 69 odsto ispitanika smatra da demokratija ne funkcioniše na zadovoljavajući način.
U razgovorima sa građanima Francuske nakon subotnjih nereda često se ponavlja poruka da je neophodno jasno razlikovati ljude koji protestuju mirno, ali iz besa i nezadovoljstva, od onih koji namerno izazivaju nasilje i razaranje.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)