Kriza na Bliskom istoku podiže cene energije: Da li Evropu čeka zima sa manjkom gasa?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ograničavanje grejanja u javnim zgradama, isključivanje nepotrebne rasvete i smanjenje potrošnje gasa i struje neke su od mera koje bi mogle da budu razmotrene na nivou Evropske unije, dok rat na Bliskom istoku pojačava pritisak na energetsko tržište. Ministri energetike EU razgovaraće o mogućim koracima 29. oktobra, a Brisel upozorava da bi posledice poremećaja u snabdevanju mogle da se osećaju mesecima, pa i godinama.
Evropska unija razmatra mogućnost koordinisanog smanjenja potrošnje energije ukoliko Ormuski moreuz, ključna ruta za svetski transport nafte i gasa, ostane zatvoren i narednih meseci. Istovremeno, evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen upozorava da se Unija suočava sa krizom cena koja je povezana sa rizicima u snabdevanju, prenosi Reuters.
Prema dokumentu u koji je Euronews imao uvid, ministri energetike država članica razgovaraće 29. oktobra o mogućim merama za smanjenje potrošnje na nivou EU. Predlog je potekao od Irske, koja trenutno predsedava Savetom EU i vodi pregovore između država članica.
U dokumentu se ne predlažu konkretna ograničenja niti se navodi da je odluka o njihovom uvođenju već doneta. Cilj razgovora je da se proceni kako bi Unija mogla da odgovori ukoliko poremećaji u snabdevanju potraju, uz već razmatrane mere poput oslobađanja hitnih rezervi energenata i finansijske podrške.
Jorgensen: Kriza cena povezana je sa rizicima u snabdevanju
Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen upozorio je da posledice rata u Iranu potresaju tržišta nafte i gasa i pozvao države članice da razmotre mere za smanjenje potrošnje prirodnog gasa.
"Suočavamo se sa krizom cena koja je povezana sa krizom u snabdevanju", naveo je Jorgensen u pismu upućenom ministrima energetike EU, u koje je uvid imao Reuters.
Prema njegovim preporukama, države bi mogle da razmotre ograničavanje temperature u javnim zgradama, izbegavanje grejanja otvorenih prostora i isključivanje nepotrebne javne rasvete. Moguće mere obuhvataju i korake kojima bi se omogućilo dalje punjenje skladišta gasa, kao i smanjenje potrošnje gasa i električne energije onoliko dugo koliko bude potrebno.
Jorgensen je istakao da je EU bolje pripremljena za zimu nego 2021. godine, kada je Rusija smanjivanjem isporuka ograničila snabdevanje Evrope gasom. Među faktorima koji danas doprinose većoj otpornosti Unije naveo je veće kapacitete za uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG), veći udeo obnovljivih izvora energije i smanjenu potrošnju gasa.
Ipak, pozvao je vlade da dodatno intenziviraju pripreme za zimski period.
Cene gasa porasle za 140 odsto, skladišta slabije popunjena
Cene gasa porasle su za 140 odsto od početka rata SAD i Izraela protiv Irana, dok se sirova nafta Brent u sredu prodavala za 110 dolara po barelu. Iako bi se eventualnim završetkom sukoba smanjio deo neizvesnosti, posledice po tržište nafte mogle bi da potraju mesecima, dok bi se uticaj na snabdevanje gasom mogao osećati godinama.
Tanjug/AP/Martin Meissner
Evropa za oko 80 odsto svojih potreba za gasom zavisi od stranih dobavljača, što je čini posebno izloženom promenama na svetskom tržištu, navodi Reuters. Ormuskim moreuzom u uobičajenim okolnostima prolazi oko 20 odsto svetskog transporta nafte i tečnog prirodnog gasa.
Evropa se zasad ne suočava sa nestašicama energenata, ali rast cena i potreba da se skladišta pripreme za zimu predstavljaju sve veći izazov. Prema podacima organizacije Gas Infrastructure Europe koje prenosi Reuters, skladišta gasa u EU popunjena su oko 70 odsto, što je 12 procentnih poena manje nego u istom periodu prošle godine.
Euronews je, pozivajući se na podatke iste organizacije, naveo da je popunjenost skladišta 20. oktobra iznosila 74 odsto, što je najniži nivo za taj period od 2011. godine. Operateri gasnih transportnih sistema upozorili su da bi EU, u slučaju snažnog talasa hladnoće ove zime, mogla da se suoči sa manjkom gasa od 12 do 15 odsto u odnosu na potražnju.
EU razmatra zajednički odgovor
U slučaju produžene krize, države članice mogle bi da se suoče sa pitanjem da li mere štednje treba koordinisati na nivou EU ili odluke prepustiti nacionalnim vladama.
Zajednički pristup mogao bi da spreči nadmetanje država za ograničene količine energenata, ali zemlje Unije nemaju iste potrebe niti su podjednako izložene rizicima. Razlikuju se po zavisnosti od gasa, cenama električne energije i potrebama industrije, dok bi eventualna ograničenja otvorila i pitanje zaštite domaćinstava i konkurentnosti evropske privrede.
Evropska komisija razmatra i predlog za objedinjavanje potražnje za energijom na nivou EU, kako bi Brisel mogao da koordinira potrebe država članica i raspodeljuje energente u skladu sa njima.
U međuvremenu, Međunarodna agencija za energetiku (IEA) saopštila je da je spremna da koordinira dodatno oslobađanje hitnih rezervi nafte ukoliko države članice to budu želele. Španija je potvrdila da će tokom oktobra osloboditi 4,4 miliona barela iz strateških rezervi, dok je Saudijska Arabija ponudila dodatne količine sirove nafte za isporuku Evropi od kraja oktobra do sredine novembra.
Među mogućim merama za smanjenje potrošnje nafte koje je IEA ranije predstavila nalaze se i "nedelje bez automobila", po uzoru na praksu iz energetske krize sedamdesetih godina prošlog veka.
Za sada, međutim, nema odluke o uvođenju obaveznih mera štednje na nivou EU. Predstojeći razgovori trebalo bi da pokažu koliko su države članice spremne da koordiniraju potrošnju ukoliko se kriza u snabdevanju nastavi.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)