Zašto Evropa ponovo protestuje: Od ekonomske krize u Francuskoj do optužbi za korupciju u Albaniji

Demonstracije u Francuskoj, Italiji, Grčkoj, Španiji, Portugalu i Albaniji ukazuju na sve izraženije nezadovoljstvo građana širom Evrope. Dok se u pojedinim zemljama protesti pokreću zbog rasta troškova života, niskih zarada i nejednakih mogućnosti u obrazovanju, u drugima su u prvom planu stambena kriza i optužbe za korupciju. Iako povodi nisu svuda isti, zajedničko im je pitanje da li vlasti mogu da odgovore na probleme građana i obezbede uslove za dostojanstven život.

O talasu nezadovoljstva, mogućim političkim posledicama i odgovoru evropskih vlada govorila je Nataša Đulić Banović, urednica spoljnopolitičke redakcije Euronews-a, ističući da nasilje tokom demonstracija često skreće pažnju sa prvobitnih zahteva građana.

U Francuskoj, gde su nasilni protesti prošle nedelje iznenadili i građane i vlasti, predsednik Emanuel Makron najavio je zabranu neprijavljenih okupljanja. Pojačane su bezbednosne mere, a u pojedinim delovima Pariza i drugim gradovima i dalje je na snazi noćni policijski čas.

Prema rečima Đulić Banović, francuske vlasti nastoje da spreče ponavljanje nasilja, ali postoji i rizik da stroge mere izazovu dodatno nezadovoljstvo. Za subotu, 24. oktobar, najavljeni su novi protesti, a država poručuje da će ovog puta biti spremnija da kontroliše situaciju.

„Nasilni protesti i krađe koje su se desile, razbijanje izloga, skrenuli su pažnju sa zahteva ljudi koji su izašli na demonstracije“, ocenila je Đulić Banović.

Ona je ukazala na to da su protesti u Francuskoj počeli okupljanjima srednjoškolaca, koji su ukazivali na loše uslove u obrazovanju i nejednake mogućnosti učenika iz različitih delova gradova. Nezadovoljstvo se potom proširilo na druge grupe, uključujući studente i sindikate, a u središtu zahteva našli su se i visoki životni troškovi i potreba za većim zaradama.

Euronews Srbija

Francusku, uz to, opterećuju veliki javni dug i izdvajanja za penzije. Pitanje starosne granice za odlazak u penziju moglo bi da bude jedna od važnih tema uoči redovnih izbora sledeće godine. Dok pojedini političari predlažu povratak na odlazak u penziju sa 62 godine, umesto sa sadašnje 64, Đulić Banović prenela je ocene ekonomista da takva rešenja nisu realna.

"Ima se para za oružje, a nema se za obrazovanje“

Slični ekonomski problemi podstakli su proteste i u Italiji, gde su se građani okupljali zbog rasta cena i stagnacije zarada. Blokade u saobraćaju i demonstracije, naročito u Milanu, pratile su scene razbijanja izloga i pljačkanja prodavnica. Učestvovali su i maloletnici, a pojedini su snimke svojih postupaka objavljivali na društvenim mrežama.

Italijanska vlada najavila je strože mere prema učesnicima nasilnih protesta uzrasta od 14 do 18 godina, uključujući mogućnost zatvorskih i novčanih kazni. Za najavljena okupljanja planirano je i angažovanje 500 pripadnika vojske na ulicama Milana.

Euronews Srbija

Sagovornica Euronews-a ocenila je da Francuska i Italija pokušavaju da snažnim bezbednosnim merama spreče ponavljanje nasilja, ali da je suštinski problem mnogo širi. Građani, kako je navela, zameraju vladama što ne uspevaju da reše ekonomske teškoće i što ne objašnjavaju jasno svoje prioritete.

„Ima se para za oružje, a nema se za obrazovanje“, prenela je Đulić Banović poruku koja se čuje u raspravama o evropskim izdvajanjima za odbranu. Rat u Ukrajini i promena američke politike, prema njenim rečima, uticali su na to da evropske države moraju više da ulažu u bezbednost, dok istovremeno pokušavaju da očuvaju socijalne sisteme i javne usluge.

Stambena kriza u Španiji i Portugaliji

U Španiji i Portugalu u fokusu je stambena kriza. Rast kirija, nedostatak stanova i sve veća isplativost kratkoročnog turističkog izdavanja otežavaju građanima da pronađu pristupačan smeštaj. Problem dodatno produbljuje kupovina čitavih zgrada ili blokova od strane investicionih fondova, koji zatim mogu da podižu cene zakupa.

Đulić Banović navela je primer starije žene u Španiji koja je decenijama živela u istom stanu, a kojoj je kirija povećana pet puta. Taj slučaj, prema njenim rečima, postao je simbol problema sa kojima se suočavaju ljudi koji zbog rasta troškova više ne mogu da priušte stanovanje i rizikuju prinudno iseljenje.

Kada je reč o Grčkoj, nezadovoljstvo mladih i zaposlenih povezano je sa dugotrajnim ekonomskim problemima, ali i pitanjima obrazovanja. Slični motivi, smatra sagovornica, pokazuju da se u više evropskih zemalja prepliću socijalne i ekonomske teškoće, iako su lokalni uzroci protesta različiti.

Drugačija politička dimenzija obeležava proteste u Albaniji, gde su u središtu optužbe za korupciju i zahtevi za ostavku premijera Edija Rame. Nezadovoljstvo se, kako je objasnila Đulić Banović, najpre povezivalo sa protivljenjem planovima vezanim za nekretnine i investicioni fond koji vodi Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa, a potom se proširilo na optužbe o koruptivnim odnosima i odgovornosti vlasti.

Upozorenje evropskim vladama da preispitaju svoje prioritet

Rama je odbacio zahteve za ostavku i pozvao studente na dijalog, dok demonstranti tvrde da raniji pokušaji razgovora nisu doneli rezultate. Albanski premijer, prema rečima sagovornice, upozorava i na moguće delovanje stranog faktora, dok demonstranti korupciju vide kao jedan od glavnih uzroka krize.

Evropska unija pažljivo prati situaciju, a u slučaju Albanije pominje se i mogućnost međunarodne arbitraže, budući da trenutno nema spremnosti za razgovore između vlasti i demonstranata. Protesti tako dobijaju i evropsku dimenziju, s obzirom na to da je Albanija kandidat za članstvo u EU.

Đulić Banović smatra da se, uprkos razlikama među zemljama, protesti mogu posmatrati i kao upozorenje evropskim vladama da preispitaju svoje prioritete. Za 20. novembar najavljeni su protesti i štrajkovi u različitim državama, a prema dosadašnjim informacijama, pozive na obustavu rada upućuju pojedini univerziteti i političke grupe, uglavnom sa leve strane političkog spektra.

Ona je ocenila da bi taj datum mogao da bude prilika za mirnu poruku vlastima da ozbiljnije razmotre kako da odgovore na krizu. Ipak, konkretna rešenja neće biti jednostavna, jer na mnoge probleme, poput cena goriva, utiču i međunarodne okolnosti na koje pojedinačne evropske vlade nemaju neposredan uticaj.

Iako se u Francuskoj, Italiji, Grčkoj, Španiji, Portugalu i Albaniji protesti razlikuju po povodima i političkom kontekstu, zajedničko im je nezadovoljstvo načinom na koji vlasti odgovaraju na svakodnevne probleme građana. Da li će najavljene bezbednosne mere smiriti situaciju ili će se protestni talas nastaviti, moglo bi da bude jasnije nakon narednih okupljanja i najavljenih štrajkova. 

Bonus video: