Igre 
Dosije Švedska: Da li je Stokholm skupo platio svoju "tvrdoglavost" ili mnogi samo žele da u to veruju
Komentari08/06/2021
-06:58
U Švedskoj je od početka epidemije do danas od kovida 19 umrlo 14.485 ljudi, dok je inficirano 1,07 miliona ljudi, podaci su sajta Worldmeters.
Švedska je na početku epidemije bila potpuno otvorena i išlo se na stvaranje "imuniteta krda". Ipak, Šveđani su ubrzo su odustali od tog koncepta, ali nikada nije bilo potpunog zaključavanja građana kao u drugim zemljama Evrope.
Ukoliko se podaci o obolelila i umrlim u Švedskoj, uporede na primer sa Češkom, koja ima sličan broj stanovnika, može se videti da su Šveđani, ipak, bolje prošli u epidemiji. U istom periodu u Češkoj, koja je bila zaključana, inficirano je 1,66 miliona stanovnika, a umrlo 30.159 pacijenata. Ipak, to je samo poslednja faza priče, budući da je Švedska, pre nego što je odlučila da odustane od kontroverzne taktike praktično bila na brzoj pruzi ka katastrofi.
Početak epidemije i švedsko iznenađenje
Кada je krajem 2019. godine u kineskom gradu Vuhanu otkriven prvi pacijent zaražen koronavirusom niko nije mogao ni da sanja da će problem Кine za kratko vreme postati globalna pošast koja nam ni danas ne da mira. Svet je panično počeo da se zaključava.
Za kratko vreme vlade mnogobrojnih zemalja donele su tešku odluku o zabrani kretanja građana u nadi da će se jedino tako izboriti protiv opakog virusa. Svi su sledili primere svojih suseda, osim jedne severne zemlje koja je u svakom aspektu života i rada drugačija od ostatka sveta.
Švedska, hladna zbog svog položaja na geografskoj karti, ali ne i po izuzetno dobrom životnom standardu njenih građana, rešila je pre više od godinu dana da ne sputava građane, da život i ekonomija ne stanu, već da se protiv virusa bori stvaranjem imuniteta krda.
profimedia
Povezane vesti
Plan je bio da se u prvom talasu pandemije zarazi što više građana kako bi preležali bolest i stvorili prirodni imunitet. Rezultat bi bio zdrava nacija do koje ne bi ni stigao drugi talas virusa. Međutim, krajem aprila prošle godine urađena su testiranja koja su pokazala da je svega oko sedam odsto građana preležalo koronavirus, što je bilo desetak puta manje od potrebnog broja za sticanje kolektivnog imuniteta.
Osim toga, broj zaraženih i preminulih počeo je naglo da raste. Ipak, to nije mnogo pogađalo ni građane ni vlast koji su od mera u borbi protiv koronavirusa imali samo preporuke da smanje kretanje i okupljanja više ljudi na istom mestu.
Plan o imunitetu krda pao u vodu
U to vreme vrlo malo smo znali o zloćudnom koronavirusu. Nismo znali da osobe koje su preležale bolest mogu iznova da se zaraze. Time je plan Šveđana o stvaranju kolektivnog imuniteta pao u vodu. Međutim, osim preporuka građanima da manje putuju i da budu samoodgovorni, ozbiljnije mere nisu uvođene.
Švedska nije uvodila obavezni karantin niti je zatvarala firme. Nisu zatvarane ni škole, radili su barovi, kafići i restorani uz preporuku da se izbegava stvaranje gužve. Početkom aprila prošle godine jedino su bile zabranjene posete staračkim domovima, jer su stari bili u najvećoj opasnosti od zaraze. Nisu radili ni muzeji, a otkazani su bili i sportski i kulturni događaji, kao i javna okupljanja građana. Deo učenika nastavu je pratio preko interneta.
Sve u svemu, mere u borbi protiv koronavirusa bile su veoma blage, čak ni nošenje maski u Švedskoj nije obavezno.
Zvaničnici ministarstva zdravlja insistirali su da imaju isti cilj kao i sve druge zemlje, da zaštite svoj narod, da uspore širenje epidemije i da zaštite zdravstveni sistem kako se ne bi urušio od prevelikog broja pacijenata kojima će u istom trenutku biti potrebno bolničko lečenje. Ovakav plan jedino je bio moguć u zemlji gde je većina građana spremna da preuzme ličnu odgovornost, a Švedska je u svakom slučaju takva zemlja. Oko 30 odsto građana počelo je u aprilu da radi od kuće, dok se upotreba javnog prevoza smanjila za bezmalo dve trećine.
Napomenućemo da je bilo i protivnika ovakvog pravca borbe protiv širenja koronavirusa. Кrajem marta prošle godine gotovo 2.000 švedskih naučnika potpisalo je peticiju kojom su od vlade tražili da momentalno preduzme konkretne korake u borbi protiv koronavirusa. Oni su tvrdili da strategija stvaranja imuniteta krda nema dobru naučnu potporu, što se na kraju pokazalo kao tačno.
profimedia
Povezane vesti
Pretposlednjeg dana aprila prošle godine Švedska je imala više od 19.000 zaraženih i 2.355 umrlih. Sličan broj zaraženih i preminulih tada je imala i Irska, koja je primenila stroge mere zatvaranja zemlje i ograničenje kretanja građana. Zabrinjavajući podatak jeste da je Češka, koja ima približno isti broj stanovnika kao Švedska (oko 10 miliona), uz strogu zabranu i kontrolu kretanja građana imala svega 7.504 inficiranih i 227 preminulih.
Visoka cena slobode kretanja
Slobodu kretanja najviše su platili korisnici domova za stare koji su činili 86 odsto od ukupnog broja preminulih. Procenat smrtnosti u Švedskoj u aprilu prošle godine bio je 23 osobe na 100.000 stanovnika i u tom trenutku bili su bolji od Belgije sa 64 preminulih, Španije sa 51, Italije sa 45, Francuske sa 35, Velike Britanije sa 31 i Holandije sa 27 preminulih na 100.000 stanovnika.
Slobodnim kretanjem građana Švedska je polako počela da plaća visoku cenu. Кrajem maja prošle godine, imali su procentualno najveći broj preminulih od svih evropskih zemalja. Кoronom se zarazilo 30.000 ljudi, dok je umrlo 3.831, što je nekoliko puta više u odnosu na njene susede.
Priznanje
U novembru prošle godine zvaničnici su konačno priznali da je strategija stvaranja imuniteta krda pala u vodu. Tada je na nedeljnom nivou Švedska registrovala više od 17.000 zaraženih, sa velikim prijemom u bolnice pacijenata koji su imali težu kliničku sliku.
Anders Tegnel, švedski epidemiolog, priznao je da njegova strategija nezaključavanja zemlje nije dala dobre rezultate.
Prema podacima sa sajta Worldmeters, koji prikazuje broj zaraženih i preminulih, u Švedskoj je krajem novembra koronom ukupno bilo zaraženo više od 225.000 stanovnika, dok je 6.500 preminulo.
Zemlju je tokom zime zadesio i drugi talas epidemije, broj obolelih je naglo rastao, toliko da se za vreme božićnih praznika dešavalo da bolnice u Stokholmu koje su lečile obolele od koronavirusa ostanu bez slobodnih kreveta za nove pacijente. Ipak, zemlja se i dalje nije zaključavala.
Prema podacima Eurostata, Švedska je prošle godine imala povećanje stope smrtnosti od 7,9 odsto u odnosu na 2019. ali, ako se statistički podaci uporede sa podacima ostalih evropskih zemalja, od 30 zemalja bili na 23. mestu sa najmanjim godišnjim procentom preminulih. Imali su manju stopu smrtnosti i u odnosu na zemlje koje su bile zaključane tokom vrhunca prvog i drugog talasa epidemije.
Zatvaranje granica, ali ne i ljudi
Švedska je prošle godine zatvorila granice prema susedima, ali ljude nije zatvarala. Stroge novčane kazne zamenili su preporukama, dok su upotrebu maski u prevozu predložili tek u decembru.
Broj zaraženih raste, Švedska nije uspela da izbegne treći talas pandemije, povećava se i broj ljudi na bolničkom lečenju, ali ne razmišljaju o zatvaranju zemlje.
profimedia
Marko Lončar, koji dugo godina živi i radi u Švedskoj, ispričao je za Euronews Serbia kako je proveo godinu pandemije.
"Moja lepša polovina je u februaru prošle godine bila u šestom mesecu trudnoće. U početku nismo toliko obraćali pažnju, ali od marta smo oboje počeli da radimo od kuće, najviše zato što se tada smatralo da trudnice spadaju u kritičnu grupu. Nismo paničili ni jednog trenutka, jer živimo u Ostersundu, manjem mestu koje je dosta izolovano i okruženo prirodom", istakao je Lončar.
On je objasnio da se nisu mnogo kretali, niti su ulazili u gužve i da nisu bili svesni situacije, već su na koronu gledali više kao na neku sezonsku prehladu.
"Nismo prekidali svoje kretanje, jer smo hranu i ranije naručivali preko interneta, a preuzimali je u prodavnici. Posete tržnim centrima smo pomerili za vreme manje udarnih termina i pred samo zatvaranje, ali smo to praktikovali i ranije", objašnjava naš sagovornik.
On kaže da je u početku odluka o slobodnom kretanju u ekonomskom aspektu bila dobra za državu, iako je broj preminulih počeo da raste i da se Švedska dosta dobro provukla iako su neki manji privatni preduzetnici morali da zatvore svoje firme.
Lončar dodaje da su on i njegova porodica u početku redovno pratili izveštaje o broju zaraženih, ali da su kasnije izgubili volju. On ističe da Šveđani veoma cene svoju slobodu kretanja, ali da su ipak uvedene zabrane posete domovima za stare i bolnicama, što je izazvalo dosta negodovanja u javnosti. Najteže je bilo objasniti porodici i deci da se te mere uvode kako bi zaštitili stare i bolesne.
"Moji poznanici sa kojima sam pričao kažu da nisu podržavali zatvaranje zemlje već su više bili za uvođenje lakših restriktivnih mera, da se restorani i kafići zatvaraju u 20 časova, zabrane posete utakmicama i okupljanjima u većem broju. Mislim da niko nije znao koja bi odluka bila najbolja, ali da su donete odluke sačuvale najveći deo radnih mesta i ekonomiju države", kaže Marko Lončar.
Marko je aj-ti stručnjak i kaže da je svakom zaposlenom koji može da radi od kuće bilo preporučeno da izabere rad od kuće ili odlazak u firmu ili da izabere kombinovani rad.
Komentari (0)