Zaboravljena migrantska kriza na granici Litvanije i Belorusije: Donesen kontroverzni zakon koji je uznemirio aktiviste

Novi litvanski zakon će omogućiti dobrovoljcima da koriste silu i pomažu u hapšenjima na granici, što je izazvalo strah među aktivistima.

Aktivisti su upozorili da bi novi zakon, koji je usvojen u utorak mogao dozvoliti "nasilnim ekstremno desničarskim grupama" da kontrolišu granicu Litvanije i Belorusije.

Zakon o granici i zaštiti koji će stupiti na snagu u maju omogućiće volonterima da rade uz Državnu graničnu službu, dozvoljavajući im da koriste silu i pomažu u privođenju ljudi u određenim okolnostima.

Portparol nevladine organizacije Sienos grupe (Grupe za granice) rekao je za Euronews da postoji bojazan da će to dozvoliti "krajnje desničarskim ekstremistima" da koriste nasilje i krše ljudska prava nad migrantima na granici sa Belorusijom.

"Zašto bi neko hteo da hvata strance na granici? Ako granična policija nema dovoljno osoblja, trebalo bi da angažuje više. Umesto toga, oni traže ljude koji su dovoljno motivisani da dođu i rade besplatno", rekli su.

Volonteri će dobijati dražvna sredstva, kao i "sertifikate, identifikacione značke i prsluke", navodi se u zakonu koji je izradilo Minsitarstvo unutrašnjih poslova.

Tanjug AP/Maxim Guchek/BelTA via AP

Od 2021. godine, litvanske vlasti pokušavaju da spreče ljude bez dokumenata da uđu u zemlju u takozvanoj evropskoj zaboravljenoj migrantskoj krizi.

Desetine hiljada migranata proterano je u ilegalnoj praksi poznatoj kao odbacivanje, a Sienos grupa tvrdi da je granična oblast - inače vlažna, močvarna šuma narušena negostoljubivim vremenom - prepuna tela.
Poznato je da je najmanje troje migranata ostalo bez nogu zbog promrzlina dok su pokušavali da pređu iz Belorusije u Litvaniju.

U saopštenju koje je primio Euronews, Ministarstvo unutrašnjih poslova Litvanije saopštilo je da je "predložilo ova pravna poboljšanja kako bi se odbranila nacionalna bezbednost" i smanjili "faktori privlačenja" koji navodno dovode migrante na granicu.

 
"Ministarstvo ove mere smatra odbrambenim i trenutno ne vidi alternativu", dodaje se.

Prema zakonu koji je usvojen u utorak, volonteri će imati zakonsko pravo da koriste psihičku ili fizičku prinudu, zaustavljaju vozila, obavljaju lične preglede i inspekcije, ulaze u stambene i nestambene prostorije i pomažu u hapšenju osumnjičenih.

U saopštenju se precizira da moraju poštovati zakon i "ljudsko dostojanstvo", ali i pružiti pomoć "za strance kojima nije dozvoljen ulazak" u Litvaniju.

Zabrinutost koje su izrazile humanitarne grupe je neosnovana, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.

"Pristalice Instituta SBGS, odnosno Državne granične službe imaju za cilj da u svakom trenutku, kao i u slučaju priliva migranata, pruže pomoć službenicima, a ne da nanose štetu", navodi se u saopštenju i dodaje:

"Pristalice SBGS će moći da postanu samo osobe sa besprekornom reputacijom"

profimedia

Iako zakon treba da potpiše litvanski predsednik, portparol Sienos grupe tvrdi da on može omogućiti ekstremistima iz cele Evrope da volontiraju, dodajući da Ministarstvo unutrašnjih poslova nije isključilo ovu mogućnost.

Krajnje desničarska politika je porasla širom Evrope poslednjih godina, sa sve većiim brojem često naoružanih grupa koje patroliraju pograničnim regionima. Optuženi su za pogoršanje nasilja i tenzija, ciljajući na migrante, nevladine organizacije i novinare.
 
U nacrtu zakona se navodi da građani EU moraju biti stalni stanovnici Litvanije, sa registrovanom adresom unutar zemlje, pre nego što će moći da volontiraju.

Osuđenim kriminalcima ili onima koji su otpušteni iz vojne službe ili kao državni slubženici, advokati ili sudski izvršitelji, zabranjeno je prijavljivanje.

"Pristalice ne bi imale pravo da koriste vatreno oružje ili eksploziv čija bi upotreba mogla da izazove najteže posledice po život ili zdravlje ljudi", rečeno je za Euronews iz Minsitarstva unutrašnjih poslova.

Vlasti u Litvaniji i Birselu krive Belorusiju za krizu, tvrdeći da Minsk šalje migrante na granicu u znak odmazde za sankcije koje je blok uveo 2020. godine.

Litvanija je 2021. proglasila vanredno stanje na svojoj istočnoj granici i stvorila zonu od pet kiloemtara koja je isključila posmatrače.

Pravo na traženje azila je takođe privremeno suspendovano, što je vlastima omogućilo da se odbace i proteraju oko 20 hiljada ljudi bez procene da li im je potreba međunarodna zaštita.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Litvanije tvrdi da je to bilo neophodno kako bi se očuvala nacionalna bezbednost, iako je po međunarodnom pravu ocenjeno kao nehumano i nezakonito.

AP/Mindaugas Kulbis

Govoreći za Euronews, portparol Sienos grupe je nazvao licemernim to što vlasti nameravaju da puštaju potencijalne ekstremiste u pograničnu zonu, dok isključuju "branioce ljudskih prava".

Zakon takođe legalizuje praksu odbijanja, a Amnesty International je prošle nedelje rekao da bi to predstavljalo "zeleno svetlo" za mučenje.

Litvanski graničari su inače optuženi da su nasilno gurali migrante nazad u Belorusiju i uskraćivali im pomoć u opasnim uslovima. Zvaničnici ovo negiraju.

Odbijanje je nezakonito prema Ženevskoj konvenciji i Povelji evropske unije o osnovnim pravima, na koje je obavezana i Litvanija.

"Od početka od neregularne migracione krize, cilj je bio da se uspostavi ravnoteža između nacionalne bezbedosti i ljudskih prava", saopštilo je Ministarstvo.

Tvrde da su predložili nove zakone paralelno sa zakonom od utorka, koji će omogućiti migrantima da podnose zahteve za azil na "graničnim kontrolnim punktovima i tranzitnim zonama".

Međutim, aktivisti u to sumnjaju.

"Ovaj zakon neće zaustaviti migracije. Ljudi će samo morati da provode više vremena u šumi ili teže prolaze. Sve što predviđam jeste da će na granici biti više povređenih i mrtvih", rekao je portparol Sienos grupe.