Rat dronovima između Moskve i Kijeva: Koja je svrha lansiranja bespilotnih letelica ako većina bude oborena

U poznadini svoje oštre kontraofanzive, Ukrajina često lansira i bespilotne letelice duboko unutar ruske teritorije, ciljajući posebno Moskvu. Ipak, osim nekih izuzetaka, većini napada nedostaje jasan vojni cilj, a gotovo uvek ovakvi napadi nemaju nikakve posledice u vidu žrtava ili neke materijalne štete. Razlog za to je taj što ih ruska protivvazdušna odbrana vrlo lako presretne.

Ključni element za ovakvu ukrajinsku strategiju jeste psihološki rat, kaže za Euronews stručnjak za dronove sa Univerziteta u Portsmutu Piter Li i dodaje da Ukrajina zapravo sve vreme pokušava da ošteti veoma simbolične ruske ciljeve.

"Ukrajina je po veličini mnogo manja od Rusije. Kada se borite protiv neprijatelja koji je na određeni način veći od vas, dronovi mogu da budu jedno od sredstava u borbi. Tako nešto je zapravo poznato da ima određeni psihološki efekat na protivnika", navodi on.

Jedan navodni napad dronom koji je spektakularno pogodio Kremlj u maju, uticao je na to da je ruska strana optužila Ukrajnu za neuspeli atentat na ruskog predsednika Vladimira Putina. Međutim, neki analitičari su incident nazvali unutrašnjim poslom koji je osmišljen da dovede rusko stanovništvo u stalni strah

"U Ukrajini ovakvi napadi podižu moral armiji i stanovništvu koje užasno pati. To je mali pokazatelj ofanzivne moći, da su u stanju da uzvrate", objašnjava Li, dodajući da isto važi i za Rusiju.

Postdoktorski istraživač na Odeljenju za ratne studije Kraljevskog koledža Marina Miron takođe se slaže sa tim da je psihološki efekat ključan u slučaju upotrebe dronova u ratu. Objašnjava da Ukrajinci na ovaj način žele da pokažu slabost ruske protivvazudšne odbrane i da režim nije u stanju da zaštiti svoje građane u samom srcu Rusije.

"Postoji taj psihološki efekat u vođenju rata i on je jako važan za sve", rekla je.

Ona takođe ukazuje na napad na zgradu u Moskvi koja je inače među Rusima poznata kao "ekonomski simbol". To se dogodilo u trenutku dok se Putin sastajao sa afričkim liderima u Sankt Peterburgu.

S druge strane, Li kaže da je oko teme drona otvoreno pitanje i još jedno pitanje - odakle se oni lansiraju?

"Postoje 'tehnička ograničenja' manjih dronova, koji mogu da imaju domet od samo 65 kilometara. To znači da ili u Rusiji ima Rusa koji se saosećaju sa Ukrajinom, ili Kijev šalje timove u Rusiju. U svakom slučaju Kremlj ovome neće davati publicitet", dodaje Li.

"Oko za oko"

Od invazije koja je počela u februaru 2022. godine Rusija je više puta optuživana za "terorističko bombardovanje" ukrajinskih ciljeva u pokušaju da slomi njihovu volju.

Iako kaže da može da razume emocionalnu želju da odgovori na napade, Miron navodi da se boji da bi ovakvi napadi Kijeva mogli da naškode njegovoj reputaciji ukoliko bi neki od ruskih civila bio ubijen.

"Vidim zbog čega Ukrajinci žele da Rusija oseti kakav je osećaj probuditi se ujutru sa PVO sirenama, krijući se u podrumima, čekajući i nadajući se da vas raketa neće ubiti. Međutim, i pored toga, oni rizikuju da izgube reputaciju žrtve", objašnjava ona.

Kako objašnjava, Kijev je koristio bespilotne letelice kako bi "uterao strah u kosti Rusima". Putin je dugo osuđivao Kijev da se ponaša zlonamerno, nauzivajući udare dronova "jasnim znakom terorističke aktivnosti".

"Ovi napadi su veoma korisni za Rusiju kako bi ona opravdala ono što radi Ukrajini", objašnjava Miron dodajući da bi u tom slučaju i stanovništvo takođe moglo da pojača podršku Kremlju - "To je zapravo kontraproduktivno".

"Dronovi nisu ratno oružje"

Miron kaže da je drugi cilj kijevskih udara dronovima, degradiranje vojnih sposobnosti Rusije.

"Ukrajina nema iste vazdušne snage kao Rusija. Ono što pokušavaju da postignu ratom dronova jeste neka vrsta pariteta", kaže ona dodajući da su dronovi daleko isplativiji od projektila.

Euronews piše da su u avgustu četiri vojna aviona uništena u "jednom od najvećih" ukrajinskih udara bespilotnih letelica na Rusiju od početka borbi. Takođe, prošle godine u vazdušnom napadu, Ukrajina je uništila 10 ratnih aviona na Krimu. Uprkos medijskoj buri koju prave, Miron upozorava da ne treba da se precenjuje vojna efikasnost kijevskih udara.

"Ne znamo koliko ih je propalo. Slušamo samo o uspesima. Iz čiste vojne perspektive, oni neće napraviti veliku razliku. To znači da Ukrajina dobija plus poene, pokazujući da vredi ulagati u njih. Oni pokazuju da su vredni ulaganja za Zapad", kaže ona.

Euronews piše da nije poznato koliko je ukrajinskih dronova pogodilo Rusiju, a informacije pažljivo čuvaju obe strane. BBC navodi da je ove godine bilo više od 190 sumnjivih napada u Rusiji, ali i na anketiranom poluostrvu Krim.

Postoje i drugi stavovi po pitanju ukrajnskih dronova upućenih Rusiji. Neki sugerišu da je rat dronovima zapravo osmišljen da odvrati pažnju od navodno posrnule kontraofanzive Ukrajine.

Ipak, Li se ne slaže s tim. On smatra da dronovi imaju za cilj da iscrpe protivnika. 

"Niko sa zdravim razumom ne bio očekivao brz rezultat. Rat nije holivudski film. On je ružan, težak, skup i brutalan. Čak i da kontraofanziva dobro napreduje, lansiranje dronova će se i dalje dešavati", kaže on.

Rusija je imala mnogo meseci da se pripremi za kontranapad Ukrajine, kopajući rovove i postavljajući velika minska polja. Prevazilaženje ovoga neizbežno košta Kijev i vremena i života.

Li sugeriše da svako slanje bespilotnih letelica od strane Ukrajine ima za cilj da utiče na Moskvu i na to da li će postaviti odbranu Moskve ili vojnike na terenu.

"Sve što može da smanji ili poremeti resrurse koji idu na liniju fronta, bilo da su to oružje ili ljudi, vredno je toga", dodaje.

Iznurujuća gerilska kampanja islamskih pobunjenika protiv SSSR-a u Avganistanu tokom osamdesetih godina prošlog veka postavila je ogroman finansijski pritisak na Moskvu, na kraju primoravši njene snage da se povuku i pomognu da dođe do kraja Sovjetskog Saveza.

"Evropske zemlje i SAD ne žele da ovaj sukob baš sada eskalira. Ako Kijev nastavi da napada ruske mete sve agresivnije, to bi moglo da utiče na podršku Zapada Kijevu. Sve su to fine linije i fine presude", zaključio je Li.