Šta piše u izveštaju Privremenog nadzornog tela za praćenje medija

U periodu do raspisivanja izbora 15. februara nije bilo balansa u zastupljenosti predstavnika vlasti i opozicije u medijima, ali je posle raspisivanja izbora taj odnos počeo da se uravnotežuje, pa su se javni servisi potrudili da daju jednako vreme svim političkim akterima, zaključak je Privremenog nadzornog tela (PNT) za praćenje medija.

Predsedavajući tog tela Rade Veljanovski je na konferenciji za medije rekao da je do raspisivanja izbora u javnim servisima i medijima sa nacionalnim pokrivanjem bilo mnogo više vlasti, dok je na kablovskim televizijama, kao što su N1 i Nova S, uglavnom dominirala opozicija.

"Posle raspisivanja izbora situacija se poboljšavala jer su počela da važe striktna pravila za predstavljanje stranaka i kandidata na javnim servisima i na komercijalnim televizijama", rekao je Veljanovski na konferenciji na kojoj je predstavljen preliminarni Izveštaj o ponašanju pružalaca medijskih usluga u periodu izborne kampanje.

Kako je rekao, dve nedelje pred izbore u medijima su bile zastupljene sve stranke, koalicije i kandidati na predsedničkim, parlamentarnim i gradskim izborima, ali je, prema njegovoj oceni, izostala debata i razmena mišljenja.

Dodao je da analiza REM-a pokazuje da je tokom kampanje zastupljenost nosilaca vlasti u medijima bila između 26 i 46 odsto.

Tanjug/Rade Prelić

"To pokazuje da je, bez obzira što je u tom periodu bilo potrebe da se javni funkcioneri izjašnjavaju o važnim stvarima kao što su ukrajinska kriza, snabdevanje gorivom i hranom, ipak, bilo dosta funkcionerske kampanje što će detaljnije biti analizirano u završnom izveštaju", rekao je Veljanovski.

Šta će sugerisati Nadzorno telo?

Veljanovski je najavio i da će, po završetku izbornog procesa, Nadzorno telo objaviti završni izveštaj i dati sugestije i napomene o promeni zakonske regulative i ponašanju medija za naredne izbore.

Veljanovski je kazao da će to telo sugerisati da se izmeni odredba Zakona o elektronskim medijima odredba po kojoj se zabranjuje funkcionerska kampanja 10 dana pred izbore.

"Prvo, radi se o osam dana zbog izborne tišine, a ni formulacija tog zakona nije najsrećnija. Sugerisaćemo da se ta odredba promeni i da bude jasnija i preciznija da obuhvati duži vremenski period", rekao je Veljanovski.

Ocenio je da mediji treba da budu mnogo otvoreniji za političke aktere i u periodu između izbora.

"Svako ko ima određenu ideju, aktivnost, kritičko mišljenje, politički akteri, predstavnici civilnog društva i građani treba da budu više prisutni u medijima, to pomaže da imamo zdraviji politički život i zdraviju javnu sferu", kazao je Veljanovski.

Miljković: Analitičari i novinari minimalno zastupljeni

Analitičar Nadzornog tela Srđan Miljković rekao je da analiza pokazuje da je od raspisivanja izbora do 20. marta program javnih medijskih servisa u najvećoj meri bio baziran na učesnicima izbora, dok su analitičari i novinari bili zastupljeni u minimalnoj meri.

Dodao je da su javni servisi o učesnicima izbornog procesa izveštavali u neutralnom tonu, a da je ukrajinska kriza kao tema počela je da gubi primat u programima javnih medijskih servisa.

Kako je rekao, na komercijalnim televizijama se slično izveštavalo, ali je evidentirano značajnije pojavljivanje analitičara i novinara.

Tanjug/Rade Prelić

Miljković je kazao da je na programima kablovskih televizija primetan negativan ton u izveštavavanju, a da je kritika vlasti bila dominatna tema.

Prema njegovim rečima, predsednički nivo kampanje je bio manje zastupljen na javnim servisima, dok je na komercijalnim i kablovskim televizijama više zastupljen.

"Po količini programa i vremena svi učesnici izbora su dobili svoje mesto na programim svih pružalaca medijskih usluga", zaključio je Miljković.