Izložbe i performansi rame uz rame sa sportskim događajima: Sve o Kulturnoj Olimpijadi koja prati Olimpijske igre

Olimpijske i Paraolimpijske igre ne tiču se samo sporta. Na inicijativu barona Pjera de Kubertena svake Igre su već duže od jednog veka praćene i kulturnim dešavanjima, a tako će biti i na ovogodišnjim. 

Do kraja leta muzičari, plesači, glumci, fotografi i vizuelni umetnici zauzeće brojne kulturne ustanove u Parizu, kao što su dvorana "La Vile", Opera "Garnije", Versajski zamak, ali i parkove i sportske centre. 

Planira se na stotine kulturnih događaja u celoj Francuskoj, ali i u njenim prekomorskim teritorijama. 

Kako je nastala Kulturna Olimpijada

Kada je Pjer de Kuberten maštao o tome da oživi davno zaboravljene antičke Olimpijske igre, planirao je da to bude u "duhu Olimpizma", odnosno onako kako su to radili stari Grci, kod kojih su sportisti bili podjednako zastupljeni tokom Igara, koliko i filozofi, pesnici, vajari i političari.

"Olimpizam nije sistem, to je stanje uma. Može da prožima širok spektar načina izražavanja i nijedna rasa ili era ne može tvrditi da ima monopol nad tim", rekao je Kuberten jednom.

AP/AP Photo

On je 1894. osnovao Međunarodni olimpijski komitet što je utrlo put prvim modernim Igrama u Atini održanim 1896. Međutim, tek je 1912. uspeo da ostvari svoj san o spajanju umetnosti i sporta. 

Od tada se paralelno sa Olimpijskim igrama održava i Kulturna Olimpijada, piše Euronews.

Od 1912. do 1948. godine Kulturna Olimpijada podrazumevala je takmičenja u arhitekturi, književnosti, muzici, slikarstvu i vajanju i dodeljivane su medalje za radove inspirisane temom sporta.

Danas imaju sasvim drugačiji oblik. Umesto kompetitivne umetnosti, na domaćinu je da priredi kulturne događaje koji se odvijaju paralelno sa Olimpijskim igrama.

Zahvaljujući tome, do sada su mnogi gradovi dobili priliku da zasijaju i predstave svoje umetničke talente, lansiraju ambiciozne javne projekte i istaknu lokalne umetnike.

Ključni trenuci u istoriji Kulturne Olimpijade

profimedia

• 1894 - Baron Pjer de Kuberten osnovao Olimpijski komitet.
• 1912 - Umetnička takmičenja prvi put održana tokom Olimpijskih igara u Stokholmu (Švedska). Medalje su dodeljene u pet kategorija - arhitektura, književnost, muzika, slikarstvo i vajarstvo za radove inspirisane sportskim temama.
• 1913 - Kuberten osmišljava logo Olimpijskih prstenova. Nacrtao je i obojio prstenove rukom. 
• 1936 - Berlinske igre završene su velikim kulturnim festivalom, koji je služio kao propaganda za Nacističku Nemačku. Događaj je osmišljen tako da demonstrira njihovu kulturološku superiornost, a po prvi put je u novo doba upaljena i Olimpijska baklja. Nakon tog događaja, svetu je predstavljen i umetnički film "Olympia" koji je detaljno dokumentovao Berlinske igre.
• 1950 - Međunarodni olimpijski komitet odlučio je da od 1952. nadalje umetnost na Olimpijskim igrama bude prisutna kroz izložbe i festivale, umesto na izložbama.
• 1968 - Meksiko organizuje izuzetno ambiciozan celogodišnji festival međunarodne i meksičke savremene umetnosti, folklora i nasleđa.
• 1992 - Barselona je osmislila četvorogodišnju Kulturnu Olimpijadu, koja je trajala od 1988. nakon završetka Igara u Seulu, pa sve do završetka takmičenja u Barseloni 1992. Ideja je bila da se grad istakne na međunarodnoj sceni i izvan samih Igara, a format je zadržan i narednih nekoliko ciklusa.
• 2012 - Velika Britanija organizovala je najveći program Kulturne Olimpijade u moderno vreme  

Šta nam sprema Pariz?

Olimpijske igre u Parizu počinju 26. jula, ali i pre i posle tog datuma u celoj Francuskoj održavaju se brojni događaji, izložbe i projekti koji objedinjuju umetnost, kulturu i sport.

AP/Andres Kudacki, File

Muzej Luvr odlučio je da organizuje časove joge i grupno vežbanje u svojim čuvenim dvoranama, a program pod nazivom "Dotrči u Luvr" (Run in the Louvre) poziva učesnike da učestvuju u fizičkim aktivnostima neposredno pored legendarnih umetničkih dela.

Na privremenom stadionu na Trgu Konkord posetioci mogu da prisustvuju uzbudljivim skejtbord i brejkdens događajima. U međuvremenu, Mala palata povezuje sport i umetnost novom izložbom "Telo u pokretu" (Le corps en mouvement) predstavljajući pedeset radova, uključujući slike, skulpture, antikvitete i crteže koji se bave sportom i pokretom.

Izvan prestonice, Bazilika San Deni prikazuje izložbu "La Treve", na kojoj su izloženi portreti, fotografije fresaka i kostima, delimično inspirisani drevnim Olimpijskim igrama.

U Marseju Muzej Provanse organizuje izložbu "Surfovanje na talasu", koja ilustruje uticaj surfovanja i vodenih sportova na savremeno stvaralaštvo i vizuelne umetnosti.