Komemoracija reditelju Zdravku Šotri u Jugoslovenskoj kinoteci: "Šole je stvarao vrednosti, a takvih ljudi više nema"
Komentari
17/11/2025
-16:30
Komemoracija povodom smrti istaknutog filmskog i televizijskog reditelja Zdravka Šotre (1933 - 2025), koji je preminuo 8. oktobra, održana je danas u Jugoslovenskoj kinoteci u prisustvu članova porodice, prijatelja, kolega i poštovalaca.
Nakon minuta ćutanja i prikazanih inserata iz njegovih brojnih ostvarenja, prisutnima su se obratile njegove kolege i saradnici.
Rediteljka Ana Marija Rosi istakla je da je Šotra bio "najstariji član Udruženja filmskih umetnika Srbije" i podsetila na njihovo druženje i razgovore povodom intervjua za časopis "Kinoteka".
"Rekla sam mu da ću ga prošetati kroz celu njegovu karijeru, rekao je 'može'. Rekla sam da postoji mogućnost da kao rediteljka postavim pitanje koje mu se možda neće dopasti, opet je rekao 'može'...", navela je Rosi.
Dodala je da je Šotra bio "profesionalno posvećen, istrajan, uvek spreman da sasluša, odgovori, predloži i podrži svaku akciju", naglasivši da je jugoslovenskoj i srpskoj kinematografiji ostavio izuzetno bogat opus "vezan čuvenom Šotrinom brzinom u radu".
Tanjug/Ana Paunković
Glumac Ljubomir Bulajić govorio je o početku svoje karijere, kada ga je Šotra angažovao po izlasku sa akademije.
"Svi znamo način na koji je Šotra radio, brzo, uz komentar: 'Da si umeo bolje, ti bi to uradio'. To je bio svojevrsni 'dril' za mladog glumca", rekao je Bulajić.
Povezane vesti
Bulajić je dodao da mu je bila "izuzetna čast da poznaje Šotru i podsetio da "od početka njihovog poznanstva nije prošao ni jedan projekat da ga se nije setio".
"Moj odnos sa Šotrom bio je turbulentan, voleli smo se, a znali smo i da se posvađamo u žaru borbe, posla i drugarstva. Imao je dug i sadržajan život. Utehu treba tražiti u tome da je taj život živeo živopisno i jako, a sada kroz naša sećanja i dela", rekao je Bulajić.
Glumica Svetlana Bojković podsetila je na Šotrinu knjigu "Mojih 500 glumaca", nazivajući je "najvećom glumačkom antologijom".
"Ovakvu ljudsku i istorijsku priču mogao je da napiše samo Zdravko Šotra. Njegov opus je nepregledan, obuhvata različite žanrove i generacije glumaca, onih kojih više nema, ali i mlađih koji su ga gledali kao oca", rekla je Bojković.
Reditelj Goran Marković naglasio je da je Šotra "retko bio stvaralac koji liči na svoje delo – duhovno i fizički".
Tanjug/Sava Radovanović
"Bio je elegantan, gospodin, oštrouman i oštar čovek. Uvek je pričao zanimljive anegdote, a u sebi je nosio skrivenu vatru, stvaralački temperament", rekao je Marković.
Prema njegovim rečima, "Šole je stvarao vrednosti, a takvih ljudi više nema".
Povezane vesti
"Ovo nije oproštaj od Šotre, ostavio nam je toliko lepog da ćemo gotovo zanemariti što ga nema fizički. On je sećanje na jedno lepo i neponovljivo doba. Slava mu", poručio je Marković.
Na komemoraciji je najavljeno da će Jugoslovenska kinoteka od 27. novembra prikazati izbor filmova i televizijskih ostvarenja Zdravka Šotre.
Šotra je rođen 14. februara 1933. godine u hercegovačkom selu Kozice kod Stoca. Diplomirao je režiju 1954. godine na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu.
Povezane vesti
Profesionalnu karijeru započeo je na Televiziji Beograd, gde je radio od njenog osnivanja 1958. do 2001. godine, potpisavši kultni šou-program "Obraz uz obraz", jedan od najgledanijih formata u tadašnjoj Jugoslaviji.
Tokom dugogodišnjeg stvaralaštva režirao je niz filmskih i televizijskih ostvarenja, među kojima "Igmanski marš" (1983), "Braća po materi" (1988), "Boj na Kosovu" (1989), "Lajanje na zvezde" (1998) i "Pljačka trećeg rajha" (2004).
Posebno mesto zauzima ekranizacija Sremčevog romana "Zona Zamfirova" (2002), jedan od najgledanijih domaćih filmova novijeg doba.
Šotra je ispraćen na kremaciju 11. oktobra na Novom groblju u Beogradu, uz prisustvo porodice, dugogodišnjih kolega i brojnih poštovalaca njegovog rada.
Komentari (0)