Ivana Mladenović: Rumunskim filmskim stvaraocima Makavejev i Žilnik su inspiracija
Komentari
24/11/2025
-15:51
"Sorella di Clausura", hvaljeni film srpske rediteljke Ivane Mladenović biće prikazan u okviru takmičarskog programa Festivala autorskog filma 25. i 26. novembra.
Koprodukcija Srbije, Rumunije, Italije i Španije, koja je osvojila brojne nagrade na svetskim festivalima, od proleća će se prikazivati i u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi, a zvanični sinopsis glasi: "Stela, obrazovana ali nesposobna da zadrži posao, zaljubljuje se u poznatog balkanskog muzičara nakon što ga vidi na televiziji. Strast koja prerasta u opsesiju preuzima njen život i sada mora da ga upozna. Jedna od muzičarevih navodnih ljubavnica, Vera, glumica i muzičarka, obećava da će Steli pomoći da upozna svog idola i, što je još važnije, da je izvuče iz siromašnog života na selu. Njihova dva sveta sudaraju se kada Vera odvede Stelu u Bukurešt, gde vodi firmu koja prodaje seksualne proizvode".
TANJUG/ JADRANKA ILIĆ
Rediteljka je u susret prikazivanju na Festivalu autorskog filma ispričala da je film "posvećen na neki način Dušanu Makavejevu, pogotovo stilski".
"Priča o seksualnosti na sličan način, iako je to kod Makavejeva bila mogućnost oslobođenja. Ovde nažalost nije tako, više se radi o nemogućnosti da se čovek oslobodi", navela je Mladenović na konferenciji za štampu, ispričavši da su u Rumuniji, gde ona živi i stvara, mnoge njene kolege inspirisane Makavejevom i Žilnikom.
Koscenarista Momir Milošević je ocenio da je film "tužan na mnogo nivoa i opisuje tragediju koju svi delimo, nebitno sa ove ili one strane Dunava".
Na FAF stižu "Fantasy" i "Oho film"
Igrani film "Fantasy“ prikazan je u okviru programa "Hrabri Balkan" na FAF-u u nedelju, a slovenačka rediteljka i scenaristkinja Katarina Bogdanović Kukla je istakla da je želela da se bavi pitanjem "kako je biti žena danas".
Radnja prati tri drugarice iz Slovenije, koje odbijaju konzervativne norme, i život im se menja kada upoznaju transrodnu ženu Fentazi, a Kukla je istakla da se film bavi "fluidnim identitetom, kako rodnim tako i seksualnim".
TANJUG/ JADRANKA ILIĆ
Povezane vesti
Direktor fotografije Lazar Bogdanović je naveo da je ideja bila da vizualno "hipersttilizuju priču, ali da zadrže realni i sirovi momenat".
Povodom dokumentarca “Oho film”, prikazanog na FAF-u u nedelju, reditelj Damjan Kozole je rekao da govori o jugoslovenskoj avangardnoj umetničkoj grupi, koja je delovala od 1965. do 1971. godine, i "kojoj je put u svet išao preko Beograda".
Iz FAF-a su podsetili da se OHO smatra jednim od najzanimljivijih, najsloženijih i najvažnijih primera posleratne avangardne umetnosti u srednjoj i istočnoj Evropi, i jedini su odatle koji su izlagali u njujorškom MoMA muzeju, a raspuštenisu 1971. godine.
TANJUG/ JADRANKA ILIĆ
"Imamo svest da je Oho bio prelomna tačka slovenačke umetnosti. Uneli su u rigidno shvatanje umetnosti igru i otvorenu scenu. Odjedanput je svet umetnosti postao šriok bez ograničenja. Na neki način smo svi mi deca Oho ideja", istakao je Kozole.
U filmu učestvuju Marko Pogačnik, Iztok Geister, Naško Križnar, Milenko Matanović, Matjaž Hanžek, David Nez, Marika Pogačnik, Biljana Tomić i drugi, a Kotzole je ocenio da su umetnici "uhvatili duh vremena, i zaista otvarali različita pitanja od ekologije do performansa.
"Bilo ih je puno i svako je imao svoju autentičnu poetiku i izraz. Nisu bili eksplicinto politični.Bili su toliko ćudbni da vlast nije znala kako da im pristupi, da li su bili subverzivni ili ne Nisu bili eksplicitni u subverzivnosti", naglasio je Kozole.
Komentari (0)