Dragnić o izboru v.d. direktora filharmonije: Diploma FMU vas ne kvalifikuje za mesto koje orkestru treba

Većina kolektiva Beogradske filharmonije javno se usprotivila imenovanju poznatog dirigenta Bojana Suđića za vršioca dužnosti direktora institucije. Ključni razlog je insistiranje na transparentnom konkursu umesto produžavanja v.d. statusa. Gost Euronews Srbija, violinistkinja i članica umetničkog veća i orkestarskog borda Beogradske filharmonije Jelena Dragnić, istakla je da filharmonija već više od četiri godine funkcioniše pod v.d. statusom, da konkurs predstavlja jedinu legitimnu proceduru, te da je institucija spremna da prihvati rukovodioca koji razume njene potrebe i međunarodni ugled.

Jelena Dragnić odbija tvrdnju Bojana Suđića da je orkestar poslao poruku superiornosti.

"Ne, ni najmanje. Ne smatram da smo takvu poruku poslali. Ne slažem se sa takvom izjavom. Naravno, mi smo samo izneli u javnost šta je nama potrebno. Ovde je zanimljivo i veoma sporno da nakon četiri godine, i više od četiri godine v.d. statusa Beogradske filharmonije, mi prelazimo u novi v.d. status. Ako pričamo o zakonima, zakon propisuje godinu dana bivstvovanja na mestu vršioca dužnosti jedne javne institucije. Te se mi pitamo šta se za nas planira, vidi i zamišlja u budućnosti od onih koji treba da brinu o nama, koji su naši osnivači i naša matična kuća, a to je Ministarstvo kulture Republike Srbije", kaže Dragnić.

Euronews

Ona ističe da se filharmonija takvom statusu i ranije protivila.

"Bunili smo se, nažalost, u prošlom sazivu u Ministarstvu kulture, na čelu sa gospođom (Majom) Gojković, nismo apsolutno imali nikakav odaziv. Moram reći, svaki zdravorazuman čovek smatra da je dijalog neophodan između institucija, pogotovo između krovne institucije i institucije koja posluje unutar tog krova i posluje veoma uspešno. Ne znam koliko puta, ne mogu ni nabrojati, smo tada tražili dijalog, upozoravali unutar svoje kuće, tadašnji upravni odbor na sve probleme sa kojima se kuća sve više i više suočava. Odgovora tada iz Ministarstva kulture nije bilo", kaže ona i dodaje:

"No u ovom sada sazivu sa gospodinom Selakovićem i njegovim saradnicima, u jednom trenutku kada je Beogradska filharmonija stupila u štrajk, pribegla krajnjoj meri, mi smo bili pozvani na razgovore i, u okviru izvesnih radnih grupa koje su formirane, smo išli na razgovore i dogovore. Moram da kažem da smo posle prvog, drugog razgovora stekli utisak da s obe strane tu postoji jedan vrlo otvoren dijalog. Onaj ko treba da zna šta su naši problemi itekako zna ali on sada i tada zapravo i ako nije znao zna i su na potencijali gde smo mi jaki i gde je ono nas kvalifikuje na međunarodnu scenu, šta nam daje to pravo da mi o sebi kažemo da smo ovde najbolji".

Potreba za konkursom i menadžerskom funkcijom na mestu direktora, ne dirigentskom

Dragnić ističe da je filharmonija najbolja u regionalnom smislu.

"Ja bih volela da je ova sredina mnogo konkurentnija, da je tržište mnogo veće, da ovde svaki grad ima svoj orkestar, pa da mi tu možemo u konkurenciji 50 orkestara da kažemo mi smo najbolji, kao što to mogu naše kolege u Nemačkoj. No kako je tako je da mi smo najbolji, možemo se pohvaliti tim i u regionalnom smislu, za to imamo međunarodna priznanja i međunarodnu kritiku", kaže ona i dodaje:

"Ono što je sporno je da to ljudi koji treba ovde da prepoznaju, adresiram na Ministarstvo kulture, Vladu Republike Srbije očigledno ne vide. Iz razloga što se jedna, uravnilovka sprovodi, orkestri i uopšte institucije kulture nekako gleda se da se to sve ujednači, izjednači jednom retorikom, platama, uopšte prisustvom u javnosti, da to sve bude nekako kao jednako, što mi ne razumemo zašto. Lepo je imati jedan fudbalski klub u Ivanjici, lepo je imati jedan Palilulac, ali imamo jednu Crvenu zvezdu i jedan Partizan ili tako, neke prvoligaše koji ne mogu nikako da se izjednačavaju sa klubovima ovog tipa. Mislim, pokušavam da možda malo široj javnosti približim".

Euronews

Ona ističe da je filharmoniji potrebna menadžerska, a ne dirigentska pozicija.

"Beogradska filharmonija u prošlom sazivu upravnog odbora, s obzirom da smo shvatili poprilično davno da sa diplomom Fakulteta muzičke umetnosti ona vas ne kvalifikuje zapravo za mesto koje orkestru treba. A to je jedna menadžerska, jaka, preduzetnička funkcija koja će da se bavi, da štiti orkestar od spoljnih faktora koji urušavaju, da se bori za poziciju orkestra, da se bori za finansije, za sponzorstva, za donacije i da se bavi međunarodnim ugledom Beogradske filharmonije", kaže ona i dodaje:

"To je ono što je jedan ne osmočasovni radni dan, nego je to jedno ozbiljno bavljenje 24 sata. Ako se setimo pokojnog Ivana Tasovca, taj čovek je neumorno radio, nažalost preminuo je, prerano i tragično, ali je neumorno radio, bavio se našim problemima i pitanjima i danju, moram reći i noću".

"Orkestar bi isto reagovao na bilo kog kandidata bez konkursa"

Nakon prerane i tragične smrti Ivana Tasovca, direktora Beogradske filharmonije i bivšeg ministra kulture, v.d. direktora je postao Darko Krstić, dotadašnji sekretar, koji je po obrazovanju mašinski inženjer. Dragnić ističe da je Krstić preuzeo funkciju jer je bio kadrovski na funkciji odmah posle direktora.

"Gospodin Krstić jeste mašinski inženjer, ali da se prisetimo, kada je gospodin Tasovac preminuo, u tom trenutku je gospodin Krstić vršio funkciju sekretara ustanove, koja je prva funkcija ispod direktora. Te je bilo normalno i prirodno da na neko vreme, u trenutku neočekivane tragedije, on preuzme tu funkciju. Te smo mi to pozdravili i računali s tim da će kroz godinu dana naš upravni odbor da raspiše konkurs. Da smo mi preterano srećni sa time što vi pričate, zašto nas optužuju da mi nemamo ništa protiv da naš rukovodilac bude mašinski inženjer - to nije tačno. Mi se onda ne bismo bunili, mi bismo ćutali i verovatno ne bismo imali probleme. Dakle, to ništa ne stoji", rekla je Dragnić.

Tanjug/Beogradska filharmonija/Marko Đoković

Dragnić dodaje da bi prihvatili rukovodioca koji razume potrebe institucije.

"To što vi ne znate da neki kandidat postoji, ne znači da on ne postoji. Zašto ne dati šansu ljudima, ja sam vam rekla da smo u prošlom sazivu sa upravnim odborom promenili naš pravilnik. Kod nas može da se sada prijavi osoba koja ima pet godina rada u kulturi, kao menadžer, kao preduzetnik, znači ne mora da ima muzičku akademiju. Nama se javljaju mladi ljudi - naši, državljani Republike Srbije, koji rade i žive u inostranstvu. Da li mi znamo, da li javnost zna da je na čelu Bečke opere Bogdan Rašić, koji je Beograđanin? Dakle, mi imamo kadar, ali dozvolite da taj kadar pokaže šta zna", kaže Dragnić.

Jelena Dragnić zaključuje da filharmonija želi rukovodioca koji može da ugasi požare i trasira put.

"Nama treba neko ko će u startu moći da ugasi neke naše požare, u startu da trasira jedan jasan put, jednu jasnu viziju koja je negde u skladu sa jednim međunarodnim duhom, a ne lokalnog karaktera", zaključila je Dragnić.