Lisinac: Filmovi nemaju pažnju publike kao nekad, bore se sa video igricama

Reditelj Zoran Lisinac rekao je danas da zahvaljujući kreativnosti njegov film "Gospodar oluje" izgleda kao film od 100 miliona dolara, da se kinematografija bori za publiku sa igricama, kao i da će veštačka inteligencija promeniti način snimanja.

Lisinac je rekao da su za film "Gospodar oluje", koji je radio sa korediteljem i koscenaristom Domagojem Mazuranom, skovali odrednicu "Kalamari SF", koji su Sjedinjenim Državama prihvatili kritičari, kao odgovor na kovanicu "špageti vestern".

"Prgavi smo, rapavi baš kao špageti vestern, a ima evropsku, mediteransku notu, koja je Evropljanima bliža kao neki art film, nego ispolirani holivudski, ali fleruje i sa jednim i drugim", naveo je Lisinac.

"Gospodar Oluje“ je nedavno imao svetsku premijeru u bioskopu Saban teatar na Beverli Hilsu, a očekuje ga beogradska 7. aprila u MTS dvorani i ulazak u srpske bioskope od 9. aprila.

Lisinac je pomenuo da glavnu ulogu igra danski glumac Marko Ilso, dobitnik danskog "Oskara", a tu su i Džejms Kozmo iz "Igre prestola" i Kerolajn Gudal koja je igrala u "Šindlerovoj listi" i "Kuki" reditelja Stivena Spilberga.

U "Gospodaru oluje" igraju i Sara Safi Busnina, Goran Bogdan, Sergej Trifunović, Ivana Dudić, Danicu Nedeljković i drugi.

Pomenuvši da je sticajem okolnosti u postprodukciji angažovan spoj Ukrajinaca i Rusa, Lisinac je dodao da je i zbog glumaca "film dosta evropski, ali su ga Amerikanci prihvatili kao nešto svoje".

Lisinac je rekao da je su filmovi poput "Gospodara oluje" ranije bili rezervisani za velike studije, sa astronomskim budžetima i glumačkim imenima sa značajnom marketinškom vrednošću.

Ovo je nezavisan film, koji je uspeo sa mnogo manje novaca uloženih da napravi nešto, da sada Amerikanci kažu: 'Pa ovo izgleda kao studijski film od 100 miliona dolara'", naveo je Lisinac.

Prema njegovim rečima, u nedostatku resursa treba biti kreativan i iskoristiti lokacije kao što su Dubrovnik ili Kalemegdan, a utrke brodova su snimane na moru, pod burom, tokom zabrane saobraćaja na Paškom mostu.

"Kroz publiciste moramo da branimo film da nemamo veštačku inteligenciju, jer stvarno nemamo. Postala je toliko ljudima pristupačna da možeš da napraviš bilo šta", rekao je Lisinac.

Iako još postoji jasna razlika šta veštačka inteligencija može uraditi na filmu, Lisinac je upozorio da su "kako stvari idu, procene da će se za tri do pet godina dosta promeniti način na kojim ljudi prave filmove".

Ocenivši da je teško stati na put razvoju tehnologije, Lisinac je dodao da treba napraviti pomirenje i balans, jer je bitno sačuvati ljudsko u svemu tome, iako korporacije gledaju profit i veštačka inteligencija im dolazi kao dragocena alatka.

Lisinac je ocenio da filmovi nemaju poziciju koju su imali nekad, jer se takmiče za pažnju ljudi sa telefonom i industrijom video igrica, koja je veća 17 puta od filmske industrije.

"Film nije pojeo pozorište, televizija nije ubila film, knjige su preživele. Sve to opstaje na neki način. Film mora da se izbori za svoje mesto na tržištu i za pažnju ljudi", ocenio je Lisinac.

Lisinac je rekao da je kod filmova naučne fantastike najvažnije impresija gledaoca u prvom susretu sa izmaštanim svetovima.

Prema njegovim rečima, svetovi poput onih u filmovima iz serijala "Dina" ili "Pobešnjeli Maks" privlače ljude jer ime se sviđaju boje, teksture, izgled likova i logika mehanizma političke, društvene i ekonomske situacije.

"Neki svetovi odbijaju. Prehladno, presurovo, preslatko, predigitalno. Neka vibracija sa publikom je bitna kod novih svetova", ocenio je Lisinac.

Prisetivši se svog korediteljskog i koscenarističkog rada na "Tomi" (2021), autobiografskom ostvarenju o pevaču narodne muzike Tomi Zdravkoviću, Lisinac je rekao da je producent "Željko Joksimović imao ideju o tom filmu".

"Negde je bio zicer. Kada kažeš film o Tomi, to već ima svoju publiku. S druge strane predstavlja problem, jer šta ako je film loš? Bila je odgovornost da funkcioniše na nivou filma", prisetio se Lisinac.

Njegov predlog je bio da se u pripremi scenarija ne oslanjaju na "zicere", na Tomu i njegove pesme, već da vide da li film može da funkcioniše na nivou strukture, da li prati dramske kanone i da li postoji emotivni tok.