Šta se događa iza blistave fasade Luvra? "Iznutra sve propada", upozorava vodič iz Pariza
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Najposećeniji muzej na svetu, pariska znamenitost i jedan od simbola francuskog kulturnog identiteta suočava se sa ozbiljnim problemima: od dotrajale infrastrukture i nedostatka zaposlenih do velikih gužvi i sve skupljih ulaznica. Da li bi Luvr, ukoliko se hitno ne pristupi obnovi, mogao da bude primoran da zatvori deo svojih prostorija ili čak obustavi prijem posetilaca?
Filolog i turistički vodič Boris Petrović, koji u Luvru radi već 14 godina, smatra da problem nije samo u nedostatku novca već i u načinu na koji se muzejom upravlja. Petrović, koji se uključio u program Euronews Srbija iz Pariza, ocenjuje da se previše pažnje posvećuje spoljašnjem izgledu muzeja, dok su pojedini delovi njegove unutrašnjosti u znatno lošijem stanju.
"Vi ako prolazite pored Luvra bilo koji dan, on izgleda kao da je juče napravljen. Dakle, bukvalno sve se blista. Fasade su potpuno u savršenom stanju. A sa druge strane, ako krenete da ulazite u neke galerije koje su manje posećene, ali koje svejedno čuvaju važne dragocenosti i artefakte, tu počinjete da vidite stvarne znakove propadanja“, rekao je Petrović.
Gužve, nedostatak zaposlenih i infrastruktura koja propada
Prema njegovim rečima, jedan od ključnih problema je i broj posetilaca koji muzej prima svakog dana. Petrović navodi da je Luvr nakon rekonstrukcije 1989. godine projektovan za oko 22.500 posetilaca dnevno, dok se, kako tvrdi, u pojedinim danima proda između 45.000 i 50.000 ulaznica.
Takav pritisak, ocenjuje, dodatno opterećuje prostor i otežava rad zaposlenih. On ukazuje i na to da se pojedine sale zatvaraju zbog nedostatka osoblja, dok se radnici, kako navodi, suočavaju sa lošim uslovima rada, velikim opterećenjem i niskim platama.
"Luvr ima više nego dovoljno novca da uradi bukvalno šta god poželi“, ocenio je Petrović, kritikujući najave da bi za obnovu trebalo obezbediti dodatno finansiranje.
Govoreći o stanju muzeja, podsetio je i na prošlogodišnju krađu kraljevskih dragulja, vrednih oko 88 miliona evra, koji do sada nisu pronađeni. Prema njegovim rečima, loše stanje pojedinih prozora moglo je da olakša posao lopovima.
Obnova od 800 miliona evra i skuplje ulaznice
Francuske vlasti najavile su projekat "Luvr – nova renesansa", koji predviđa opsežnu obnovu muzeja, izgradnju novog ulaza i druge promene. Procene govore da bi projekat mogao da traje oko deset godina i košta između 700 i 800 miliona evra.
Jedan od načina za prikupljanje novca jeste i povećanje cena ulaznica za posetioce izvan Evropske unije. Petrović smatra da je takva odluka nepravedna i da se njome kultura čini manje dostupnom ljudima koji dolaze iz udaljenijih zemalja.
"Cela ideja muzeja, kako je napravljen kao institucija za vreme Francuske revolucije, jeste da nudi kulturu svima i da je učini dostupnom svima", istakao je on.
Petrović je upozorio da poseta Luvru već predstavlja značajan trošak za porodice, naročito ako se uzmu u obzir prevoz i ostali troškovi boravka u Parizu.
Muzej svetske baštine, a ne samo francuske kulture
Sagovornik Euronews Srbija podseća da Luvr čuva predmete iz različitih civilizacija i kulturnih tradicija, među kojima su egipatska, grčka, rimska i islamska umetnost. Zbog toga smatra da pristup kulturnoj baštini ne bi trebalo da zavisi isključivo od finansijskih mogućnosti posetilaca.
Prema njegovoj oceni, problemi muzeja ne mogu se posmatrati samo kao pitanje građevinske obnove, već i kao pitanje odgovornosti uprave prema jednoj od najznačajnijih kulturnih institucija na svetu.
Luvr tako ostaje pred velikim izazovom: kako da obnovi dotrajalu infrastrukturu, poboljša uslove rada i upravlja velikim brojem posetilaca, a da pritom sačuva svoju ulogu muzeja dostupnog publici iz celog sveta.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)