Kari s pirinčem, mango i ljuta mađarska paprika u svemiru: Astronauti iz tri zemlje krenuli na naučnu misiju

Astronauti Indije, Poljske i Mađarske poleteli su jutros sa Svemirskog centra "Kenedi" na Floridi ka Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS) u letelici "Crew Dragon" kompanije "SpaceX".

Raketa "Falkon" poletela je iz NASA centra "Kenedi" nakon dvonedeljnog odlaganja zbog provera curenja vazduha na MSS-u, preneo je AP. Na vrhu rakete je kapsula sa četvoročlanom posadom, koja bi na MSS trebalo da stigne sutra ujutru.

Posadom komanduje američki astronaut Pegi Vitson, a uz nju su pilot Ratnog vazduhoplovstva Indije, Šubanšu Šukla, mašinski inženjer iz Mađarske, Tibor Kapu i poljski stručnjak za radijaciju i astronaut Evropske svemirske agencije, Slavoš Uznanski-Višnjevski.

Troškove dvonedeljne misije dele tri države, a organizator je hjustonski "Axiom Space".

Procenjuje se da je cena karte po osobi veća od 65 miliona dolara.

Tokom puta posada će izvesti gotovo 60 naučnih eksperimenata za 31 zemlju, s posebnim naglaskom na izučavanje mikrogravitacije u niskoj Zemljinoj orbiti, uključujući istraživanja raka i dijabetesa, preneo je MTI. Od toga će 25 eksperimenata biti sprovedeno u okviru mađarskog programa HUNOR.

Tokom boravka na MSS-u astronauti će izvesti desetine naučnih eksperimenata i poneti tradicionalnu hranu svojih zemalja: indijski kari s pirinčem i nektarom od manga, ljutu mađarsku paprika-pastu i poljske piroške.

Prvi mađarski astronaut Bertalan Farkaš doputovao je na lansiranje da podrži Kapua, a sa sobom je poneo plišanog medveda koji ga je pratio pre 44 godine na misiji u svemir.

Uznanski-Višnjevski je u kosmos odneo poljsku zastavu sa odela svog prethodnika Miroslava Hermaševskog, dok je Šukla dobio poklon od mentora Rakeša Šarme, prvog indijskog astronauta.

Ovo je četvrti let kompanije "Axiom" do MSS-a od 2022. godine i druga misija u kojoj Vitson komanduje privatnom posadom. NASA privatnim gostima naplaćuje hranu i održavanje stanice i zahteva pratnju iskusnog astronauta, u sklopu nastojanja da otvori svemir - uključujući i buduće komercijalne stanice - privatnom sektoru pre planiranog gašenja MSS-a 2031. godine.