Supervulkan koji je potresao planetu ponovo se “puni” magmom: Džin se budi posle 7.300 godina

Novi podaci iz kaldere Kikai ukazuju da se ovaj supervulkan ponovo "hrani" svežom magmom, što drastično menja dosadašnje naučno razumevanje vulkanskih erupcija. Reč je o jednom od najmoćnijih vulkanskih sistema na Zemlji, koji sada pokazuje jasne znakove reaktivacije.

Kikai kaldera, smeštena u Japanu, odgovorna je za najveću erupciju u holocenskoj epohi, pre otprilike 7.300 godina. Sada, naučnici beleže jasne signale da se sistem ponovo aktivira novim dotokom magme. Ipak, stručnjaci odmah naglašavaju da ovo "buđenje" ne znači neposrednu opasnost. Umesto toga, predstavlja izuzetnu naučnu priliku: istraživači po prvi put skoro u realnom vremenu prate kako supervulkan ponovo akumulira snagu nakon gigantske erupcije.

Budući da se najveći deo kaldera Kikai nalazi ispod površine mora, u arhipelagu Osumi, naučnici su morali da primene sofisticirane metode. Koristili su seizmička snimanja i postavili seizmografe direktno na okeansko dno. Analizirajući prolazak seizmičkih talasa kroz Zemljinu koru, uspeli su da "mapiraju" unutrašnjost kaldere i otkrili su masivni rezervoar magme, čija se veličina i struktura podudaraju sa onim iz doba drevne erupcije.

Prinstscreen YouTube/GeologyHub

Jednostavnije rečeno, isti sistem koji je nekada eksplodirao, i dalje je tu. I počinje ponovo da se puni.

Ključno otkriće leži upravo ovde: detektovana magma nije zaostavština stare erupcije. U pitanju je novi materijal koji se uzdigao iz dubljih slojeva Zemlje i ponovo ispunjava rezervoar. Štaviše, naučnici su zapazili formiranje nove kupole lave sa drugačijim hemijskim sastavom u poslednjih 3.900 godina, što nedvosmisleno potvrđuje da se sistem aktivno "dopunjuje" svežom magmom, a ne da samo zadržava staru.

Ova spoznaja je dovela do formulisanja novog modela rada, nazvanog "model ponovnog ubrizgavanja magme". Po njemu, magma se penje iz dubina, ponovo se ubrizgava u rezervoar i sporo se akumulira, stvarajući preduslove za buduću aktivnost. Reč je o kontinuiranom procesu koji je nevidljiv golim okom, ali se neprestano odvija.

Šta to znači za supervulkane?

Prinstscreen YouTube/GeologyHub

Ovo otkriće menja naše razumevanje supervulkana. Oni ne završavaju svoju aktivnost jednom masivnom erupcijom, već ulaze u dug i spor, gotovo nevidljiv ciklus "ponovnog punjenja" koji može da traje hiljadama godina. Model uočen kod Kikaija verovatno se primenjuje i na druge poznate supervulkane, poput Jeloustouna i Tobe.

To je od izuzetnog značaja, jer što bolje razumemo kako se ovi ogromni rezervoari magme "popunjavaju", to smo bliže cilju koji je do sada delovao nedostižno: ranijem i pouzdanijem predviđanju katastrofalnih vulkanskih erupcija.