Misterija genetskog koda: Da li vantelesna oplodnja ostavlja skriveni trag u DNK dece?

Deca koja su začeta putem vantelesne oplodnje (IVF) možda nose suptilnu karakteristiku u svom DNK koja je povezana sa takozvanim "skačućim genima", pokazala je nova naučna studija.

Istraživači u Kini analizirali su uzorke krvi 75 dece - 33 deteta su začeta putem vantelesne oplodnje, dok je 42 dece začeto prirodnim putem, bez lečenja neplodnosti. Naučnici su se fokusirali na LINE-1, mobilnu DNK sekvencu koja ima sposobnost da kopira samu sebe i ubacuje nove kopije na druga mesta u ljudskom genomu.

Šta su pokazali rezultati analiza?

Deca koja su začeta putem vantelesne oplodnje imala su blago povećane količine LINE-1 DNK. Pored toga, istraživači su identifikovali 11 genomskih lokacija gde su se umetanja LINE-1 razlikovala između ove dve grupe, kao i 14 lokacija gde su se razlikovala brisanja ove sekvence.

Neke od ovih lokacija nalazile su se u blizini gena koji su ranije u nauci bili povezani sa metaboličkim, kardiovaskularnim, neurološkim oboljenjima i rakom.

Poređenje unutar istih porodica

U tri porodice, gde su istraživači uporedili dete začeto vantelesnom oplodnjom sa njegovim bratom ili sestrom začetim bez medicinske pomoći, dete iz IVF programa imalo je više LINE-1 DNK u sva tri slučaja.

Razlika se pokazala kao izraženija kod devojčica, iako naučnici napominju da je studija bila premala da bi se sa sigurnošću utvrdilo da li je ova razlika među polovima pouzdana i opšteprihvaćena.

Zanimljivo je i da istraživači nisu uočili jasnu razliku između klasične vantelesne oplodnje i ICSI metode, gde se jedan spermatozoid ubrizgava direktno u jajnu ćeliju.

Ograničenja studije i razlozi za oprez

Stručnjaci naglašavaju da ovi rezultati ne znače da vantelesna oplodnja izaziva štetne genetske mutacije ili da narušava zdravlje dece. Tim nije merio da li su se susedni geni ponašali drugačije, niti je pratio zdravstveni razvoj dece kroz vreme kako bi utvrdio da li su se zaista pojavili neki zdravstveni problemi.

Takođe, jedno od ključnih ograničenja studije je to što istraživači nisu imali DNK uzorke oba roditelja. Zbog toga nisu mogli sa sigurnošću da utvrde da li su razlike u LINE-1 nastale tokom samog procesa lečenja neplodnosti, ili su jednostavno nasleđene od roditelja. Sama trudnoća, osnovni problem neplodnosti ili drugi spoljni faktori takođe bi mogli da doprinesu ovim razlikama.

Ipak, uprkos ovim ograničenjima, nalazi sugerišu da potpomognuta reprodukcija može ostaviti prepoznatljiv genomski otisak, što predstavlja važan temelj i vredi da bude dalje istraživano kroz opsežnije porodične studije.

Bonus video: