Digitalni avatari, AI i budućnost mode i tehnologije: Gde je granica između čoveka i njegove digitalne kopije?

Kako bi izgledalo kada bi čovek imao svoju digitalnu kopiju koja može da govori njegovim glasom, izgleda poput njega, poznaje njegovo znanje i iskustvo i odgovara na pitanja gotovo kao on sam? Upravo tom temom bavi se druga epizoda emisije „Novum“ Marka Čadeža na Euronews Srbija, u kojoj su u fokusu digitalni avatari, motion capture tehnologija i primena veštačke inteligencije u različitim industrijama.

„Avatar“ više nije samo pojam iz sveta video-igara i naučne fantastike. Tehnologija danas omogućava stvaranje digitalnih verzija ljudi koje mogu da prenose znanje, učestvuju u komunikaciji i obavljaju pojedine zadatke u ime svojih stvarnih dvojnika. Jedan od primera mogao bi da bude profesor čiji digitalni avatar odgovara studentima i kada on nije prisutan, ili direktor kompanije koji istu poruku može da prenese hiljadama zaposlenih na više jezika.

Euronews Srbija

Ipak, uz tehnološke mogućnosti otvara se i pitanje poverenja. Koliko digitalna kopija mora da poznaje čoveka da bi zaista mogla da ga predstavlja? Da li su dovoljni glas, lice i znanje ili avatar mora da poznaje i način razmišljanja, humor, dileme, greške i način donošenja odluka?

Ekipa „Novuma“ zavirila je u motion capture studio u kome se uz pomoć desetina kamera beleže pokreti čoveka i prenose na digitalni karakter. Sistem prati markere postavljene na telo, a prikupljeni podaci se potom prenose na 3D skelet digitalnog lika. Na taj način nastaje pokret koji može da bude osnova za filmske, televizijske i gejming projekte.

Euronews Srbija

Ovom tehnologijom bavi se i srpska kompanija Take One, koja od 2012. godine samostalno radi u oblasti motion capturea, animacije i 3D skeniranja. Kompanija je sarađivala sa velikim imenima industrije, među kojima su Electronic Arts, Unity i Epic Games, a njeni stručnjaci radili su na projektima poput „The Witcher 3“, „Battlefield“, „Atomic Heart“ i „Indiana Jones“.

Za „The Witcher 3“ tim iz Srbije radio je na čišćenju i obradi animacija za scene u igri, dok su stručnjaci povezani sa kompanijom radili i na projektima kompanije Rockstar Games, uključujući obradu podataka korišćenih u razvoju igara.

Euronews Srbija

Poseban deo procesa predstavlja skeniranje ljudskog lica. U studiju se koristi veliki broj kamera koje istovremeno beleže lice iz različitih uglova. Snimanje mora biti precizno sinhronizovano, u milisekundama, kako bi se dobio što verniji skup podataka. Iz njega se potom formira takozvani point cloud, odnosno skup tačaka, na osnovu kojeg se rekonstruiše 3D model lica.

Za skeniranje je neophodna i posebna priprema. Lice mora biti prirodno, bez šminke, dok su naočare, sočiva, nakit i drugi dodaci nedozvoljeni jer mogu uticati na kvalitet podataka.

Euronews Srbija

Veštačka inteligencija u ovom procesu ne zamenjuje čoveka, već služi kao alat za ubrzavanje pojedinih faza rada. Može da pomogne u kreiranju početnih 3D modela, razvoju karaktera i automatizaciji procesa koji bi ranije zahtevali nedelje ručnog rada.

Primena motion capture tehnologije i veštačke inteligencije, međutim, daleko prevazilazi svet filma i video-igara. Tehnologija je svoje korene imala u biomehaničkim analizama, sportu i medicini, a danas se koristi i za razvoj različitih AI sistema.

U jednoj od primena prikupljani su podaci o ponašanju vozača u različitim situacijama, uključujući umor, pospanost i distrakcije. Takvi podaci mogu da posluže za treniranje sistema koji treba da prepozna kada vozač više nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom.

Euronews Srbija

Slični skupovi podataka mogu se koristiti i za razvoj sistema koji analiziraju snimke nadzornih kamera i prepoznaju određene situacije, dok je u medicini tehnologija primenjivana u kontekstu rehabilitacije pacijenata, uključujući praćenje izvođenja vežbi nakon moždanog udara.

Kada je reč o stvaranju realističnih digitalnih likova, među uzorima industriji su projekti kompanije Weta Digital, koja je radila na filmovima poput „Gospodara prstenova“, „Avatara“, „King Konga“ i „Planete majmuna“. Upravo takvi projekti postavili su visoke standarde u korišćenju motion capture tehnologije i stvaranju digitalnih karaktera.

Da li veštačka inteligencija menja kreativne industrije?

Drugi deo emisije posvećen je modi i pitanju da li veštačka inteligencija kreativcima oduzima posao ili im daje novog digitalnog pomoćnika.

Dizajner Nenad Radujević govori o tome kako AI već ubrzava brojne procese u modi, ali naglašava da kreativnost i dalje vidi kao ključnu ljudsku osobinu.

Prema njegovom viđenju, veštačka inteligencija može da pomogne dizajnerima, ali konačnu odluku o tome šta je dobro, funkcionalno i estetski prihvatljivo i dalje donosi čovek.

Euronews Srbija

To pitanje posebno je važno kada se govori o profesijama poput fotografa, šminkera i frizera. Iako AI može da generiše vizuelni sadržaj bez angažovanja čitavog kreativnog tima, postoji razlika između potpuno digitalnog rezultata i rada ljudske ruke.

U emisiji je predstavljena i kampanja „Maštaj“, kroz koju je pokušano da se pokaže kako veštačka inteligencija može da ubrza procese u modi, ali i da ljudska kreativnost ostane njihov pokretač. Istovremeno, mladi dizajneri sve više otvaraju pitanja održive mode, redizajna i reciklaže, dok AI postaje još jedan od alata koji mogu da podrže taj proces.

Poruka sagovornika je da se razvoj tehnologije ne može zaustaviti, ali da način na koji će biti korišćena zavisi od ljudi. Veštačka inteligencija može da ponudi veliki broj mogućnosti, ali čovek bira koju će mogućnost iskoristiti i sa kojim ciljem.

Euronews Srbija

Na kraju epizode „Novum“ donosi i praktičan primer upotrebe AI tehnologije – prevođenje razgovora u realnom vremenu. Funkcije poput prevoda uživo mogu biti posebno korisne porodicama koje žive između više jezika i država, jer omogućavaju da članovi porodice razgovaraju direktno, bez potrebe za posrednikom.

Primer porodice u kojoj baka govori srpski, snaja nemački, a unuk razume samo nekoliko reči srpskog pokazuje jednu od praktičnih strana novih tehnologija. Uz Google Translate ili funkcije prevoda uživo na pojedinim uređajima, razgovor može da se odvija uz automatsko prevođenje.

Tehnologija ipak nije nepogrešiva. Prevod može da kasni ili pogrešno interpretira ime, izraz ili kontekst, zbog čega se preporučuje da učesnici razgovora govore kratko, jasno i sa pauzama između rečenica.

Od digitalnih dvojnika i holivudskih efekata do mode, medicine, automobilske industrije i svakodnevne komunikacije, druga epizoda „Novuma“ pokazuje koliko se brzo granice primene veštačke inteligencije pomeraju.

Pitanje više nije samo šta AI može da uradi, već šta ćemo odlučiti da mu poverimo.