Tehnološki giganti u strahu od "Crnog oktobra": Da li je panika u Silicijumskoj dolini preterivanje ili stvarna pretnja?

Čitajući objave koje poslednjih dana na mrežama X i Reddit dele istaknute ličnosti Big Tech-a i rukovodioci iz Silicijumske doline, neko bi mogao da pomisli da se svet bliži kraju. Upozorenja na "Crni oktobar" prate mračni scenariji o tome kako će veštačka inteligencija (AI) uništiti ljudsku civilizaciju.

Mnogi od njih se uveliko pripremaju za globalni sajber napad i dele savete za preživljavanje: skupljajte gotovinu u sitnim apoenima, zapišite na papir brojeve telefona komšija i brojeve bankovnih računa, odštampajte karte, kupite radio na navijanje (dinamo) i napravite zalihe pijaće vode i konzervirane hrane. Neki idu toliko daleko da iz struje isključuju sve kućne aparate koji imaju pristup internetu.

Ove zabrinutosti su eskalirale nakon što su modeli veštačke inteligencije otkrili ozbiljne bezbednosne propuste u softveru koji koristi čak 70 odsto svetskih veb-sajtova. Istovremeno, američke banke pronalaze AI agente unutar računa svojih klijenata, ponekad i bez ikakvih instrukcija od strane samih korisnika.

"Vreme je da ugasite internet", napisao je Nikita Bir, poznati programer aplikacija i bivši šef proizvoda u kompaniji X.

Kada je Business Insider upitao Stefani Koen, šeficu strategije u kompaniji Cloudflare (koja štiti oko 20 odsto interneta), da li zaista imamo razloga za brigu, njen odgovor je bio kratak: "Svet je trenutno prilično zastrašujuće mesto".

Zastareli softver kao tempirana bomba

Glavni problem leži u činjenici da je internet izgrađen na softveru starom decenijama, koji je prepun bezbednosnih rupa. Neke od ovih slabosti poznate su godinama, ali njihovo popravljanje zahteva i vreme i novac. S druge strane, hakeri često nisu imali dovoljno veština ili vremena da ih iskoriste, pa su propusti ostajali netaknuti.

Međutim, veštačka inteligencija je drastično promenila pravila igre. Neko ko je ranije morao da provede godine usavršavajući se da bi hakovao računarski sistem, sada to može da uradi uz pomoć AI modela. Pored toga, ovi alati pretražuju i pronalaze ranjivosti brzinom kojom nijedan čovek ne može da parira. Rezultat toga je vrtoglavi skok broja otkrivenih softverskih propusta u poslednje vreme.

Trenutno se vodi bespoštedna trka između onih koji pokušavaju da provale u sisteme i onih koji se trude da ih zaštite.

Ironija: AI popravlja loš ljudski kod

Pexels

Ipak, poruka Stefani Koen donosi i dozu neočekivanog spokoja: veštačka inteligencija pomaže i "dobrim momcima" da identifikuju i reše ovakve probleme. Cloudflare je, na primer, svojim klijentima već obezbedio mehanizme zaštite od najnovijih ranjivosti.

U toku je i šira globalna inicijativa. Kompanija OpenAI pokrenula je projekat "Patch the Planet" u saradnji sa Cloudflare-om i drugim stručnjacima za bezbednost, sa ciljem da se AI iskoristi za pronalaženje i krpljenje rupa u široko korišćenim softverima. U ovu bitku se uključio i Amazon sa svojom novom uslugom Continuum, koja koristi AI agente za detektovanje propusta i predlaganje rešenja.

U svemu ovome postoji jedna očigledna ironija. "Smešno je to što su svi govorili da će loš kod koji generiše AI (takozvani AI slop) izazvati sajber krizu, a zapravo je kriv sav onaj stari, loše napisani kod koji su napravili ljudi. Veštačka inteligencija ga sada samo čisti", napisao je programer Ben Kaufman na mreži X. "Na kraju bismo mogli da se nađemo u svetu u kojem smo zapravo znatno bezbedniji"

Da li smo preterali sa internetom?

Pexels

Cela ova situacija iznosi na videlo jedno mnogo dublje pitanje: zašto smo uopšte povezali toliko stvari na internet?

Tehnološka industrija se godinama utrkuje da sve prebaci onlajn - od termostata i frižidera, do pametnih zvona, automobila i bankovnih računa. Široko rasprostranjeno uverenje bilo je da povezivanje bilo kog predmeta na internet automatski znači i da on postaje bolji. Danas to više ne deluje tako ispravno.

Oni koji se sećaju sveta pre interneta znaju da je on funkcionisao sasvim dobro. Ljudi su kupovali hranu, plaćali račune, grejali svoje domove i preživljavali dan bez potrebe da svaki njihov uređaj komunicira sa nekim serverom na drugom kraju sveta.

"Postoje određene stvari za koje od samog početka ima smisla da budu na internetu", objašnjava Tom Okino, šef proizvoda u kompaniji Vercel. Prema njegovim rečima, nema potrebe da bacamo telefone u more ili da potpuno gasimo kućni internet, ali bi svakako bilo pametno da makar znamo gde se nalazi prekidač.