Zašto sve više mladih ljudi dobija dijagnozu raka: Nova studija daje neočekivano objašnjenje
Komentari
05/10/2025
-12:02
Određene vrste karcinoma, koje su ranije najčešće dijagnostikovane kod starijih osoba, sada se sve češće otkrivaju i kod ljudi mlađih od 50 godina.
Američka državna studija objavljena ranije ove godine obuhvatila je više od dva miliona slučajeva dijagnostikovanih kod osoba starosti između 15 i 49 godina, u periodu od 2010. do 2019.
Od 33 tipa karcinoma, kod 14 je primećen porast u najmanje jednoj mlađoj starosnoj grupi, a oko 63 odsto ranih slučajeva odnosilo se na žene.
Ipak, stručnjaci iz nove, zasebne studije smatraju da se veliki deo ovog porasta može objasniti pojačanom dijagnostikom, a ne stvarnim povećanjem broja slučajeva obolevanja od smrtonosnih bolesti.
U istraživanju objavljenom u časopisu JAMA Internal Medicine, naučnici su analizirali osam karcinoma sa najbržim rastom učestalosti kod odraslih mlađih od 50 godina: štitaste žlezde, anusa, bubrega, tankog creva, debelog creva, endometrijuma, pankreasa i kože.
Utvrđeno je da se broj dijagnoza ovih karcinoma od 1992. do danas otprilike udvostručio, ali da su stope smrtnosti ostale iznenađujuće stabilne. To ukazuje da porast broja prijavljenih slučajeva uglavnom odražava bolje otkrivanje i pojačanu dijagnostiku, a ne pravi talas bolesti koje su opasne po život.
Unsplash/JESHOOTS.COM
Na primer, karcinomi štitaste žlezde i bubrega beleže dramatičan porast u broju dijagnoza, bez pratećeg rasta smrtnosti – što sugeriše da mnogi otkriveni slučajevi možda nikada ne bi izazvali zdravstvene probleme.
Povezane vesti
Slično tome, rani stadijumi karcinoma dojke kod žena mlađih od 50 godina postali su češći, ali je smrtnost prepolovljena u poslednje tri decenije zahvaljujući napretku u lečenju, piše Euronews.
Ipak, postoje i izuzeci. Kolorektalni i karcinom endometrijuma beleže mali, ali postojan porast smrtnosti, što ukazuje na skroman rast klinički značajnih bolesti, verovatno povezan sa gojaznošću i padom stope histerektomija.
Za većinu drugih analiziranih karcinoma, međutim, rast učestalosti uglavnom se može pripisati boljim metodama otkrivanja – kao što su skrining, naprednija dijagnostika i slučajna otkrića – a ne stvarnom porastu opasnih bolesti.
Autori studije upozoravaju da predstavljanje ranih karcinoma kao epidemije rizikuje da problem bude preuveličan, a da to može imati neželjene posledice. Preterana briga o dijagnostici nameće pacijentima ozbiljan emotivni, fizički i finansijski teret, izlažući inače zdrave mlade ljude invazivnim tretmanima i dugotrajnom nadzoru, ukazuju istraživači.
Komentari (0)