"Od 1. januara krećem na dijetu": Zašto novogodišnje odluke brzo padaju u zaborav i kako postići stvarnu promenu

Pred svaki 31. decembar pravimo liste velikih planova, ali mnogi ciljevi već početkom godine ostaju neostvareni. Pedagog i psihoterapeut Biljana Ćulafić za Euronews Srbija objasnila je psihološke okidače novog početka i zašto su održive promene teške, ali moguće.

"Ljudi često očekuju previše od sebe: Hoću da smršam, završim kurs, ostavim pušenje, neću više da pijem… a mi smo bića navika. Promene moraju biti postepene. Ako krenem na strogu dijetu i fitnes, lako mogu stati i odustati jer je to previše za mene".

Ona dodaje da je ključno jačati volju i razumeti da svaka promena nosi unutrašnji otpor, jer ljudi vole svoj uobičajeni ritam – jutarnju kafu, serije, rutinu.

Pedagog upozorava i na iluzorne novogodišnje ciljeve.

"Kraj godine daje utisak da možemo ostaviti sve teškoće iza sebe, ali život je generalno težak. Trebalo bi biti realan – ne očekuju nas Havaji, uspesi ili nagrade. Promenu najčešće činimo kada nam nešto zaista smeta".

Euronews Srbija

Odnosi i međuljudska povezanost, dodaje, često se zapostavljaju. Prema njenim rečima, najčešći problem danas je usamljenost i nevoljnost, posebno u partnerskim odnosima.

Ljudi se manje druže, društvene mreže daju iluziju kontakta, ali prava komunikacija se gubi, upozorava Ćulafić.

"Ljudi od korone na ovamo se mnogo manje druže. Tako da bi poručila svima da postave kao cilj da se druže sa ljudima koji im prijaju, koji negde podižu njihovo samopouzdanje, sa kojima im je prijatno i sa kojima imaju recipročan odnos, odnosno oni vam i daju, a i vi dajete u tom odnosu".

Nevoljenost u partnerskim odnosima – kada ljubav nestane

Govoreći o nevoljenosti u partnerskim odnosima, sagovornica ističe važnosti prepoznavanja trenutka kada ljubav prestaje.

"Dolaze mi parovi gde je neko prestao da voli svog partnera. Često druga osoba čak zna za to, ali joj je teško da to prihvati. Na partnerskoj terapiji suočavamo se s tim da, ako ljubavi nema, ona se ne može povratiti", rekla je Ćulafić.

Dodaje da često postavlja jednostavno pitanje: „Da li voliš svog partnera?“.

"Kada osoba odgovori neodređeno ili 'ne znam', to je znak da ljubav više ne postoji. U individualnoj psihoterapiji otvaramo ta osećanja, razgovaramo o intimnosti i željama, i ako neko želi razvod ili ne želi dalje da radi na odnosu, to je granica koju poštujemo. Ne možemo podržavati vezu u kojoj ljubavi nema", objasnila je Ćulafić.

Euronews Srbija

Pedagog ističe da problemi u komunikaciji ne znače uvek kraj veze.

"Čak i kada se partneri svađaju, nemaju uspostavljen ritam dana ili zajedničko vreme, ukoliko postoji suštinska ljubav, kroz terapiju se može puno uraditi".

Ćulafić naglašava da individualizam i očekivanje savršenstva uništavaju međuljudske veze. 

"Narastao je individualizam: 'Ja sam okej, drugi su zamenljivi.' Ali partneri i prijatelji nisu zamenljivi, posebno kako godine prolaze. Odnosi zahtevaju toleranciju, konflikta ne treba bežati – kad se problemi potisnu, oni eksplodiraju".

Poseban izazov je porodica - period nakon rođenja deteta beleži visok procenat razvoda, a kasnije adolescencija takođe donosi izazove. 

"Život je težak, ali ako to prihvatimo, lakše ćemo kroz njega ići. Mi smo socijalna bića – zajedništvo je jače od individualizma. Savršenstvo ne postoji i perfekcionizam dodatno opterećuje. Važno je biti nežan prema sebi, imati prijatelje koji nas usmeravaju i ne težiti ka nemogućem savršenstvu".

Kompletno gostovanje Biljane Ćulafić pogledajte u video prilogu.