Ekološki alarm u Jadranu: Kanibal meduze i plavi rakovi prete morskom životu i ribolovu
Komentari
10/02/2026
-11:20
Grad Venecija i njena okolna laguna nepovratno su prepušteni na milost i nemilost klimatskim promenama.
Porast nivoa mora preti da u narednim decenijama potopi ostrvo, jer će sistem zaštitnih brana koji trenutno zadržava visoke plime postati zastareo.
Ali to je samo deo slike. Venecija postoji u simbiozi sa okolnim vodama, a njihovo zdravlje postaje sve krhkije.
Nova istraživanja ukazuju na to da zagrevanje mora dovodi invazivne vrste koje ugrožavaju ekosistem lagune i egzistenciju lokalnih ribarskih zajednica, piše Euronews.
Meduza kanibal u venecijanskoj laguni
Najnoviji nekontrolisani uljez u venecijanskoj laguni je kanibalistička rebronoša, koja se smatra jednom od 100 najštetnijih invazivnih vrsta na svetu.
Bradavičasta rebronoša je želatinozni beskičmenjak, poznata po tome što jede sopstveni podmladak.
Poznata i pod nadimkom "morski orah", prisutna je u Jadranskom moru već gotovo deset godina.
Povezane vesti
Prema novoj studiji istraživača sa Univerziteta u Padovi i Nacionalnog instituta za okeanografiju i primenjenu geofiziku (OGS), klimatske promene su nedavno stvorile naročito povoljne uslove za naglo širenje bradavičaste rebronoše u vodama oko Venecije.
"To bi moglo dovesti do njenog pojavljivanja u velikim grupama i, posledično, povećati rizik od ozbiljnih poremećaja u funkcionisanju čitavog ekosistema lagune", kaže Valentina Tireli, istraživačica u OGS-u.
Studija ukazuje na sezonski obrazac, sa vrhuncima reproduktivnih "cvetanja" u kasno proleće, kao i između kasnog leta i rane jeseni. Na ta "cvetanja" verovatno utiču povišene temperature i optimalni nivoi saliniteta.
Obilje ove vrste sugeriše da ona može da opstane u širokom rasponu temperatura i saliniteta, iako veoma visoke temperature ili nizak salinitet mogu značajno da ugroze njen opstanak, navode naučnici.
Invazivne vrste ugrožavaju ribarske zajednice
Bradavičasta rebronoša predstavlja ozbiljnu pretnju bogatom lagunskom ekosistemu Venecije.
"Da bi podržala svoju visoku stopu razmnožavanja, ova vrsta je proždrljiv predator zooplanktona. koji je osnovna hrana mnogim ribama", objašnjava Tireli.
Takođe je potvrđeno da se ova vrsta hrani jajima i larvenim stadijumima ekološki i ekonomski značajnih vrsta, poput riba i školjki, što može dodatno ugroziti obnavljanje populacija i stabilnost ekosistema, dodaje ona.
Povezane vesti
Ovo predstavlja ozbiljan izazov za ribare, koji beleže sve manji ulov, dok im mreže budu zapušene ovim sluzavim stvorenjima.
"Naši rezultati pokazuju ukupno smanjenje ulova glavnih ciljanih vrsta za više od 40 odsto od dolaska ove invazivne vrste. Najpogođenije vrste su sipa i peščani glavočić, obe kulturno i ekonomski važne za venecijansku lagunu", kaže Tireli.
Plavi rakovi desetkuju ribarske ulove u Jadranu
Ribarske zajednice u severnom Jadranu već se bore sa još jednim zastrašujućim predatorom.
Populacija džinovskog plavog raka naglo je porasla poslednjih godina. Ovaj rak nije autohtona vrsta ni na jednom delu italijanske obale. Veruje se da je krajem četrdesetih godina prošlog veka dospeo iz priobalja Severne i Južne Amerike brodovima.
AP/Luigi Navarra
Iako njegovo prisustvo nije novo, populacija ove vrste koja se brzo razmnožava dostigla je kritičan nivo, naročito zato što u italijanskim vodama nema prirodne neprijatelje.
Kao glavni uzrok sumnjiče se klimatske promene.
"Sa zagrevanjem mora, rakovi su postali aktivniji i proždrljiviji", kaže jedan ribar za Euronews Green.
Kada temperatura vode opadne, rakovi se manje hrane i sporije razmnožavaju, ali se poslednjih godina dešava suprotno.
"Obično, u određenim periodima godine, kada temperatura vode padne ispod 10 stepeni, ovaj rak teško opstaje, ali sada tokom svih 12 meseci u godini nalazi idealne temperaturne uslove", izjavila je Enrika Franki, morska biološkinja sa Univerziteta u Sijeni, za AP News.
Plavi rakovi se hrane lokalnim morskim plodovima i, zahvaljujući snažnim kleštima koja mogu da razderu ribarske mreže, deluju gotovo nezaustavljivo. Školjke, dagnje i ostrige — kao i mekani rakovi bez oklopa, u Veneciji poznati kao moeche — svi su pod ozbiljnom pretnjom.
Vlasti i ribarski savezi hitno traže načine kako da iskoriste i odlože ove školjke – uključujući slanje kontejnerskih pošiljki u SAD, gde se smatraju delikatesom.
Međutim, italijanski poljoprivredni savez Coldiretti predložio je da se usvoje američke navike i plavi rakovi stave na jelovnik.
Plavi rakovi već se pojavljuju na ribljim pijacama i u supermarketima po ceni od oko 8–10 evra po kilogramu.
Ali plan "ako ih ne možeš pobediti, pojedi ih" nosi ozbiljne rizike. Usmeravanje resursa na hvatanje plavih rakova kao izvora hrane može narušiti i ribarske i kulinarske tradicije u Jadranu.
Veštine uzgoja, ribolova i prerade autohtonih vrsta poput školjki, kao i recepti i jela koja su deo gastronomske baštine ovog područja, mogli bi biti izgubljeni.
Komentari (0)