Jezivo ili samo seoski način života? Fotografije krtica zapalile mreže

Decenijama su lovci na krtice na selu njihove leševe kačili na ograde kako bi ih prebrojali radi isplate i kao dokaz svoje uspešnosti u hvatanju. Međutim, kada je planinar Sajmon Lukas podelio fotografiju te prakse na društvenim mrežama, nije bio spreman na žestinu reakcija.

"Izgleda da je to zaista pogodilo živac", rekao je on.

Lukas (61), muzičar iz Bristola, svakog meseca provodi po nedelju dana u oblasti Lejk distrikt u Kambriji i redovno objavljuje fotografije sa svojih šetnji. U februaru se vraćao sa planinarenja putem koji povezuje Boroudejl i farmu Sitvejt kada mu je nešto privuklo pažnju: niz krtica okačenih za ružičaste njuške na bodljikavoj žici, dok su im velike prednje šape beživotno visile u vazduhu.

"Pomislio sam da je pomalo jezivo, ali me je više zaintrigiralo", rekao je.

Fotografiju je objavio u grupi na društvenim mrežama posvećenoj Lejk distriktu, pitajući za objašnjenje zašto su krtice tamo okačene. Komentari su počeli odmah - "stotine i stotine", sa duboko podeljenim stavovima, piše BBC.

"Ljudi iz gradova su govorili da je to užasno, dok su oni sa sela poručivali da je to deo seoskog života – ako vam se ne sviđa, nemojte dolaziti. Obično moje objave dobiju tek nekoliko lajkova ili komentara, nikada nisam doživeo nešto slično", kaže Lukas.

Krtice su autohtona vrsta u Velikoj Britaniji i veoma su rasprostranjene, sa procenjenom populacijom od više od 40 miliona. Na poljoprivrednom zemljištu često se smatraju štetočinama, jer njihovi tuneli mogu oštetiti korenje useva i pašnjaka, dok krtičnjaci mogu da oštete mehanizaciju.

Ričard Hodžson, farmer iz Nortamberlenda, kaže da se zemlja iz krtičnjaka često meša sa balama sena ili silaže, što "uništava kvalitet hrane".

David Chapman / Alamy / Profimedia

"Iznenađujuće je koliko zemlje dospe unutra, što čini hranu neukusnom", rekao je.

Ubijanje krtica nije ilegalno, jer ih država smatra štetočinama, ali su zaštićene Zakonom o dobrobiti životinja iz 2006. godine i dozvoljene su samo određene metode, poput zamki ili gasa. Majki Fulerton iz okruga Daram bavi se hvatanjem krtica, kao i njegov otac pre njega. Poput oca, i on kači krtice na ogradu, iako kaže da to ne bi radio na javnim stazama.

"Morate farmeru da pokažete šta ste uhvatili na njegovoj zemlji. Takođe je dobro jer, ako tražite posao u okolini, kada neko vidi krtice okačene na ogradi, može da pita ko ih hvata - i tako možete dobiti posao na više farmi", naveo je on.

Fulerton priznaje da se neki ljudi "ne slažu sa tim", iako se ta praksa sprovodi "decenijama", pa na nekim mestima krtice stavlja u kantu kako bi ih pokazao farmeru.

"Ipak, moraju da se kontrolišu jer prave ozbiljnu štetu", kaže on.

Karen Barvik iz Karlajla jedna je od onih kojima prizor ovih malih životinja okačenih na ograde smeta. Ona je u februaru fotografisala niz krtica na farmi u okrugu Daram i kaže da ju je to "rastužilo i zbunilo".

"Kasnije sam saznala da ih lovci kače kako bi bili plaćeni, ali sam bila iznenađena da se to i dalje radi. Iskreno, bilo mi je pomalo žao krtica", dodala je.

James Glossop / News Licensing / Profimedia

Dankan Hat iz organizacije Northumberland Wildlife Trust krtice naziva "fantastičnim stvorenjima".

"One rade neverovatan posao za prirodu - jedu larve u zemlji, prevrću tlo, pomažu drenaži i zadržavanju vode", rekao je Hat.

On smatra da se njihova kontrola često sprovodi iz "estetskih razloga", iako priznaje da mogu biti problem na poljoprivrednom zemljištu. Ipak, poput Karen Barvik, dovodi u pitanje potrebu da se kače na ograde, nazivajući tu praksu "zastarelom".