Tri decenije od prve GMO namirnice: Kako je "Flavr Savr" paradajz otvorio Pandorinu kutiju

Na policama američkih supermarketa tog 21. maja 1994. godine debitovao je paradajz pod nazivom "Flavr Savr". Bila je to prva genetski modifikovana namirnica odobrena za ljudsku ishranu u SAD i, kao što se moglo očekivati, pokrenula je debatu koja ni do danas nije zatvorena.

Mala kalifornijska biotehnološka kompanija Calgene, posvetila je 10 godina rada i investirala 100 miliona dolara kako bi rešila jedan svakodnevan, ali izuzetno složen problem. Naime, kod tradicionalnih sorti paradajza, ako se uberu kada su zrele i spremne za jelo, postoji veliki rizik da će omekšati, biti nagnječene tokom transporta ili čak istruliti pre nego što stignu do krajnjeg potrošača. Zbog toga se paradajz obično bere dok je još zelen, a zatim veštački dozreva. Rezultat je plod koji stiže na naš sto čvrst, ali potpuno bezukusan.

Revolucionarni zahvat: "Isključivanje" gena truljenja

foto: pexels

Tu su na scenu stupili istraživači kompanije Calgene. Oni su uspeli da blokiraju gen koji proizvodi protein odgovoran za omekšavanje ploda. Praktično su "isključili" proces koji dovodi do truljenja paradajza.

Rezultat je bio paradajz koji je ostajao svež, čvrst i vizuelno privlačan čak 30 dana. Iako je Flavr Savr bio skuplji od običnog, Amerikanci su u to vreme trošili oko četiri milijarde dolara godišnje na paradajz iz supermarketa, te je postojalo veliko interesovanje za kvalitetniji proizvod.

Strategija kompanije Calgene bila je da osvoji potrošače onim pravim "letnjim" ukusom, krčeći put i za druge genetski modifikovane namirnice. Upravo zato su dobrovoljno podneli zahtev za odobrenje regulatornim telima (FDA i USDA) i trudili se da budu potpuno transparentni. Na samom mestu prodaje bilo je jasno naznačeno da je paradajz genetski modifikovan, a otvorena je i besplatna telefonska linija putem koje su građani mogli da dobiju odgovore na sva pitanja. Uprkos rezervisanosti pojedinih ekoloških udruženja, Flavr Savr se prodavao izuzetno dobro.

Ulazak Monsanta i kraj transparentnosti

foto: pexels

Međutim, situacija se drastično promenila kada je Calgene kupio gigant Monsanto, kompanija koja i danas dominira svetskom proizvodnjom genetski modifikovanog semena.

Monsanto je procenio da "Flavr Savr" komercijalno nije dovoljno održiv i obustavio je njegovu proizvodnju. Iako je kompanija postala supersila u svetu GMO hrane, napustila je politiku apsolutne transparentnosti koju je negovao Calgene.

Danas, genetski modifikovana hrana mora biti jasno označena kada se nađe na evropskom tržištu, ali su propisi u Sjedinjenim Američkim Državama znatno blaži. Procenjuje se da je u SAD više od 90 odsto kukuruza, 94 odsto soje i 99 odsto šećerne repe genetski modifikovano. Kao posledica toga, čak 70-80 odsto prerađene hrane u američkim prodavnicama sadrži barem jedan genetski modifikovan sastojak.

Upravo se odsustvo transparentnosti - suprotno prvobitnoj viziji kompanije Calgene, smatra jednim od ključnih razloga za nepoverenje i neprijateljsko okruženje koje vlada prema GMO proizvodima širom sveta, uz, naravno, stalnu zabrinutost za posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu.