Ružičasta invazija u Veneciji: Rekordan broj flamingosa preplavio lagunu

Možda ništa bolje ne oslikava status flamingosa kao relativno novih stanovnika venecijanske lagune od činjenice da u lokalnom dijalektu ne postoji reč za njih.

Ipak, ove bledoružičaste ptice, koje se na italijanskom nazivaju "fenikotteri", ove godine su došli u Veneciju u u rekordnom broju, jer je poslednjih godina napravljen pomak u unapređenju statusa ranije degradiranih močvarnih područja.

Flamingosi, koji se gnezde u Španiji i Francuskoj, počeli su da se pojavljuju u prostranoj venecijanskoj laguni početkom 2000-ih godina. Uglavnom su boravili u ribarskim dolinama i muljevitim plićacima u najudaljenijim delovima lagune, dok su susreti sa njima u istorijskom centru Venecije, ispresecanom kanalima i prepunom turista, bili veoma retki.

Ekolozi smatraju da njihov dolazak u Veneciju, u trenutku kada se područje rasprostranjenosti evropskog flamingosa širi, predstavlja pokazatelj dobrog stanja lagune i njene pogodnosti kao mesta za ishranu, a možda i gnežđenje.

Prošle godine broj flamingosa koji prezimljavaju u Veneciji dostigao je rekordnih skoro 24.000 jedinki. To je 6.000 više nego godinu ranije, što, prema rečima ornitologa Alesandra Sartorija, "svrstava venecijansku lagunu među najvažnija zimovališta u čitavom području rasprostranjenosti ove vrste".

Sartori svake nedelje obilazi lagunu čamcem u potrazi za znacima gnežđenja, što bi ukazalo na formiranje samoodržive venecijanske kolonije. Za sada nema novih pokazatelja nakon dva pokušaja gnežđenja, 2008. i 2013. godine, kada su kolonije u ribarskim dolinama severnog dela lagune pretrpele ozbiljne gubitke, uključujući snažne gradonosne oluje koje su usmrtile desetine ptica.

Više od 90 odsto flamingosa popisanih prošle godine nalazilo se u severnom delu lagune, gde se prostire veliko područje prirodnih slanih močvara. Flamingose privlače i tradicionalne ribarske doline, poluprirodna močvarna područja omeđena nasipima koja obiluju hranom, ali ih istovremeno mogu dovesti u sukob sa ljudskim aktivnostima, piše Euronews.

Venecija pokušava da povrati izgubljene močvare

Projekat obnove slanih močvara u izolovanijem južnom delu lagune: daleko od istorijskog centra i industrijske luke, otvara mogućnost da se broj flamingosa poveća i na tom području.

Nove močvare trebalo bi da obezbede dodatno stanište u delu lagune gde je erozija bila posebno izražena. Takođe bi mogle da privuku ptice dalje od severnih delova lagune, gde se češće prepliću sa ljudskim aktivnostima.

Alper Tuydes / AFP / Profimedia

Venecijanska laguna, koja se prostire na oko 550 kvadratnih kilometara, nekada je gotovo polovinom svoje površine bila prekrivena slanim močvarama. Danas one zauzimaju svega oko sedam odsto ukupne površine, pri čemu je približno polovina tog prostora veštački obnovljena, objašnjava Jane da Mosto, izvršna direktorka organizacije "We Are Here Venice".

Ta organizacija je lokalni partner u petogodišnjem projektu EU "WaterLANDS", vrednom 23,6 miliona evra, čiji je cilj obnova močvarnih područja širom Evrope.

Šteta je naročito vidljiva u centralnom i južnom delu lagune zbog kombinacije prirodne erozije i iskopavanja plovnih kanala za pristup industrijskoj luci Marghera tokom šezdesetih godina prošlog veka.

"Od tada je erozija postala mnogo rasprostranjenija, a gubitak sedimenata iz lagune toliko izražen da se Venecija sada kreće ka tome da postane morski zaliv", kaže Da Mosto.

Prema njenim rečima, projekat obnove močvara ima za cilj da pokaže da je moguće zaustaviti taj proces i promeniti tok istorije.

Korist za klimu i biodiverzitet

Obnova slanih močvara povećava sposobnost lagune da apsorbuje ugljen-dioksid, gas sa efektom staklene bašte koji doprinosi klimatskim promenama, a istovremeno ublažava posledice rasta nivoa mora.

Ipak, Da Mosto upozorava da bi za značajnije klimatske koristi bilo potrebno obnoviti mnogo veće površine. Glavni cilj projekta EU jeste da se pronađu modeli koji bi omogućili masovniju primenu obnove slanih močvara.

Flamingosi takođe imaju koristi od povećanja biodiverziteta. Tim organizacije We Are Here Venice istražuje načine za povećanje raznovrsnosti biljnih i životinjskih vrsta na obnovljenim močvarama, uključujući sadnju biljaka koje mogu da smanje eroziju i učine ova staništa otpornijim.

Muljevito područje na kojem rade već pokazuje tragove prisustva flamingosa, pre svega u vidu rasutog ružičastog perja. Tokom jednog nedavnog obilaska, u daljini je viđeno jato od više od 30 ptica koje se razletelo kada ih je par glasnih ostrigara upozorio na prisustvo posetilaca.

Sartori smatra da je obnova močvara već počela da privlači veći broj flamingosa u južni deo lagune. Tokom poslednje tri godine njihov broj na tom području porastao je sa svega nekoliko jedinki na čak 300 do 400 u određenim periodima.

"Nadamo se da će ovde, kao što su to učinili i u drugim delovima Mediterana, pronaći mesta na ovim 'barenama' gde mogu da se gnezde", kaže Sartori.

Ružičasti došljaci mogli bi da privuku novu vrstu turista

Prisustvo flamingosa u laguni dodatno naglašava značaj venecijanskog ekosistema i pruža posetiocima novi način da upoznaju grad kanala i okolna ostrva, ne samo kroz njihovu istorijsku i umetničku vrednost, već i kroz njihov ekološki značaj.

Ipak, turisti koji se nadaju da će flamingose lako uočiti tokom šetnje Venecijom verovatno će ostati razočarani. Novinari agencije AP nedavno su morali da putuju čamcem gotovo sat vremena kako bi ih pronašli.

Flamingosi nastanjuju plitke i teško dostupne delove lagune, gde je za bezbednu plovidbu neophodno pažljivo pratiti plimu, oseku i plovne kanale. Čak i kada se posmatraju iz daljine, ptice se lako uznemire i brzo odlete.

Sartori predviđa da bi posmatranje flamingosa moglo postati sve češće, posebno sa obala ostrva Murano i Burano, gde je to već moguće, mada još uvek retko u samom istorijskom centru Venecije.

"Naravno, to uvek treba činiti uz poštovanje prema životinjama, održavanje bezbedne udaljenosti i bez ometanja njihovog svakodnevnog života", zaključuje on.