Klimatske promene na prekretnici: 10 upozorenja svetskih stručnjaka

Prethodne emisije štetnih gasova već su unapred odredile buduće klimatske uticaje, ali obim te štete i dalje direktno zavisi od mera koje se preduzimaju u ovom trenutku, navodi se u novom velikom izveštaju "10 novih uvida u klimatsku nauku" koji je objavljen u utorak, 6. oktobra.

Nalaze je pripremilo više od 70 naučnika iz gotovo 30 zemalja, u organizaciji Future Earth, The Earth League i Svetskog programa za istraživanje klime. Upozoreno je da prelazak granice zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa, utvrđene Pariskim sporazumom, donosi brzorastuće rizike od ireverzibilnih posledica po okeane, glacijale i permafrost, dok su društveni i ekonomski troškovi znatno veći od ranijih procena, navodi Euronews.

Direktor Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja na klimu i kopredsedavajući Lige za Zemlju Johan Rokstrem istakao je da svaki dodatni deseti deo stepena iznad te granice čini klimatske uticaje sve ozbiljnijim.  

Rast nivoa mora, nestašica vode i klimatska cena hrane

Izveštaj ukazuje na to da okeani nastavljaju da akumuliraju rekordne količine toplote, pri čemu je prosečna temperatura površine mora u avgustu dostigla istorijskih 21,1°C, a zakiseljavanje vode prešlo u opasnu zonu.

Kako objašnjava direktorka u organizaciji Future Earth Vendi Brodgejt, potrebne su decenije da toplota prodre u morske dubine, pa današnje emisije dugoročno osiguravaju dalji rast nivoa mora i zagrevanje.

Topljenje ledenih pokrivača i glečera već je uzrokovalo nepovratan porast nivoa mora, koji povećava rizik od poplava.   

AP/Matthias Schrader

Pored toga, ubrzano smanjenje zaliha slatke vode na svim kontinentima ugrožava bezbednost hranom i opstanak ekosistema, a prema procenama UN, do 2030. godine polovina svetske populacije suočiće se sa ozbiljnim nestašicama vode. Rešenje se vidi u integrisanom upravljanju vodama i obnovi močvara, reka i šuma.   

Stručnjaci naglašavaju i ulogu prehrambenog sistema koji generiše trećinu ukupnih emisija gasova staklene bašte, gde prednjači proizvodnja mesa.

U Evropskoj uniji hrana životinjskog porekla uzrokuje između 81 i 86 odsto emisija iz poljoprivrede, iako obezbeđuje tek 32 odsto kalorija. Prema podacima kalkulatora CO2 Everything, porcija govedine od 100 grama oslobađa 15,5 kg CO2, što odgovara vožnji automobila od 78,7 kilometara.   

Veći ekonomski troškovi, pravni rizici i dezinformacije

Ažurirani klimatski modeli pokazuju da je društvena cena ugljenika i do četiri puta veća nego što se ranije računalo. Napredak nauke u praćenju izvora emisija sada omogućava direktno povezivanje konkretnih kompanija ili država sa klimatskim štetama, što bi ubuduće moglo da ojača tužbe i zahteve za nadoknadu štete.   

Zoltan Bagosi / Alamy / Profimedia

Autori navode da rešavanje problema otežavaju i suptilnije taktičke opstrukcije industrija sa visokim udelom ugljenika, koje umesto otvorenog poricanja sada koriste "zeleni vošing", digitalne dezinformacije i skriveno lobiranje.

Zbog toga se traži veća transparentnost u političkim donacijama i oštrija pravila protiv obmanjujućih tvrdnji.   

Dodatno, međunarodni sukobi, poput ratova u Ukrajini i protiv Irana, uzrokuju nejednake energetske tranzicije.

Dok pojedine bogate države ubrzavaju prelazak na obnovljive izvore energije, druge povećavaju proizvodnju fosilnih goriva, čime se stvara rizik od produbljivanja globalne nestabilnosti i ugrožavanja klimatske pravde.   

Bonus video: