"Flašica uz kesicu": Nova kampanja traži od vlasnika pasa da nose vodu sa sobom i ispiraju mokraću ljubimaca

Jedna četvrt u Beču uvela je smernice za šetanje pasa koje, između ostalog, predviđaju ispiranje pseće mokraće kako bi se zaštitilo drveće koje je posebno osetljivo na njeno dejstvo.

Nojbau, gusto naseljena četvrt, prepuna kafića i galerija, ove nedelje pokrenula je kampanju "Schönes Gassi", odnosno, "Lepa šetnja sa psom", prenosi Guardian.

Projekat se bavi uticajem oko 600 pasa na zelenilo u ovoj oblasti, uključujući i približno 250 stabala zasađenih tokom poslednje decenije kako bi se ublažile posledice klimatske krize.

Pod sloganom "Flašica uz kesicu" (Das Flascherl zum Sackerl), smernice navode da životinjska mokraća nagriza koru drveta, slabi njen zaštitni sloj i potencijalno omogućava prodor štetnih patogena i gljivica u stablo.

"Iako je obeležavanje teritorije oblik komunikacije među psima, ono izaziva stres za gradsko drveće. To dovodi do truljenja i, u najgorem slučaju, do narušavanja stabilnosti stabla", saopštila je organizacija "Grätzllabor", lokalna inicijativa čiji naziv potiče od bečkog žargonskog izraza za kvart ili naselje. 

Projekat se bavi uticajem pasa na zelenilo, uključujući oko 250 stabala posađenih tokom poslednjih deset godina kako bi se ublažile posledice klimatske krize.

Grupa navodi da je kampanja pokrenuta u saradnji sa "zabrinutim građanima" austrijske prestonice. Vlasnici pasa takođe se pozivaju da sa sobom nose plastične kese kako bi uklanjali izmet svojih ljubimaca.

Vlasnici mogu besplatno da preuzmu flašicu za vodu zapremine 270 mililitara u gradskoj većnici i njome ispiraju mesta na kojima njihovi psi mokre. Ovaj dobrovoljni program mogao bi da bude proširen i na druge gradske četvrti.

Sveža pseća mokraća veoma je rastvorljiva u vodi, a njeno razblaživanje značajno smanjuje koncentraciju amonijaka i drugih štetnih supstanci koje prodiru u zemljište, dok ujedno ublažava neprijatan miris.

Iz "Grätzllabor"-a poručuju da strategiju ispiranja ne treba tumačiti kao "dozvolu" psima da obeležavaju drveće ili zelene površine, već kao meru kojom vlasnici mogu da umanje štetu koju njihovi ljubimci izazivaju.

Koni Šporer, dreserka pasa, ocenila je da bi kampanja mogla da spreči zahteve za uvođenje znatno strožih mera radi rešavanja problema povezanih sa životinjskim otpadom.

"Nije nam potreban grad prepun zabrana za pse, niti grad u kojem je psima dozvoljeno da mokre gde god požele - potrebni su nam obzirnost, edukacija i dovoljan broj odgovarajućih prostora za pse", rekla je novinarima, ističući da se većina ljubimaca može naučiti gde treba da obavlja nuždu.

Slični programi uvedeni su u Japanu, Italiji, Švajcarskoj i Španiji, zemlji koja ima najveći udeo domaćinstava sa psima u Evropskoj uniji, čak 70 odsto. Austrija, nasuprot tome, ima relativno nizak broj - svega 17 odsto domaćinstava ima psa.

I Berlin, gde se kao kućni ljubimci drži više od 100.000 pasa nakon rasta njihovog broja tokom pandemije, počeo je da se bavi ovim problemom. U pojedinim delovima grada obustavljena je sadnja bagrema, jer je ta vrsta drveta posebno osetljiva na dejstvo pseće mokraće.

Proleća ove godine zapadni berlinski okrug Šarlotenburg-Vilmersdorf počeo je da postavlja posebne "kamenje za mokrenje", koje psi mogu da koriste kao metu umesto drveća.

Bonus video: