Polarni vrtlog se "lomi" ranije nego ikad: Šta to znači za zimu u Srbiji?

Najnovija predviđanja evropskog prognostičkog modela ECMWF idu korak dalje u predviđanju razvoja stratosferskog polarnog vrtloga. Zapadni vetrovi koji kruže oko Arktika mogli bi toliko da oslabe da se potpuno preokrenu već početkom novembra.

Ukoliko se ovaj scenario ostvari i potvrdi kroz analize, suočićemo se sa mogućnošću snažnog iznenadnog stratosferskog zagrevanja, poznatog kao SSW (Sudden Stratospheric Warming). Ovo bi bio izuzetan događaj, s obzirom na to da bi se desio na samom početku hladne sezone, u trenutku kada se polarni vrtlog obično još uvek formira i jača.

Mape evropskog modela takođe ukazuju na mogućnost da se polarni vrtlog izduži i formira dva odvojena jezgra, kao da se cepa napola. S druge strane, američki model GFS pokazuje veće varijacije od prognoze do prognoze i trenutno više naginje ka scenariju takozvanog "kanadskog tipa" zagrevanja, uz deformaciju polarnog vrtloga iznad Severne Amerike, piše MeteoWeb.

Dakle, dostupne mape i indikatori pokazuju značajan poremećaj u atmosferi, iako još uvek nema potpunog slaganja među različitim prognostičkim modelima.

Kada zagrevanje postaje "iznenadno i snažno"?

Stratosferski polarni vrtlog predstavlja ogromnu cirkulaciju zapadnih vetrova visoko iznad Arktika. Tokom zime, on ima ključnu ulogu u zadržavanju hladnih vazdušnih masa na severnim geografskim širinama.

Međutim, snažni atmosferski talasi iz nižih slojeva atmosfere mogu preneti energiju u stratosferu, remeteći ovu cirkulaciju i usporavajući zapadne vetrove. Ako je poremećaj dovoljno jak, polarni vrtlog može da se deformiše, pomeri, pa čak i potpuno raspadne, dok temperatura u stratosferi iznad polova naglo raste.

I pored dramatičnih scenarija koje mape mogu da prikažu, postoji strogo naučno pravilo za proglašavanje snažnog iznenadnog stratosferskog zagrevanja.

Prema prihvaćenoj definiciji, prosečni zapadni vetar na 60 stepeni severne geografske širine mora potpuno da se zaustavi i promeni smer u istočni. Ovo je merljiv podatak, a ne samo zaključak donet na osnovu izgleda mape.

Kada prognostički model pokaže ovakav obrt vetrova, to znači da "razmatra" mogućnost ovog fenomena. Ipak, stratosfersko zagrevanje se ne može smatrati potvrđenim dok se preokret zaista ne desi i ne zabeleži.

Zbog toga, u ovom trenutku, preciznije je govoriti o potencijalnom iznenadnom stratosferskom zagrevanju koje modeli predviđaju, a ne o događaju koji je već siguran.

Jedna jedina prognoza, makar prikazivala i najekstremniji scenario, samo je jedna od mogućnosti. Da bi se procenila njena pouzdanost, analiziraju se čitavi "ansambli" prognoza - desetine simulacija koje kreću sa blago različitim početnim podacima. Tako se proverava da li većina simulacija podržava taj scenario ili je reč o izolovanom i nesigurnom predviđanju.

Zašto je prognoza za početak novembra tako neobična?

Tanjug/Vladimir Sporčić

Ono što najviše privlači pažnju jeste vreme kada bi ovaj fenomen mogao da se dogodi.

Istorijski podaci američke agencije NOAA o snažnim stratosferskim zagrevanjima (mereno preokretom vetrova) beleže ovakve događaje u novembru 1958. i 1968. godine. Međutim, oni su se dogodili tek krajem meseca (30. i 28. novembra).

Ukoliko bi se vetrovi preokrenuli već početkom novembra, to bi bilo izuzetno rano u poređenju sa istorijskim podacima.

Ipak, to nije dovoljno da se ovaj scenario unapred proglasi "neviđenim". Potrebno je sačekati da se prognoza potvrdi, videti kolikog će intenziteta biti fenomen i uporediti ga sa istorijskim bazama podataka.

Takođe, neophodna je oprezna analiza modela. Jedna stranica za praćenje polarnog vrtloga, bazirana na podacima evropskog modela, predviđala je istočne vetrove oko 6. novembra. Nasuprot tome, druga stranica, oslanjajući se na američki GEFS model, davala je nula šansi za stratosfersko zagrevanje u svojoj poslednjoj prognozi.

Ova razlika ukazuje na glavni problem: evropski model možda pokazuje izuzetno neuobičajen razvoj događaja, ali da bi mu se verovalo, mora se uporediti sa drugim modelima i pratiti u narednim danima.

Šta je "kanadski tip" zagrevanja?

Termin "kanadski tip zagrevanja" odnosi se na specifičan obrazac stratosferskog zagrevanja, koji je često povezan sa deformacijom ili pomeranjem polarnog vrtloga.

Iako klasifikacija ovih zagrevanja nije potpuno jedinstvena u naučnoj literaturi, bitno je istaći da ona ne znače automatski da je došlo do snažnog iznenadnog stratosferskog zagrevanja. Za takvu klasifikaciju, kao što smo već pomenuli, presudan je preokret vetrova.

Zato, činjenica da polarni vrtlog izgleda izduženo ili rascepljeno na mapi, nije dovoljna da potvrdi fenomen. Mora se sagledati čitav niz parametara: oblik vrtloga, visina na kojoj se dešava poremećaj, smer vetrova i trajanje samog događaja.

Kako bi ovo moglo da utiče na vreme u Srbiji?

Sada se postavlja glavno pitanje: kakve bi posledice ovaj razvoj događaja imao na Evropu, a posebno na Srbiju, ukoliko se zaista ostvari?

Snažan poremećaj polarnog vrtloga može drastično da promeni atmosfersku cirkulaciju na severnoj hemisferi. To direktno utiče na "mlaznu struju" (jet stream) - jake vetrove na velikim visinama koji diktiraju putanju vremenskih sistema.

Ako se ovaj stratosferski poremećaj spusti u niže slojeve atmosfere, mogao bi da "otvori vrata" za prodor ledenog arktičkog vazduha prema Evropi. Ipak, ovo nije automatski proces i ne utiče na sve regione isto.

Za Srbiju, ključno će biti pozicioniranje polja visokog i niskog pritiska i smer iz kog će se kretati hladne vazdušne mase. Ukoliko se "kockice slože", raste verovatnoća za prvi ozbiljniji prodor hladnoće, uz osetan pad temperature i potencijalno prve snežne padavine na planinama, a uz povoljne uslove, možda čak i u nižim predelima.

S druge strane, nije isključeno da atmosferska cirkulacija ode u potpuno drugom smeru, donoseći Srbiji obilne kiše i jake vetrove, ali bez prave zimske hladnoće. Raspored ciklona i anticiklona biće presudan.

Takođe, bitno je naglasiti da čak i ako dođe do snažnog stratosferskog zagrevanja, efekti na zemlji se ne osećaju odmah. Često su potrebni dani, pa čak i nedelje, da bi se posledice osetile u troposferi - delu atmosfere u kojem mi živimo i gde se formiraju vremenske prilike.

Britanska meteorološka služba upozorava da posledice ovakvog zagrevanja stižu sa zakašnjenjem i da ne garantuju uvek ekstremnu hladnoću. Često se dešava da se severna Evropa suoči sa suvim i ledenim danima, dok južna Evropa ima znatno blaže, vlažnije i vetrovitije vreme.

U ovom trenutku, jednostavno nema dovoljno dokaza da bi se unapred najavio ledni talas ili sneg u Srbiji kao direktna posledica ovog poremećaja. Situacija se mora pratiti iz dana u dan.

Naredni dani donose odgovor

Tanjug/Vladimir Sporčić

Glavni zaključak je da su najnovije prognoze vrlo zanimljiv signal, ali nikako i definitivna najava kakva nas zima čeka.

Mogućnost značajne deformacije polarnog vrtloga i ranog preokreta vetrova početkom novembra svakako zaslužuje pažnju, pre svega zbog toga što bi se to desilo ranije nego ikada do sada.

Naredna ažuriranja meteoroloških modela pokazaće da li će evropski ECMWF zadržati ovaj scenario, da li će ga podržati i druge simulacije, i hoće li američki modeli početi da "vide" istu stvar.

Tek tada ćemo moći sa više sigurnosti da kažemo da li je ovo samo kratkotrajan poremećaj ili snažan fenomen koji bi mogao drastično da promeni vremenske prilike u Evropi i Srbiji u nedeljama koje dolaze.

Bonus video: