Šta znači reč godine koju je izabrao Vebsterov rečnik: Oblik emotivnog zlostavljanja o kojem se sve više govori

Vebsterov rečnik izabrao je "gaslajting" (gaslighting) za reč 2022. godine, budući da su tu reč korisnici svakodnevno pretraživali na veb stranici rečnika. U pitanju je glagol nastao zahvaljujući pozorišnoj predstavi iz 1930-ih godina pod naslovom Plinska svetlost. Sama reč zapravo ima veze sa emotivnim zlostavljanjem, a to je tema o kojoj je izuzetno važno podići svest javnosti, navodi za Euronews Srbija dr Aleksandra Đurić, profesor strukovnih studija i psihoterapeut.

Vebsterov rečnik definiše gaslajting kao psihološku manipulaciju osobom, obično tokom dužeg vremenskog perioda, kojom će žrtva dovesti u pitanje validnost sopstvenih misli, percepcije stvarnosti ili sećanja i obično dovodi do konfuzije, gubitka samopouzdanja i samopoštovanja, nesigurnosti nečije emocionalne ili mentalne stabilnosti i zavisnosti od počinioca.

Jednostavnije rečeno, pojam označava čin ili praksu agresivnog dovođenja u zabludu, obično zbog lične koristi počinioca. Vebsterov rečnik je istakao da ova reč nije bila posebno značajna u 2022. godini, ali poslednjih nekoliko godina.

Odakle reč potiče?

Ovaj glagol prvi put je upotrebljen posle čuvene predstave iz 1938. godine. Britanski reditelj Torold Dikonson je kasnije napravio filmsku adaptaciju komada 1944. godine, kada je reč postala popularnija.

Priča govori o ubici bogate žene koji mora da se vrati na mesto zločina, u kuću gde je ostavio nakit koji nije uspeo da pronađe. Zato glavni lik odluči da se oženi naslednicom svoje žrtve kako bi se nesmetano kretao po kući.

Još jedno ubistvo smatrao je rizičnim, zato je odlučio da mladu ženu Belu navede na uverenje da je nestabilna, kako bi je zatvorio u neku mentalnu instituciju.

Kako je rovario po stvarima svoje prve žrtve u potkrovlju, plinska lampa je počela da žmirka na spratu ispod. Ipak, on je ubeđivao svoju suprugu da to samo ona vidi.

Takođe, počeo je da uklanja predmete pa da ih ponovo podmeće, da izaziva uznemirenost žene, pokazuje joj lažne dokaze da gubi pamćenje, čak i da potkupljuje nepoštene saradnike da povećaju utisak izgubljenosti i zaborava kod mlade žene. 

Sedam tipova gaslajtinga: Diverzija, izvrtanje činjenica, emotivna ucena...

Suština gaslajtinga jeste da se postepeno i kroz vremenski dugoročni period izlaganjem manipulaciji stvori određena vrsta konfuzije kod osobe, koja posle nekog vremena počinje da sumnja u sebe, kreće da preispituje sebe i svoju realnost, objašnjava dr Đurić.

"Cilj je da žrtva izgubi svoj referentni okvir, da posumnja u sopstvenu realnost i da se nadoveže na referentni okvir, realnost i istinu te osobe koja manipuliše", dodala je.

profimedia

Psihoterapeut podvlači da osobe koje vrše gaslajting nisu u svakom slučaju svesne toga, već to često potiče iz njihovih dubokih nesigurnosti; mada ima slučajeva gde se namerno igraju igre moći. Ona ističe da ti pojedinci u određenim periodima pokazuju jako mnogo ljubavi kroz velike gestove, zato je žrtvi teško da prepozna u kakvoj se poziciji nalazi. 

Takođe, začkoljica cele situacije je često to što se postepeno i polako razvija, te osoba obično ne primeti, kao i da su manipulatori često ljudi sa kojima je žrtva emotivno ili poslovno povezana.

Dr Đurić naglašava da postoji sedam podela gaslajtinga, koje je definisala dr Ramani Durvasula klinički psiholog.

Prvi tip je, kako ističe dr Đurić, klasičan gaslajting, kada osoba koja manipuliše ubeđuje žrtvu da se nešto nije desilo, i nastupa s pozicije argumentacije da žrtva nema pravo na svoja osećanja i misli, ili da se čitava situacija uopšte nije dogodila.

"Naravno to može jednom da se desi, ali treba obratiti na to pažnju da li je u pitanju obrazac, da li nas ista osoba konstantno ubeđuje da se pojedine situacije nisu desile, ili ne na način na koji ih mi predstavljamo", objašnjava psihoterapeut.

Drugi tip je neka vrsta emotivne ucene, gde osoba preti da će prekinuti komunikaciju, time postižući da žrtva završi s pričom na tu temu iz straha da će izgubiti to što ima – poput romantičnog odnosa, prijateljstva ili kolegijalnog odnosa na poslu.

"Ovaj oblik gaslajtinga je najčešći u porodici. Kada nam je do neke teme stalo da pričamo, a druga osoba ne želi to da sluša, često dođe do ucene: 'Ako ne prestaneš o tome da pričaš uskratiću ti nešto drugo'", dodala je dr Đurić.

Treći tip je kontriranje, odnosno izvrtanje činjenica, kada je osoba koja manipuliše spremna da uđe u ozbiljnu raspravu, ali kao argumente koristi izvrnute činjenice, stoga druga osoba konstantno mora sebe da pravda.

Četvrti tip je diverzija, gde osoba svesno menja temu. Umesto da se bavi problematikom, obično izvlači nešto iz prošlosti druge osobe što bi nju predstavilo u lošem svetlu. "Time preokrenu situaciju da deluje da su oni žrtve, a mi smo nešto loše učinili", kaže sagovornica.

Peti tip je minimalizacija osećanja. "Kada suočimo osobu sa svojim emocijama, i kreće minimalizacije u vidu uvreda: 'kako si jadna, kako si patetična', obično kreće sa upoređivanjem sa drugima kojima je teže u životu", navodi.

Šesti jeste fizički gaslajting. U tom slučaju ni ne mora da dođe do nekog težeg fizičkog nasilja, već jednostavno, primera radi, do stiskanja ramena ili udaranja po leđima. Ipak, kada bi osoba naglasila da joj to smeta, kao odgovor bi obično dobila samo opomenu da ne bude preosetljiva i da ne preuveličava situaciju.

Sedma kategorija je proksi gaslajting, a to je slučaj kada postoji mreža ljudi koja gaslajtuje zajedno sa manipulatorom.

"To može biti na primer, da vas partner gaslajtuje, a da ga prijatelji brane rekavši da je on zapravo dobar. Isto tako u porodici lako može jedan roditelj da opravdava dela drugog. Naravno, to se i često dešava u firmama, gde i druge kolege, često i iz straha, grupno gaslajtuju i opravdavaju dela manipulatora", istakla je.

Kako odgovoriti?

Dr Đurić apeluje na to da je izuzetno važno edukovati se na ovu temu, kako ne bismo postali žrtve u sličnoj situaciji. Dodaje da se mnogi ljudi suoče sa gaslajtingom već u porodici i kasnije se nađu u istim situacijama u partnerskim vezama, zato može biti korisno da kroz terapiju prepoznaju kako dolazi do toga. Takođe je izuzetno važno ne dozvoliti osobi koja gaslajtuje da vas izoluje od prijatelja ili porodice, i može biti jedan od prvih alarma, ako kritikuje osobe koje vas okružuju.

"Ta zdrava podrška je jako važna a osoba koja gaslajtuje često izoluje drugu osobu, da ona ostane bez neutralnih zdravih resursa", ističe psihoterapeut.

Na pitanje kako da reagujemo ako prepoznamo, ili posumnjamo da smo u odnosu gde nas druga osoba gaslajtuje dr Đurić ističe:

"Pre svega važno je da ponašanje prepoznamo i nazovemo pravim imenom bez opravdanja. Ako posumnjamo da imamo posla sa takvom osobom važno je voditi beleške, ne da bismo se nadmudrivali, već da to za nas bude referentna tačka. Jako je važno imati zdrave granice i da ne dozvolimo osobi da ona određuje kako treba da mislimo i šta treba da osećamo. Moramo sami sa sobom da kristališemo koje su naše granice".

Sagovornica dodaje da je važno i poslušati svoju intuiciju, kao i posmatrati dela, a ne reči i koliko su ljudi konzistentni sa svojim rečima.

"Neophodno je otkloniti se od fantazije da će nam ta osoba pružiti validaciju", zaključila je dr Đurić za Euronews Srbija.